Mali grad, velika glad! Tekstilac traži opstanak i minimalnih 1.500.000 evra za Superligu

Baš ništa na Gradskom stadionu u Odžacima ne ukazuje da je to mesto na kojem stanuje superligaš, novopečeni član srpske fudbalske elite. Nit' poštenih tribina, reflektora, VAR infrastrukture, a klupske prostorije broje se na prste jedne ruke.

Ali da infrastruktura tera loptu, a ne noge željene dokazivanja, ne bi Tekstilac napravio najveći podvig otkako postoji… A ima tome ceo jedan vek i nešto malo više.

Tekstilac su nipodaštavajuće gledali i kada je nakon sezone 2022/23 zakoračio u Prvu ligu. Doživljavali su ga kao autsajdera, nikogovića, ružno pače. Ali debitantska sezona u Mozzart Bet Prvoj ligi Srbije bila je poligon za nočekivani labudov let i premijerni plasman u najviši rang srpskog fudbala u istoriji koju piše od 1919. godine. U to vreme radnici Fabrike užarije i kanapa veleposednika iz porodice podunavskih Švaba, Johana Ertla, bili su željni fudbala. I šta će. Jedan dan reše da osnuju Odžački sportski klub koji će nakon Drugog svetskog rata, na insistiranje komunista, promeniti ime u Tekstilac.

Gazda Johan, u međuratno vreme međ' rajom poznat kao „Veliki sin Odžaka“, potvrdno je klimnuo glavom, odobrovoljio radnike ulaganjem sredstava i priča je počela. Nećemo hronološki, već preskačemo decenije i decenije sve do današnjeg trenutka, trenutka u kom se Tekstilac uveliko sprema da za još jedno iznenađenje. Jer već ga otpisuju i sigurni su da podstanar na stadionu "Slavko Maletin Vava" u Bačkoj Palanci sa ubeljivo najmanje vrednim timom u Superili (prema podacima Transfermarkta ukupna vrednost igračkog kadra svega 3.410.000 evra) nema šanse da izbegne ekspresan povratak u niži rang.

Ali klupski moto kaže – Mali grad, veliki snovi. Pa zato u Tekstilcu ne haju za prognoze, kvote, verovatnoću i ne žele da se bude iz sna koji traje još otkako su 2022. godine iz trećeg ranga krenuli ka prvom.

“Mi nismo svesni šta smo uradili. Mislim da ćemo postati tek kada odigramo prve dve, tri utakmice. U prvom kolu dočekujemo Vojvodinu, u drugom igramo sa OFK Beogradom, u trećem nam dolazi Zvezda. Tada će nam biti jasnije šta smo uradili. Ne pamtim da je neko ušao u drugi rang i da je već sledeće godine završio u eliti… Sa ovakvim budžetom, sa ovakvim uslovima. Iznenadili smo sami sebe”, kaže generalni sekretar kluba Miloš Markuš.

Znaju u Tekstilcu da su ušli u zmajevo gnezdo, gde su na papiru praktično svih preostalih 15 klubova igrački i finansijski moćniji. Ali ne fokusiraju na konkurenciju, već na ono što imaju i načine kako da sopstvene resurse najbolje eksploatišu.

„Mi i kada smo ulazili u prvu Ligu Srbije i igrali tamo, tržišna vrednost je bila najslabija u ligi. Ali selektirali smo tu ekipu od Srpske lige. Nosioci igre su ostali u klubu. Praktično niko nije otišao. Očekujemo još nekoliko pojačanja, konkretno na poziciji štopera, centarfora. Koliko nam finansije omoguće, napravićemo skladnu celinu. Borićemo se kao u Prvoj ligi Srbije i videti hoće li to biti dovoljno za opstanak.“

A kad smo kod finansija, poređenja radi, Vojvodina protiv koje u nedelju (19.30) u Bačkoj Palanci otvaraju prvenstvo, letos je otkupila Njegoša Petrovića od Granade za 800.000 evra. To je praktično polovina planiranog budžeta Tekstilca za funkcionisanje u čitavoj sezoni 2024/25. Za transfere, plate fudbalera i osoblja, stanove u kojima će igrači živeti tokom sezone, kao i sve ostale operativne troškove.

