PET NA PET - MIROSLAV ILIĆ: Imao sam mnogo uzora, ali je najveći bio Šekularac

Jedan od naših najpopularnijih pevača narodne muzike Miroslav Ilić, poznat i kao Slavuj iz Mrčajevaca,  gost je današnje rubrike „Pet na pet“. Rođen je u Mrčajevcima kod Čačka, a pevačku karijeru je započeo 1972. godine. Bio je to njegov prvi singl i pesma Devojka iz grada, tekstopisca Obrena Pjevovića. Kasnije je sarađivao s kompozitorima Draganom Aleksandrićem, Predragom Vukovićem Vukasom i tekstopiscem Radmilom Todorović Babić. Brigu o njegovoj karijeri će preuzeti i popularni menadžer Raka Đokić, koji je bio menadžer i Lepoj Breni, tako da su jedno vreme njih dvoje bili najtraženiji estradni duet. Zajedno snimaju i mini LP sa pesmom Jedan dan života koja je bila hit. Miroslav je obeležio jednu epohu narodne muzike u Jugoslaviji i Srbiji. Najpoznatije njegove pesme su, osim Devojke iz grada, i Moravsko predvečerje, Jesen sedamdeset i neke, Čaše od kristala, Božanstvena ženo, Luckasta si ti, Lažu da vreme leči sve...

Retko ko se na estradi može pohvaliti da je imao toliko hitova u svojoj karijeri, kao što je to imao Miroslav Ilić. Svi ga isključivo znaju kao pevača, ali je ovoga puta MOZZART Sport malo više zašao u njegov mali svet sporta i sportskih aktivnosti.

Da li ste u mladosti trenirali neki sport i koji?

„Jesam. Igrao sam fudbal u podmlatku Orlovca iz Mrčajevaca. Ako me pitate zašto fudbal, odmah ću vam reći da je u to vreme fudbal bio sport broj jedan. Niko me nije usmerio da treniram baš ovaj sport, jednostavno sam poželeo da se isprobam i da ga zaigram. U početku nisam očekivao da će moj život biti muzika. Isključivo me zanimala škola. Bio sam đak čuvene Gimnazije u Čačku. Kao gimnazijalac sam voleo gimnastiku i moj trener gimnastike bio je Aleksandar Stefanović Puš. Pošto sam otišao na studije elektrotehnike u Skoplje, nisam se toliko bavio sportom. Ubrzo sam se oženio i vratio u Srbiju, tačnije u Beograd. Pevanje nije bio moj san, ali sam ušao u te vode sa namerom da zaradim nešto novca. I tako, već 45 godina sam u muzici što se pokazalo kao pun pogodak.“

Ko vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?

„Bilo ih je dosta. Jedan od njih, za mene najveći, je bio Dragoslav Šekularac, ali i Jovan Kule Aćimović.“

Sportski klub koji nosite u navijačkom srcu?

„Za Crvenu zvedu navijam od kada znam za sebe. To je bilo moje opredeljenje i moj izbor.“

Sportski događaj koji pamtite i koji se ne zaboravlja uz životni i sportski moto?

„Mnogo volim sport. Samim tim pamtim jako puno događaja, pa mi je teško da izdvojim bilo koji. Jednostavno volim sport, pratim ga, želim da znam i da sam u toku većine sportskih događaja. Posebno volim košarku, ali i sve naše trofejene sportive. Živi i pusti druge da žive.“

Danas igraju za Superkup Evrope madridski Real i Mančester Junajted. Šta biste odigrali u MOZZART kladionici?

„Sigurno 3+.“

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin