Loše je dobro, a dobro je nedovoljno: Eduardo Kamavinga, tinejdžer koji je pojeo Veratija, Kantea, Rodrija...

„Nisu me uvek opterećivali pričama o dnevnim problemima. Ali kako sam odrastao, shvatao sam sa čim su se borili. Nisam to uvek morao da vidim. Na sve to što mi se desilo u životu gledam pozitivno. Jer znam kroz šta smo sve prošli. I zato ću uvek biti zahvalan roditeljima. Uvek. Zahvaljujući njima to sam što sam danas“.

Ovako je pre tačno dva meseca u intervjuu za OneFootball govorio Eduardo Kamavinga prisećajući se teškog detinjstva. I pre no što bilo ko skoči da zausti ono čuveno „nije ni meni bilo lako“ zastanite malo i saslušajte. Kamavinga, dete roditelja iz Konga, rođen je u izbegličkom kampu u Angoli. Potom je njegovoj porodici, a ima on petoro braće i sestara, izgoreo i dom u kome su živeli kada su se preselili u Francusku. Eduardu je bilo 11 godina. Izgubio je sve.

Osam godina kasnije – Eduardu je svet pod nogama. A sve one priče da su ga u Renu nasilno gurali u prvi tim još kao 16-godišnjaka samo da bi na njemu neki od supermenadžera zaradio veliki novac – jurili su ga svi, od Mina Rajole do Žorža Mendeša, da bi ga na kraju uhvatio Džonatan Barnet, koga u Realu baš i ne vole zbog slučaja Geret Bejl, ali su ovde napravili ustupak – pale su u vodu za ovih godinu dana u Madridu.

Danas se svi dive Florentinu Perezu kako je uspeo da Kamavingu dovede za svega 31.000.000 evra. A da nije bilo korone bilo bi i preko 50.000.000, jer su Eduarda jurili i Pari Sen Žermen i Mančester junajted pre svih, ali i Bajern, Totenhem, Arsenal...

I još više se svi dive načinu na koji je Kamavinga izneo svu težinu belog dresa. U konkurenciji Kazemira, Luke Modrića i Tonija Krosa – najboljeg veznog trija u poslednjih pet godina sigurno – Kamavinga ne samo da se izborio za svoju minutažu ispred Danija Sebaljosa i Iska, no se čini da je ubrzao i penzionisanje bar jednog od pomenute trojice startera.

21.00: (2,70) Ajntrahtr Frankfurt (3,40) Vest Hem (2,75)

U revanšu osmine finala protiv Pari Sen Žermena zamenio je Tonija Krosa u 57. minutu pri vođstvu Svetaca od 1:0. Usledio je neverovatan het-trik Karima Benzeme, ali treba reći da je ulazak Kamavinge promenio ritam meča i uneo neku do tada nepostojeću energiju u Realovu igru. I to kad je protiv sebe imao Marka Veratija, Danila Pereiru, da ne pominjemo da je krpio i sve one aždaje Svetaca napred...

Revanš s Čelsijem, Plavci vode sa 2:0, dva minuta pre trećeg njihovog gola Kamavinga opet menja Krosa i opet se slika na terenu potpuno promeni, a igra Kraljevskog kluba dobije ton i boju. Dva kasna gola i Real ide dalje, a šampion Evrope ide kući. Čak ni N’Golo Kante, Mateo Kovačić i Mejson Maunt nisu mogli da izdrže taj tempo.

Kamavinga protiv Bernarda Silve (©AFP)

A onda i moćni Mančester Siti, sposoban da i Hudiniju sakrije loptu, potpuna dominacija i potpuna nemoć Reala da nadoknadi minus od dva gola. Kamavinga ovog puta u 75. minutu menja Luku Modrića, kad već ofanzivniji Rodrigo i Marko Asensio nisu uspeli da težište igre prebace na Sitijevu polovinu terena. Najednom, nestaje magija iz nogu Ilkaja Gundogana, ni Rodri više ne izgleda tako proračunato, i Bernardu Silvi lopta postaje nekako klizava...

Idemo redom...

90. minut: Centaršut na nogu Benzeme koji asistira Rodrigu za 1:1.

91. minut: Oduzeta lopta na sredini terena za početak akcije za 2:1.

95. minut: Povučena kontra, pretrčanih 30 metara i pas na stranu ka Fedeu Valverdeu, koji loptu vraća do Karima Benzeme pre no što je sviran penal za Real.

Oni nisu Kraljevi, oni su biblijski čudotvorci! (VIDEO)

I sve to – pa i mnogo više – od momka kojem je tek 19 godina! I koji je imao svoje teške trenutke u Madridu. Samo nekoliko dana nakon herojskog izdanja protiv Čelsija Ančeloti ga je izveo na poluvremenu prvenstvenog derbija sa Seviljom i to tek nakon što mu je sudija progledao kroz prste u situaciji kada je trebalo da ga isključi sa terena zbog oštrog prekršaja nad Antonijem Marsijalom. Uostalom, zbog te ponekad neoprezne igre Kamavinga je ove sezone četiri puta menjan već na poluvremenu. Tri puta je imao žuti karton i Ančeloti nije smeo da se uzda u to da će uopšte ostati na terenu. Fede Valverde je bio prvi pik kad je trebalo da uskoči neko sa klupe.

Tu se vraćamo na početak teksta. Kamavinga je navikao na životne probleme i ne predaje se. Kamavinga iz njih uči.

“Prva lekcija koju naučiš kao fudbaler je da ova igra ne prašta greške. Možeš da budeš na vrhu, a vrlo brzo na dnu. Nemaš pravo na greške. Ja sam veoma strog prema sebi. Čak i ako sam odigrao dobru utakmicu, ali sam napravio bilo kakvu grešku, zadržaću baš nju u glavi. I onda ću da pričam o tome ili ću sam da gledam snimak utakmice. Danas postoje i te aplikaicije koje vam dozvoljavaju da sve to vidite, ali ja više volim da sam pogledam snimak i da onda o svemu porazgovaram sa menadžerom. Ali utakmicu gledam sam“.

I očigledno gleda prave stvari. Greške, a ne dobre poteze. Može da posluži kao nauk svim mladim fudbalerima. Nije život uvek Instagram. Nekad moraju i kolena da se oderu.