Mala osveta i velika prilika Dragana Stojkovića da opet ubedi narod da mu veruje

U jednom trenutku meč je pretio da sklizne iz ruku Klemona Turpana, u pogledima reprezentativaca Švajcarske i Srbije moglo se primetiti da nije samo sport na talonu, bilo je žustro na terenu i u komunikaciji, ali kad je francuski sudija poslednji put dunuo u pištaljku u Cirihu videli smo prizor dovoljan da i povremeno uzavreli ambijent vrati u granice pristojnosti. Dragan Stojković je zagrlio Murata Jakina, ne znamo šta mu je rekao, niti su selektori o tome javno govorili, ali ako neko zna kako se u petak veče osećao selektor Natija onda je to baš Piksi.

U tom gestu bilo je i sporta i ljudskosti. Daleko od protokolarnog, kakav važi za sva takmičenja, bilo gde na planeti, kad se utakmice završe. Kao da je glavnokomandujući Srbije želeo da uteši u tom trenutku neutešnog kolegu, čije selekcija se survala u B diviziju Lige nacija. Između ostalog zato što nije uspela da nadleti Orlove. A kako to izgleda, doduše, na daleko značajnijem nivou, znaju i Murat Jakin i Dragan Stojković, samo što su pre dve godine, otprilike baš u ovo vreme, uloge bile obrnute i Švajcarci su se radovali preokretu u Dohi, poslavši nas kući i sa drugog uzastopnog Mundijala.

Najbolji od svih đaka prvaka

Sećate se kako je tad izgledao Piksi? Njegovo lice i mimika služili su kao inpiracijama kreatorima internet sadržaja i valjda baš zbog toga što zna kako je biti poražen u susretu velikog uloga i visoke tenzije, Stojković je zagrlio Jakina. U redu, nije isto takmičenje, ni po kvalitetu, ni po značaju, ni po emocijama, ali ove jeseni Srbija je servirala makar malu osvetu selekciji sa kojom je izgradila ogroman rivalitet. Ne možemo da kažemo da ju je nadigrala u Leskovcu, pre će biti nadmudrila (1:0), a baš takva je bila i na Lecigrundu, pošto je izborila nerešen ishod (1:1) i tako protivnika poslala u B diviziju Lige nacija. Četiri boda iz dva meča sa Švajcarcima, koji su nas redovno maltretirali i ubijali u pojam, moraju biti tretirani kao zadovoljavajući, jer kad je žreb opet spojio mnogi su, baš zbog onoga u Rusiji i Kataru, bili skeptični.

Piksi je deo duga vratio. I Švajcarcima i Srbiji, i dalje polarozovanoj po pitanju njegovog statusa. Njegov imidž u narodu može da se popravi na završnom ispitu o ovom izdanju Lige nacija, ako u ponedeljak u Leskovcu savlada Dansku i odvede nas u četvrtfinale najmlađeg UEFA reprezentativnog takmičenja. Istovremeno, omogući status nosioca na žrebu za grupe mundijalskih kvalifikacija.

Fenomen srpskih golmana - glumci se menjaju, ali glavna uloga ostaje

Zanimljivo, protiv još jedne reprezentacija koja nam je dužna. Biće to „finale“, kao letos u Minhenu, kad nam je trijumf u poslednjem kolu grupne faze bio potreban da bismo prošli dalje na Prvenstvu Evrope. Nismo ga ostvarili (0:0). Naredna šansa za osvetu bila je u Kopenhagenu i propustili smo je, jer smo pali bez ispaljenog metka (0:2). Na istom mestu gde je Piksi pretrpeo jedan od najtežih poraza u selektorskog mandatu (marta 2022, 0:3) sve dok ga tokom 2024. nisu savladali Rusija u Moskvi (4:0) i Španija i Kordobi (3:0). Zato motiva ima na pretek: takmičarskih i ličnih. Kamata je i u slučaju Švajcaraca ličila na zateznu i delovalo je da se nikad nećemo iskobeljati iz duga, pa smo nekako uspeli. Ako je Dragan Stojković rešio da bude „čist“ u kreditnom birou onda je red da naciji vrati i dug sa prethodnih okršaja protiv Danaca. Još nam to duguje.

A zamerali su/smo mu letos da nije u stanju više da vodi reprezentaciju; da je izgubio autoritet; da ga pojedinci bojkotuju; da je pročitan; negledljiv; da nema resurse kojima bi obnovio tim... Sve to je podneo, opstao, izdržao udare onih koji su u FSS bili za njegovu smenu i evo ga pred ciljem. Kako? Samo on zna. Još ništa opipljivo nije uradio u premijernom učešću u A diviziji Ligi nacija, jer može da se desi ili da ispadnemo (ako ne dobijemo Dance idemo u baraž za opstanak) ili da igramo u četvrtfinalu (sa druge pozcije, pod uslovom da slavimo u ponedeljak), ali kakvo je raspoloženje bilo u sportskoj javnosti posle turnira u Nemačkoj, deluje da je Piksi opet našao način da preživi. I da ljude ubedi da mu veruju. Još jednom.

U ponedeljak veče ćemo ionako biti u stanju euforije ili depresije. Takvi smo i to se neće promeniti, samo je pitanje kojim će nas putem Piksi povesti i kako ćemo ga posmatrati posle susreta sa još jednim dužnikom.