„Nama je za debitantsku sezonu u Mozzart Bet Superligi potrebno oko 1.500.000 do 2.000.000 evra. U tu sumu staju i sredstva koja dobijamo od sponzora. Arene kao nosioca TV prava, Mozzarta kao sponzora Superlige… Sitna sredstva dobijamo od opštine, a najveći sponzor nam je firma Konvar čije ime nosimo na dresovima. Oni su nam generalni sponzori (gasovodi, cevi) na čelu sa gospodinom Nešom Popovićem. To je budžet za sve izdatke, za kompletno funkcionisanje kluba čitave sezone“, priča Markuš i nastavlja: „Mogu slobodno da kažem da smo sa četiri, pet miliona dinara od opštine ušli iz Prve u Superligu Srbije. Sada očekujemo da će se budžet povećati. Zapravo imamo obećanje i nadamo se da će biti ispoštovano.“

Verovatno najmanjem budžetu u srpskoj eliti preti nezgodan udarac. Jer Tekstilac je jedan od četiri kluba, prošlogodišnjih prvoligaša, kojima su izrečene kazne za povredu integriteta takmičenja. Srećom po plavo-bele iz Odžaka nisu kažnjeni oduzimanjem bodova, ali jesu novčano – sa 8.000.000 dinara, odnosno nešto manje od 70.000 evra. Sporni su bili mečevi protiv Mladosti GAT i OFK Vršca.

„Uhvatili su se za padove kvota na kladionicama. To je bio glavni razlog u tužbama. Dobili smo kaznu, ekspresno uputili žalbu. Što se tiče novčane kazne, videćemo da li će biti umanjena li ne. Očekujemo odgovor na žalbu. Ali lakše se diše kada znamo da ne počinjemo sezonu iz bodovnog minusa. Da smo krenuli sa zaostatkom, bilo bi baš teško. Svakako će biti prilično izazovno opstati, ali bi nas bodovni minus na startu ozbiljno demotivisao. A svi su nas već označili kao jedan od dva kluba koji ispadaju.“

Jasno je bilo i nakon pročitanih prvih redova teksta da se na Gradskom stadionu u Odžacima neće igrati superligaški fudbal. Mada ostavljena je određena verovatnoća da bi na polusezoni Tekstilac ipak mogao iz Bačke Palanke da se vrati na svoj stadion.

„Ovaj stadion nažalost ne ispunjava uslove. Potrebna nam je još jedna tribina, stolice, reflektori, infrastruktura za VAR. Imamo obećanje iz opštine da će sve to biti regulisano do zime, da ćemo drugi deo sezone igrati u Odžacima. Ako radovi krenu na vreme, postoji šansa za to, ako ne, cele sezone ćemo igrati u Bačkoj Palanci“, objašnjava Markuš i nema dilemu da će oni koji bi gledali Tekstilac u Odžacima, situgrno biti i na utakmicama u komšiluku:

„Palanka je nekih pola sata od Odžaka. Većina ljudi koja je dolazila na utakmice prošle godine sigurno će ih gledati i ove sezone. Ipak, gledati Superligu, utakmice sa Partizanom Zvezdom, Vojvodinom, biće pravo uživanje. Ljudi iz Palanke su takođe željni dobrog fudbala u svom gradu. Kapacitet stadiona je 2.080 mesta. Veliko je interesovanje za utakmice Tekstilca u predstojećoj sezoni. Samo ja sam dobio 50, 100 poziva za sezonske karte. Ljudi iz Odžaka, Palanke, Novog Sada se raspituju…“

Kakav će Tekstilac gledati u Superligi tek će saznati. Sudeći po minuloj sezoni u kojoj je izborena promocija, biće to ponovo ekipa koja odiše čvrstinom i čiju odbranu neće biti lako probiti, čija bi glad moga da iznenadi mnoge.

„Nama su i prošle sezone prognozirali da ćemo biti autsajderi, da nemamo imena na papiru, da su to momci koji uglavnom nisu igrali ozbiljne lige i nemaju ozbiljne karijere iza sebe, međutim to su sve momci koji do sada nisu imali prilike da se dokažu, momci gladni uspeha. Uglavnom nas je krasila čvrstina, a iz te čvrstine primali smo vrlo malo golova. I to je zasluga čitavog tima, ne samo zadnje linije. Nema razloga da to ne bude naš zaštitni znak i u Superligi“, kaže kapiten ekipe i štoper Nikola Marjanović.

Nikola Marjanović (www.superliga.rs)

Bio je dete Radničkog iz Sremske Mitrovice. Po svemu sudeći nedovoljno cenjeno dete. Jer u Radničkom nije bio ni među 30 igrača. Usluga Tekstilcu kojem je pomogao da iz trećeg ranga dođe elitnog i učini njegovu odbranu najboljom u Prvoj ligi, a po brojkama i jednom od najboljih u konkurenciji superligaških timova.

