Reprezentacija ponovo najprijatnija tema u BIH: Četiri boda sa Bilinog polja vode u baraž

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sarajeva)

Trijumfom nad Kazahstanom u Nur Sultanu (0:2), te remijem sa Ukrajinom u Ljvovu (1:1), fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine sjajno je odradila oktobarski ciklus kvalifikacija. Osvojena su četiri boda od ukupnih sedam i napraveljen veliki korak ka baražu za plasman na Mundijal. Iz razloga, što preostala dva susreta protiv Finske i Ukrajine igraju na domaćem terenu. Dakle, Zmajevi imaju pol poziciju za drugo mesto u grupi koje vodi u baraž za Svetsko prvenstvo.

Krenimo redom.

Kada se u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo krenulo sa novim selektorom Ivajlom Petevom na klupi reprezentacije BiH, krenule su i otrovne strelice ovdašnje javnosti upućene novoformiranom vrhu krovnog saveza, kao i prema bugarskom stručnjaku. Već pred prvu utakmicu licitiralo se sa vremenom otkaza, jer se u Petevu nije videlo ništa drugo, do pijuna postavljenog od strane novog predsednika saveza. Stvorio se neviđeni pritisak, koji sasvim sigurno nijedan njegov prethodnik nije imao. Na skoro svakoj pres konferenciji, neizostavno je bilo pitanje kada će podneti ostavku, ali je nekako sa druge strane uvek dolazila ista slika uz odgovor:

"Ja verujem u ekipu i u ono što radim. Želim da smo jedinstveni i možemo ostvariti cilj", glasile su reči Ivajla Peteva bez osvrtanja na svakodnevne pritiske od strane BiH javnosti.

U kvalifikacije se krenulo sa skoro nikakvim očekivanjima, jer realno grupa nije preterano lagana. Usledio je gostujući remi sa Finskom (2:2), a nakon toga i domaći poraz od svetskog prvaka Francuske (0:1).

Međutim, u obe utakmice mogao se videti svojevrsni pomak, budući da je ekipa u pojedinim trenucima delovala dosta ozbiljnije u odnosu na neke prethodne raštimovane orkestre. Osvojen jedan bod i nije baš najavljivao lep period, ali se ušlo u naredni ciklus kvalifikacija, a pred Zmajevima nove dve prepreke. Gostovanje moćnim Trikolorima, te domaći meč sa Kazahstanom.

Otišlo se u Strazbur na megdan Francuzima, a očekivanja su se premašila. Osvojen je bod, a da je bilo malo više sreće Zmajevi su mogli upisati i trijumf. Nakon toga, dolazi domaći meč sa Kazahstanom, gde su tri boda bila imperativ. Odigrana je sjajna utakmica, ali nažalost je ovaj put sportska fortuna izostala. Pogotovo zbog činjenice da je naprimer Edin Džeko uspeo da promaši ono što nikada u svojoj dosadašnjoj karijeri nije promašio. Na koncu, bilo je 2:2, uz pogodak gostiju u sami smiraj meča.

Međutim, i posle utakmice od strane selektora i igrača dolazila je ista slika.

"Ništa nije izgubljeno, verujemo u uspeh".

I onda dolaze pomenute oktobarske kvalifikacije. Start okupljanja kao iz košmara. Povređen Miralem Pjanić, povređen Rade Krunić, povređen Stjepan Lončar, povređen Mario Vrančić. Siniša Saničanin pozitivan na koronu.

Onda je usledio novi peh. Šest reprezentativaca nije dobilo vizu za Kazahstan. Nije se kukalo te se krenulo u pohod na pobedu. I zaista bi tako. Siguran trijumf i veliki korak ka drugom mestu. Blistao je Smail Prevljak sa dva gola. Blistao je Miroslav Stevanović sa dve asistencije.

Već tada je napravljen dobar korak ka drugom mestu, te se otišlo na gostovanje Ukrajini. I onda, remi u Lavovu koji je dodao još nekoliko pluseva u svom ovom mandatu Ivajla Peteva na klupi Zmajeva. Da je bilo malo više sreće, moglo se i pobediti. Međutim, i ovako javnost u BiH sada pleni optimizmom, za razliku od onog starta kada je bilo potpuno dijametralno suprotno.

Zadovoljni su naravno i u taboru Zmajeva.

"Momci su se odlično borili i što je najbitnije sve je u našim rukama. Pred nama je još posla u ovim kvalifikacijama i ništa nije gotovo, ali sam ubeđen da smo na dobrom putu", istakao je kapiten Edin Džeko nakon stavljene tačke na oktobarski ciklus kvalifikacija.

Sa ova četiri boda, Bosna i Hercegovina je na četvrtom mestu sa sedam bodova, ali je u pol poziciji u odnosu na konkurente. Ukrajina je druga sa devet i utakmicom više, dok je Finska treća sa osam. Svakako, prednost je što će BiH oba rivala dočekati na svom terenu. Baš kako kaže Džeko, sve je u njihovim rukama.

Najveća pobeda u svemu ovome jeste što je kolektiv koji je izgradio Petev, u svakoj utakmici iznedrio pojedinca. Pa tako protiv Kazahstana zablista napadač belgijskog Eupena, Smail Prevljak. Dečko koji na prste jedne ruke može nabrojati pozive u nacionalni tim sve do ovih kvalifikacija. Miroslav Stevanović, fudbaler švajcarskog Serveta, koji je blistao na desnoj strani, te u prethodne dve utakmice upisao tri asistencije. Takođe, Edin Džeko igra kao da je u najmanju ruku na probi. Jedan od najboljih svetskih napadača trči, klizi, skače, bori se, ništa manje od onih igrača koji još traže svoje mesto pod suncem nacionalnog tima. Mladi Amir Hadžiahmetović, fudbaler turskog Konijaspora u trenucima deluje kao da ima na stotine utakmica u nacionalnom dresu. Svakako, sve to iznedrio je kolektiv koji se polako ali sigurno vraća u fudbalsku reprezentaciju, jer je već odavno negde izgubljen u magli tranzicijskih reflektora BiH fudbala.

Novembarski ciklus kvalifikacija biće odlučujući za Zmajeve. Na Bilinom Polju će gostovati Finska i Ukrajina, a za put u baraž potrebna su četiri boda. Dakle, scenario idealan da se nakon dužeg vremena dođe nadomak plasmana na veliko takmičenje koje BiH javnost iščekuje kao vodu u pustinji.

Svakako, postoji mogućnost i da stvari krenu po zlu, pa da mentalitet reprezentacija sa ovih prostora poklekne u najvažnijim trenucima te da se i ostane bez baraža, jer niko nije mađioničar da napravi sve za kratko vreme. Ali poenta je da su se svi oni urušeni temelji kulta fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine polako počeli zidati i dobijati obrise konkurentnog nacionalnog tima. Čini se da se ipak nazire svetlo na kraju tunela.