Paradoks srpskog fudbala: Hoćemo dva bonusa, ali da jedan bude golman

Obavezni bonusi u srpskom fudbalu. Tema sto puta prežvakana, reći će mnogi i arhivirana, jer pravilo je uvedeno i nema se šta više polemisati. Ali, uvek je izazivala podeljeno mišljenje i tako će ostati dok god se o tome bude diskutovalo.

Jedni će reći da je u pitanju interes srpskog fudbala, drugi podsećati na rezultate naše mlade (U21) reprezentacije u poslednjih, sada već, petnaestak godina i ukazati da se baš i nismo ovajdili od ovog pravila (do ove sezone bio je obavezan jedan bonus na terenu).

Ovi prvi će naglasiti da bi se treneri, večito pod imperativom rezultata na užarenim stolicama u domaćem fudbalu, retko osmelili da pruže šansu mladima da ne moraju, ovi drugi podvući da ne može ništa na silu i da talenat, baš kao i voda, uvek nađe svoj put, bez bilo kakvih prinuda.

Jedni će podsećati da su baš oni oko kojih se sve vrti u srpskom fudbalu prvi zloupotrebili ovo pravilo dajući ulogu bonusa naturalizovanim strancima, drugi će reći: neka su posledica samo Andrija Maksimović, Mihajlo Cvetković, Milan Aleksić, Mihailo Ivanović – igrači koji su se u prethodnom periodu našli na spisku selektora Dragana Stojkovića, potonja dvojica u međuvremenu napravila zvučne transfere u engleski Čempionšip – isplatilo se!

Elem, ima jedan paradoks u primeni ovog pravila, na koji nam je bilo zanimljivo da ukažemo – više od polovine klubova u Mozzart Bet Superligi, iako su svi podigli dva prsta za njegovo uvođenje, makar povremeno ga koriste tako što ulogu jednog od bonusa poverava golmanu. Priključio im se ovog jutra Novi Pazar, koji je od lučanske Mladosti do kraja sezone pozajmio mladog čuvara mreže Željka Samčovića kao takozvanu opciju „dva u jedan“.

Ništa nelegitimno reći ćete, i u pravu ste, golman je samo pozicija u timu kao i svaka druga, ali ako malo zagrebemo po konkretnim primerima, zapitali bismo se da li bi se neki treneri oslonili na određene čuvare mreže da baš tako nisu „kripili“ dva „problematična“ mesta u timu.

Recimo, da krenemo od Vojvodine. Trojica golmana dobijala su šansu u jesenjem delu sezone. Počeo je Lazar Carević, nakon odlaska u Portugaliju nasledio ga iskusni Dragan Rosić, što je i bio plan kada je prošle zime doveden iz Niša, ali, dolaskom na klupu Nenada Lalatovića, šansu je između stativa dobio 21-godišnji Matija Gočmanac, branio na devet utakmica i uvek imao ulogu jednog od dvojice bonusa, uglavnom uz Dragana Kokanovića. Od povratka temperamentnog stručnjaka na Karađorđe, Rosić je branio samo protiv Crvene zvezde na Marakani, a zanimljivo je da je sličan model, doduše povremeno, Lalatović koristio i u svom drugom mandatu u niškom Radničkom, kada je upravo Dragan Rosić, zbog ovog pravila, ostajao na klupi.

Kad pomenusmo Radnički iz Niša, oni su jedan od najslikovitijih primera. Imali su prošle sezone u ulozi bonusa čak i kapitena tima, odličnog fudbalera koji pravi razliku na terenu, ali su Davida Petrovića prodali nakon drugog kola, a još od prvog golman im je bio jedan od dvojice bonusa na terenu. Najpre Dimitrije Stzevanović, a onda i Strahinja Manojlović. Tek u poslednjem jesenjem kolu protiv Partizana šansu da debituje dobio je iskusniji Dejan Stanivuković, koji je, gle kontradiktornosti, letos bio prvo pojačanje koje je stiglo na Čair.

I Feđa Dudić je u Kragujevcu koristio mladog golmana Luku Lijeskića u svojoj kombinatorici sa bonus fudbalerima. Marko Milošević bio je standardni čuvar mreže, ali je šest puta ostajao na klupi, da bi upravo Lijeskić, bilo sa Mirčetićem, bilo sa Gluščevićem ili Golijaninom, popunio pazl kada je reč o administrativnim zahtevima takmičenja.

Napredak je, sticajem okolnosti, u Lazaru Baleviću, momku rođenom 2007. godine, dobio jednog od oslonca u većem delu polusezone, na nekoliko utakmica najzaslužnijem za osvajanje bodova, ali je i on, u početku makar, uz Mihajla Petkovića činio obavezni bonus tandem u timu. Kasnije je bilo mečeva u kojima je počinjalo i više mladih igrača, ali su u toku utakmice nakon izmena, na terenu ostajala dvojica, od kojih je Balević bio jedan.

Čukarički se samo delom može svrstati među gore pobrojane timove. Najpre, Nikola Mirković bio je prvi čuvar mreže. Zatim, i kada je šansu dobijao 20-godišnji Lazar Kaličanin - a bilo je to ne tako retko, čak na osam utakmica – bilo je mečeva kada bi se na terenu našlo čak i pet bonus fudbalera. Ali, na nekoliko utakmica, recimo protiv Vojvodine, OFK Beograd Mozzart Beta, Novog Pazara, Kaličanin i Nikola Stanković bili su jedini bonusi u startnoj postavi.

Isto važi i za Crvenu zvezdu, Ivan Guteša šansu je dobio pre svega zbog zdravstvenih problema Omrija Glazera i loše forme Marka Ilića, a i na tih sedam utakmica koliko je branio u Mozzart Bet Superligi, najčešće su na terenu bila još dvojica mladih igrača, mada je protiv Tekstilca i OFK Beograda bio, uz Stefana Lekovića, jedan od samo dvojice bonusa u prvih jedanaest.

Za TSC se ni slučajno ne može reći da je Veljko Ilić iznuđeno rešenje. Reč je o jednom od oslonaca tima čak i u mečevima Lige konferencije kada ne važi ovo pravilo, momku koji je stigao i do seniorske reprezentacije Srbije. Topolčani su na neke utakmice izlazili čak i sa šest bonus fudbalera u postavi, ali su, primera radi, duel sa Novim Pazarom počeli samo sa Ilićem i Đorđevićem kao bonusima, što ih stavlja na ovu listu, na kojoj se nalazi čak i Spartak, iako je tamo mladi Marin Dulić branio na samo dve utakmice, ali na jednoj, protiv OFK Beograda u Zaječaru, tokom meča, nakon izmena, ostao je kao jedan od dva bonusa na terenu.

Najmlađeg golmana u ligi imalo je, u liku Vukašina Jovanovića, Jedinstvo iz Uba, ali reč je i o najmlađem timu u šampionatu, u kojem ima gomila bonusa, baš kao i u Železničaru iz Pančeva, gde je šasnu samo u poslednja dva jesenja kola dobio mladi čuvar mreže Filip Nović.

Dobiće je u nastavku prvenstva u Novom Pazaru i Filip Samčović, nema nikakve sumnje, zato je i doveden, jer je trener Sivić tu poziciju označio kao najranjiviju. Biće to 11 timova od 16 u Mozzart Bet Superligi sa golmanima kao bonusima. Zanimljiv fenomen...