OCENE – ZVEZDA: Milojev bućkuriš! Silas i Krunić potpuno podbacili

Dečko bez samopouzdanja. Niti je luk jeo, nit je luk mirisao, pošto nije kriv ni za jedan od četiri gola domaćeg tima. Ali veliko je pitanje kakvu poruku ostatku tima šalje čuvar mreže zakucan za gol liniju prilikom sveke ulazne lopte. Još kao da nije svestan da je nekim čudnim fudbalskim putevima, preko Norveške i Amerike, došao u situaciju da brani Ligu šampiona. Za sada nije dostojan, posebno što ima breme Milana Borjana i Omrija Glazera iz prošle sezone.

Mnogo loše je to izgledalo. Reprezentativac Južne Koreje je imao nekoliko korektnih poteza, ali bio je još jedan u nizu „Uroša nejakih“ u timu Vladana Milojevića. I on je žrtva pomalo neizbalansiranog tima, i činjenice da povremeno igra i levo i desno, ponekad i trećeg štopera. Takva mu je bila i partija u Monte Karlo – haotična. Izgubio se u brojnim pomeranjima, pa je čiste lopte poklanjao rivalima. Hvatali su ga u zamku domaći igrači i terali ga u slepu ulicu. Koliko je samo predao lopti direktno u noge rivalima.

Protiv Intera kiks, večeras – nesreća. Ali opet nedovoljno dobro očišćena lopta, koja se pretvorila u dupli pas sa Brilom Emboloom. Zaslužio je brojne kritike kapiten, ne samo zbog igre, već što grudima nije stao ispred totalno ubijenog tima. Sa očima na pola koplja videlo se da jedva čeka da nemački arbitar dosudi kraj. Visio je i u skoku i na zemlji. Promenio totalno govor tela posle greške u prvom poluvremenu. Samo to će se pamtiti, brojne dobre intervencije – neće.

Da je Monako stao bar na tri gola, reprezentativac Burkine Faso bi dobio prelaznu ocenu. U sumornoj jeseni u Ligi šampiona, on je uz Maksimovića najveći dobitak srpskog šampiona. Presekao veliki broj pasova, dobro čitao igru, mogao i brzinski da parira igračima Monaka. Čak je povremeno delovalo da bi mogao da igra u ovakvom Monaku.

Nije toliko patio kao u Milanu, kada ga je napao Damfris. Bio je jedan od faktora kakve-takve stabilnosti crveno-belih u prvom poluvremenu. Ali kada je daleko od gola – to prosto nije on. Deluje trapavo, bez mogućnosti da dugim nogama čačka loptu rivalima, kao što je to radio protiv Bode Glimta. Koristio ga na obe strane Vladan Milojević. Nije znao šta ga je snašlo kada je ušao Golovin. Ranije završio meč zbog povrede.

do 60. - Postoji jedan navijač Crvene zvezde, iz starije garde, koji lošu igru voljenog kluba komentariše čuvenom poštapalicom: „Sine, to je plač majke božije“. E, to je Rade Krunić u dresu Crvene zvezde od početka sezone, sa kulminacijom u Monaku. Da se čovek zapita kako je reprezentativac Bosne i Hercegovine uopšte igrao u Milanu i bio jedan od ključnih igrača Rosonera. Prosto nije prisutan u duelima Lige šampiona. Koliko je Crvena zvezda blizu Monaka, toliko je Rade Krunić blizu ostvarenja In Bom Hvana. Fizički i motorički nemoćan.

Malo bolji od Krunića, ali inferioran u svakom smislu. Ume da „zatrokira“ protiv fizički domaninatnih igrača, što smo videli još u Norveškoj. U prvom poluvremenu se nekako i suprotstavljao, dao odličan pas ka Šerifu Endijaju. Ostalo – za zaborav i veliku brigu. U drugom poluvremenu predstavljao je kapiju koju su prolazili igrači Monaka. Nije mogao da odvoji noge od zemlje.

do 60 - Jeste kapiten Crvene zvezde Uroš Spajić autoritativan, ali bi za Silasa bilo dobro da u klubu postoji vođa kao što je pre 20 godina bio Nemanja Vidić. Svedoci tog vremena znaju kako se to završavalo, i kako su podno severne tribine pucali šamari. On je Alisa u zemlji čuda. Ima Silas samo olakšicu u tome što je stavljen na poziciju vingbeka, iako nema nikakve defanzivne navike. Videli smo to prilikom prvog gola Minamina, kada je zakasnio na ofsjad zamku. Sve je to sportski i fudbalski, svako može da pogreši. Ali Silas duhom i telom nije bio prisutan, i nije mu to prvi put.

do 74 - Medeni mesec je prošao, ovo je prava dobrodošlica velikom talentu u Ligi šampiona. Protiv Intera je bio faktor iznenađenja, sada su počeli da ga skautiraju i paze. Nije bilo ni realno da se fizički isprsi ispred Zakarije. Pamtiće se samo jedan dobar pas ka Seolu u drugom poluvremenu.

Imao je korektnu zamisao sa njim Vladan Milojević, da bude ispomoć Šerifu Endijajeu i kupi druge lopte kako bi se odbrana crveno-belih odmarala. Upisao je samo prvi start u Ligi šampiona, jer se posle prvog sprinta uhvatio za zadnju ložu i izašao napolje.

Da je imao više igrača kao što je reprezentativac Senegala, Vladan Milojević ne bi krenuo na Monte Karlo, mogao bi slobodno da krene na Carigrad. Jedna od najdominantnijih partija Zvezdinog napadača u novoj evropskoj eri. Kada god bi crveno-beli prebacili loptu do Šerifa – on bi je zadržao i poneo u zubima Singa i Kerera. Školski iznudio penal i potom „poentirao“. Pokrivao velike distance između plitkog veznog reda i njega. Logično što je totalno pao u drugom poluvremenu. Ali zaslužio je prelaznu ocenu. I više od toga.

od 6. - Mučno ga je gledati. Ne pripada Ligi šampiona. Olovne noge, kruti koraci. Dok se on okrene, igrači Monaka su već u šansi. Počeo u ofanzivnom delu veznog reda, završio kao levi spoljni.

od 60 - Kao legenda kluba nije zaslužio da u nedostatku levih bekova, on gasi vatru. I da se bruka pod stare dane. Nije on više igrač iz 2018. godine.

od 60. - Loš na lopti. Uzimali su mu je iz nogu igrači Monaka kao detetu. Nemoćan, nije se nametnuo kao ozbiljna opcija za naredne mečeve.

od 75 – Ušao da bar proba da sačuva loptu.

od 75. - Kao i Katai. Bar da pokuša da sačuva loptu.

Nije samo on kriv što je morao da napravi „bućkuriš“ od tima, gde krila igraju bekove, a rezervni vezni završava kao opcija na boku. I možemo da kažemo da ima argumente Milojević u tome da je Monako brži, jači, skočniji. Nema opravdanje zbog toga što je Crvena zvezda drugi put u tri sedmice izgledala kao družina kojoj nije mesto u Ligi šampiona. Predala se kao da prvi put igra u Evropi. Nedostojno Crvene zvezde. Njegov tim je bio pregažen. I pored toga što je video u prvom poluvremenu da može da se takmiči. Zvezda je u drugom poluvremenu bila potpuno inferiorna. Zavšrila je utakmicu sa igračem manje, a mogla je i sa dva.