Svestan je Nikola da je dolazeća sezona velika šansa za afirmaciju kluba, ali i svakog pojedinca.

„Pričamo i osećamo da nam je ova sezona šansa za timsku i individualnu afirmaciju. Želimo da je zgrabimo, značilo to da će neko ostvariti dobar transfer ili da ćemo pomoći timu da napravi dobar rezultat. Tajna je hemija između nas. Druženje. To je osnov za nešto veliko. Gledamo da slobodno vreme provodimo zajedno, a to kasnije doprinosi razumevanju na terenu.“

Trening se u Odžacima se već odavno završio. Dok ekipa pravi tim-bilding oko tri kabaste, led-ledene lubenice, tuče Benny Benassi i vanvremenski hit "Satisfaction" iz slvačionice, dok trojica, četvorica momaka i dalje treniraju… Temperatura napolju je 40 stepeni, ali oni, natopljenih majica, uvežbavaju centaršut, završnicu glavom, udarce iz daljine.

„Sve to radimo samoinicijativno. Gledaju da svaki trenutak iskoriste za napredak. Da dorade sitnice. Iako zaista kvalitetno radimo i na samim treninzima koji su prilično dugački. A to se prenese i vidi na terenu. I u svakoj utakmici protiv kvalitetnijih rivala će nam biti neophodno baš to malo, taj ekstra napor“, zaključuje Marjanović.

Alhemičar, trener Branko Mirjačić, ekipu je bez velikog prvoligaškog, a sa tek prstohvatom superligaškog iskustva, pretvorio u zlato. Ali svestan je da se u sezonu ne sme ući sa stavom da je plasman u elitni rang sam po sebi dovoljan i da posle njega mogu da se dignu sve četiri u svih.

„Nema dileme da startujemo prvenstvo sa pozicije autsajdera. Slična situacija bila je i prošlog leta kada smo takođe bili novajlije. No tada, nije bila ovolika razlika u vrednosti ekipa kao sada. Ovo je velika satisfakcija za klub i velika šansa za sve nas ovde. Za afirmaciju igrača, kluba, mene kao trenera. Primarni cilj nam je naravno da se zadržimo u elitnom rangu“, priča stručnjak koji je trenerski zanat počeo da peče u čuvenoj Banjičkoj baraci fudbalskog kluba Rad.

Branko Mirjačić (www.superliga.rs)

Tamo je rastao i napredovao radeći sa Markom Nikolićem, ali i trenerima poput Predraga Rogana, Nebojše Vignjevića, Milana Švabe Milanovića. U trenerskom CV-ju stoji mu i kormilo drugog tima ruskog Krasnodara, asistentska pozicija kod Marka Nikolića u Partizanovoj sezoni 2016/17 kada je osvojena dupla kruna, mesto pomoćnika i kod Miroslava Đukića.

Mirjačić je čovek koji zna kako zadržati ekipu u ligi. Učinio je to sa Radom u Prvoj ligi Srbije u sezoni 2021/22. Takođe, volšebno je, praktično iz senke uveo Tekstilac u Mozzart Bet Superligu, iako je malo ko verovao da će drugoligaš u baražu za ulazak/opstanak nadjačati prvoligaša. Ali Tekstilac je nadigrao Javor i zasluženo ispisao najlepše stranice klupske istorije.

„Trudim se da budem objektivan. U tih 180 minuta plus nadoknada u dve utakmice, mislim da smo bili bolji jedno 150 minuta. U prvoj utakmici smo bili malo stegnuti dvadesetak minuta, ali to je prirodno. Opustili smo se, možda zaslužili da slavimo i sa više od jednog gola razlike. Pred revanš smo znali da možemo, imali smo samopouzdanje, koncentraciju… Prvo poluvreme smo fudbalski drčno odigrali. Ali moram da budem iskren. Poveli smo 1:0 (2:0 ukupno), ali bilo je čupavo poslednjih dvadesetak minuta nakon što smo primili gol. Malo smo imali i sreće da ne primimo drugi, jer pitanje je da li bismo imali snage za produžetke sa njima. Ali kada se sve sabere, zasluženo smo tu gde jesmo“, ispričao je Mirjačić i nastavio:

