Problem koji su svi videli osim uprave Partizana

Posle dvomeča sa AEK-om gost Mozzartovog podkasta „2x45“ bio je Ranko Stojić i na pitanje o Partizanu je direktno rekao:

„Jedino mi nije jasno: ako već pričaš dva meseca da prva utakmica određuje sezonu ili nastavak funkcionisanja kluba, a krećeš sa osam mladih igrača, pogotovo u vrlo delikatnim zonama kao što je odbrana, onda je tu nešto propušteno. Po meni, Milićević iz AEK-a, videli ste drugu utakmicu, taj profil: tih 30 godina, ta klasa, mirnoća, on je sam odigrao, pokupio sve lopte, mirno, tačno... Takav jedan je potreban Partizanu pozadi“, konstatovao je Stojić.

I nema gotovo čoveka koji gleda fudbal, koji je gledao Partizan, a koji nije konstatovao isto još kada se završila prošla sezona i krenulo renoviranje tima. Ipak, čelnici kluba su odlučili da, kao da su uvređeni tuđim sugestijama, teraju po svom, pa su u sezonu ušli sa četvoricom skoro pa jednako neiskusnih štopera: sa Matijom Milovanovićem (21), koji je do dolaska u Partizan imao 119 minuta seniorskog fudbala, sa Nikolom Simićem (18), koji je imao do ovog leta devet seniorskih nastupa, sa Vukašinom Đurđevićem (21), koji je prošle sezone, kada je došao u Humsku i to kao desni bek, mnogo više bio na klupi i tribinama nego na terenu (nije igrao nijednu evropsku utakmicu) i sa Stefanom Milićem (25) kao najiskusnijim, koji je stigao iz druge ruske lige, a koji isto ne može da se pohvali minulim radom na velikoj, pogotovo evropskoj sceni.

Dvomeč sa AEK-om je već, ako nije ništa pre toga, trebalo da bude jasan signal Predragu Mijatoviću i Danku Lazoviću da odbrana, više nego ijedna linija, vrišti za pojačanjima. I da u ovom sastavu Parni valjak neće daleko dobaciti. Đurđević je kardinalno grešio i grešio i grešio i samo Bog i golmani Milošević i Krunić su ga spasavali da se ovakav brodolom ne dogodi ranije. I sve to nije bilo dovoljan znak da nešto mora da se menja, nego je isti igrač bio nezamenjiv u poslednjoj liniji do poslednjeg minuta. A, onda je sve puklo protiv Hibernijana...

Demba Sek (jako loš za sada) je bio poslednji igrač koji je došao u Humsku i to se desilo još 27. juna. Više od mesec dana nijednog novog lica, a nije da nisu potrebna Partizana. Sada, posle 0:2 kod kuće, ako crno-beli u Škotskoj završe evropsku misiju, onda postaje - svejedno. Na domaćoj sceni, u kojoj niko ne daje velike šanse Parnom valjku da može da se „potuče“ za titulu, može da igra i u ovom sastavu.

A, samo rukovodstvo Partizana zna, ako zna, kako će klub živeti narednih godinu dana bez novca od UEFA, ako ovi talentovani momčići, koji zaslužuju apsolutnu podršku i samo podršku, ne naprave čudo sledećeg četvrtka u Škotskoj. Plasman u grupe bilo kojeg takmičenja je označeno kao prioritet još zimus. Na delu, pak, nekoliko meseci kasnije ne izgleda da je rukovodstvo iz sportskog dela, kako se popularno kaže, „dalo 200 odsto mogućnosti“ da se taj cilj ostvari.