Marko Verati: U Parizu su mi pobede postale dosadne, u Kataru niko nije ljut i kad sedi na klupi
.jpg.webp)
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | sre. 30.07.25. | 10:03
I o Leu Mesiju, Nejmaru, Luisu Enrikeu i omiljenoj mu Peskaro
Na vrhuncu bio je od onih vezista što sve vide i sve stignu. Bio je šampion Evrope sa Italijom, neverovatnih devet puta prvak Francuske sa Pari Sen Žermenom. I kad Marko Verati npriča o tome zašto je posle Grada svetlosti otišao u Katar ne govori slučajno o monotoniji francuskog fudbala.
Naravno, ne pominje arapske milione koji su sigurno i te kako uticali na odluku da napusti Evropu. Ali čini se da je još veći uticaj imalo to što u Kataru svi imaju milione. I mogu da mnogo ležernije pristupaju životu.
“Bio mi je potreban novi izazov, ova motivacija. Dohu sam poznavao od ranije i uvek mi se dopadala. Kad se prilika pojavila… pa, to su životni izbori. I srećan sam zbog mojih. A prvenstvo? Takmičarsko je. Prošle sezone sam sa Al Arabijem dugo vodio, pa smo završili drugi. Sad je cilj da sa Al Duhailom osvojimo titulu. Znate koja je najveća razlika u odnosu na Evropu? Ovde igrač nije mrzovoljan i ljut ni kada je na klupi. Ovde se svi smeju. Svi imaju želju da budu zajedno. U Parizu, pobede se podrazumevaju. Ovde sam pronašao nešto ‘detinje’ u sebi, radost zbog trijumfa, onu iz dečačkih dana. U Parizu, pokbede su postale dosadne, repetativna pojava”, objašnjava Verati u intervjuu za Gazetu delo Sport.
Izabrane vesti
Katar je naravno bio samo deo priče. Veći deo se ticao vremena u Pari Sen Žermenu. I recimo perioda kada je Lionel Mesi dolazio u Pariz.
“Sećam se fantastične večeri koja je postala skoro magična. Bili smo na Ibici, Nejmar mi prilazi i kaže da idemo na večeru sa Mesijem. Završim za stolom: Leo, Peredes, Nej, Di Marija i ja. Pričamo, zabavljamo se. I da tako kažem: ohrabrujemo ga da dođe u Pariz. Pozdravimo se, odemo kući, sledećeg jutra čitamo da ima nekih problema u Barseloni, a već u podne me Nejmar zove i kaže: ‘Marko, dolazi nam Leo’. Neverovatno. Magično veče”.
Kakav je bio sam Nejmar?
“Zlatan momak. Velikodušan, skroman, celog sebe daje ljudima koje voli, još smo u kontaktu. Isto je i sa Embapeom. On je gladan, takmičarski nastrojen i pre ili kasnije će osvojiti Zlatnu loptu”.
Neko ko možda nije bio tolika zvezda, a bio je odličan igrač?
“Tijago Mota. Kažu da je radio banalne stvari, ali on je video sve pre bilo koga drugog. I samo je igrao jednostavno”.
Pa ipak, PSŽ je evropsku krunu osvojio tek kad su sve te zvezde otišle?
“Nije baš tako. Zvezdu su tu i sada. Samo se stvorila sjajna grupa, misle o timu, Luis Enrike je tu uradio briljantan posao. Osvajaće godinama. I jednu stvar da dodamo: pisali su da sam napustio Pari Sen Žermen zato što je Luis Enrike to želeo. Neistina: mnogo ranije sam razgovarao sa Naserom El Kelaifijem i saopštio mu da idem jer tražim nove izazove. Ostali smo u sjajnim odnosima. On je super osoba”.
I ne može da se kaže da Verati tamo nije uradio ono po šta je došao. Naosvajao se titular sa Svecima. Ali jedan san mu je ostao nedosanjan. A to je da sa njegovom rodnom Peskarom, u kojoj je počeo karijeru još kod Zdenjeka Zemana, zaigra Seriju A. Možda ne kao igrač, jer Verati je već dogovorio da će posle još dve godine fudbala u Kataru da se vrati u Peskaru kao ko-presednik i vodi klub u saradnji sa gazdom Danijeleom Sebastijanijem.
“To je san, da. Uvek moraš sebi da postaviš neke ciljeve. Možda ih ostvarim sada kao ko-predsednik. Gledajte, Peskara mi je dala sve i svim srcem želim da joj to vratim”.
Kad već pomenusmo Zemana, nekadašnjeg trenera Crvene zvezde, koga igrači u Beogradu baš nisu obožavali, on je Peskaru – onu sa Veratijem i Čirom Imobileom i Lorencom Insinjeom – i doveo do Serije A.
“Fantastična osoba. Niko drugi nam ne bi dao promil šanse te godine. Bili smo mladi, nepoznati, ali jaki. Ne postoji bolji trener za mladog igrača. On mi je pronašao pravu poziciju. Jesam je malo igrao kod Euzebija Di Frančeska, ali kod Zemana sam je definitivno preuzeo”.
Ipak, Verati je toga leta napustio Peskaru i nije sa njom zaigrao u eliti. Poziv Pari Sen Žermena nije mogao da odbije.
“Bilo je teško, jer sam morao da napustim san da u omiljenom dresu zaigram u Seriji A. Jednog dana, odveo sam Sebastijanija sa strane i rekao mu: ‘Idem, ali ako se posle šest meseci ne budem osećao dobro i ako ne budem srećan odmah se vraćam’. Baš mi je bilo teško”.
Bilo je i kasnije poziva da se vrati u Italiju, ali…
“Stizali su praktično svake godine. Istina je da nisam želeo da se vratim. Tip sam čoveka koji se veže za mesta u kojima je već bio”.
A, razmišlja li već o funkcionerskoj karijeri? I te kako.
“Kroz karijeru sam video sve. Poznajem Sebastijanija i mislim da možemo dobor da se dopunjujemo. Ja znam šta svakom fudbaleru treba… Želim da se naši igrači fokusiraju samo na igru. Da budu odmorni, da o drugim stvarima ne razmišljaju. Pa ako se domognemo Serije A, možda se i meni ostvari taj san”, završava Verati.
.jpg.webp)
.jpg.webp)