„Prvih desetak dana stvarno nismo bili svesni koliko smo veliku stvar uradili. Sada su se utisci slegli i kada razgovaramo kao tim, a često to radimo, svesni smo da nije poenta da samo uđemo u Superligu i budemo tu. Ponavljam, ovo je velika šansa za sve. Možda smo po svim prognozama, sajtovima i slično najslabije vrednovana i ocenjena ekipa, ali sigurno ćemo biti najgladnija ekipa u Superligi. Gde ćete naći veći motiv za bilo kog igrača nego da igra na elitnoj sceni, u najvišem rangu, gde ga svi gledaju… Nismo favoriti ni protiv koga. Ali ako budemo pravi i fokusirani, igrali korak po korak. Nadam se da ćemo iznenaditi mnoge.“

Foto: www.superliga.rs

Na prvu loptu, ekipa Tekstilca ne pleni atraktivnim imenima. Iskusni golgeter Miroslav Marković je u 35. godini sa dva gola srušio Javor, ali u međuvremenu napustio ekipu u potrazi za novim inostranim angažmanom.

“Još tražimo zamenu za Markovića. Tu nam je Stefan Šavija, najbolji igrač iz Srpske lige. Bio je povređen. Treći put je povredio ligamente kolena. Polako se vraća. Ostao nam je Princ, ali svakako tražimo još jedno rešenje u špicu”, objasnio je generalni sekretar Markuš, pa nastavio o saradnji koju Tekstilac ima sa IMT-om.

Praksa pozajmljivanja fudbalera od Traktorista se svakako nastavlja.

„Irfan Zulfić je bio sa nama u srpskoj ligi, ušao je sa nama u Prvu ligu. Odigrao je polusezonu kod nas, vratio se u IMT i sada igra tamo standardno. Uoči ove sezone ostaju nam Leontije Vasić, Ukačukvu Princ i Ognjen Tripković. Naravno, postoji mogućnost da ih IMT vrati na polusezoni, ako proceni da su mu potrebni. Bili su tu i Darko Stojanović koji je odigrao odlično, kasnije potpisao za Novi Pazar i Nigerijac Obekpa Gabrijel koji je otišao u Lučane.“

Do kraja prelaznog roka u Srbiji čeka se još pojačanja u Odžacima, ali zadovoljni su plavo-beli jer im je konstur ekipe ostao na okupu. Prvenstveno čitava defanzvna linija sa štoperskim tandemom Nikola Marjanović – Filip Sredojević i desnim bekom Markom Lukovićem, odnosno levim Nikolom Kodžićem (iskoristio priliku nakon što je Aleksandar Popović pokidao ligamente). Golman Bojan Brać bio je jedan od iskusnijih u Prvoj ligi Srbije, Branimir Jočić je vezista pozamašnog superligaškog iskustva (133 utakmice u elitnom rangu srpskog fudbala), a Milan Maričić još jedan iskusan defanzivni vezista. Potencijala za prvi tim i te kako ima i u omladinskoj školi.

„Imamo preko 150 klinaca u mlađim kategorijama. Od uzrasta šest godina, pa do omladinaca. Pioniri se takmiče u Područnoj ligi Sombor, a kadeti i omladinci igraju Kvalitetnu ligu Vojvodine, drugi razred. Sa omladincima planiramo da napadnemo kvalitetnu ligu Vojvodine gde igraju Voša, TSC…Ulazak u Superligu privlači omladince iz drugih mesta u Vojvodini. Napravili smo vrlo dobru ekipu. Prošle godine smo bili treći, sada se nadamo prvom mestu. Ima tu potencijala za prvi tim. Nikola Paljević, Nikola Ostojić i golman Uroš Stajković. Bili su na pripremama zimus sa prvim timom u Umagu“, kaže Markuš.

Za kraj – dva ranga gore za dve sezone, sa prilično limitiranim uslovima i budžetom. U Odžacima otkrivaju tajnu uspeha.

„Zajedništvo, drugarstvo, atmosfera oko kluba… Moto - svi za jednog, jedan za sve. Neki slogan kluba je: Mali grad, veliki snovi. Većina ekipe živi u Odžacima. Možda pet, šest njih putuje, ostali su svi na stanovima. Družimo se po ceo dan. Što se finansijskog aspekta tiče, sve je ispoštovano do zadnjeg dinara. Nisu to Bog zna kakve plate, ali nikom klub nije ostao dužan.“

Preduslov (ali ne i garancija) da plavo-beli opstanu među najboljima jeste da svaku utakmicu odigraju tako da kada je završe, znaju da ni oni nikome ništa ne duguju. Ni energije, ni znoja, ni hrabrosti.