A. Gligorić
D. StankovićKup Vladana Milojevića: Samo su još Arsen Venger i Valerij Lobanovski “bezgrešni“
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | uto. 22.07.25. | 13:15
Bar kada pričamo o kvalifikacijama za Ligu šampiona i trenerima koji su u njih izlazili 15 ili više puta
Nije promenio fudbal kao Pep Gvardiola, niti ubrzao kao Jirgen Klop, nema ni tu harizmu Karla Ančelotija, a veliko je pitanje hoće li ikad dobiti priliku da se pokaže u nekoj od liga petica. Ali bar po jednom parametru Vladan Milojević može da se meri sa najvećim legendama trenerskog poslao, jer aktuelni šef struke Crvene zvezde je apsolutni kralj kvalifikacija u Ligi šampiona.
Nije nikakvo preterivanje, nije “klikbejt“, već činjenično stanje. Jer Vladan Milojević je u svoja dva mandata na klupi crveno-belih stekao status jednog od top 25 trenera po broju utakmica u kvalifikacijama za elitno evropsko takmičenje, a ono što ga izdiže na sam vrh je to što niko od konkurenata nije imao bolji učinak!
Izabrane vesti
U stvari, samo dvojica mogu da su pohvale da su “bezgrešni“ kao i Zvezdin strateg, ako računamo one koji su igrali 15 ili više utakmica. Legendarni Valerij Lobanovski, najveće trenersko ime Ukrajine i počivšeg Sovjetskog Saveza, te Arsen Venger, čovek koji je postavio temelj ovog modernog Arsenala.
Jer iako zvuči neverovatno, samo su Lobanovski, Venger i Milojević bili bezgrešni u kvalifikacijama za najjače evropsko takmičenje, još jednom: ako računamo trenere koji su odigrali 15 ili više utakmica. A, i tu strateg iz Aranđelovca ima kvantitativnu prednost: morao je nešto više puta u boj.
Milojević je, naime, u kvalifikacijama za Ligu šampiona odigrao 18 utakmica (Spartaks, Suduva, Spartak Trnava, Salcburg, pa opet Suduva, HJK Helsinki, Kopenhagen i Jang Bojs, a prošle sezone i Bode) što je devet rundi takmičenja i svaki put je prošao. Računajući i tri direktna okršaja za mesto u eliti gde je opet svaki put izašao kao pobednik, protiv Salcburga, Jang Bojsa i Bodea.
I da, tačno je da Spartak ili Suduva nisu neki eminentni rivali, ali setićemo se i kakav je klub Zvezda bila pre Milojevićevog dolaska. Da je glatko ispadala od Černomoreca i Kairata, da su se navijači protiv Sasuola pribojavali petarde, da je grupna faza čak i Lige Evrope izgledala kao nedostižan san. Već u prvoj Milojevićevoj sezoni san se ostvario, da bi u drugoj, trećoj, a onda opet i u ovoj poslednjoj, Zvezda dosanjala i prethodno nezamislivu Ligu šampiona.
Sad, to što među najvećima i najbogatijima nije mogla više to je do objektivnih limita. I tu treba biti realan i priznati da srpski fudbal ne živi u toj dimenziji. Ali do Milojevićevog dolaska navijači su živeli za tih par kvalifikacionih utakmica u julu i avgustu, kad ga dočekaju. Sad se te pobede podrazumevaju. Jer još jednom: samo su dvojica trenera bila bezgrešna, ako ne računamo one koji su se okušali na svega nekoliko utakmica.
Valerij Lobanovski je sa klupe vodio kijevski Dinamo u 16 mečeva kvalifikacija za Ligu šampiona, prošao je svih osam stepenika, pet na poslednjem koraku.
Arsen Venger je morao da “istrpi“ 14 kvalifikacionih mečeva, svih sedam rivala je prošao, svaki put u direktnoj borbi za prolaz, jer Tobdžije su uvek kretale iz plej-ofa.
Gurban Gurbanov, ikona Karabaga, odigrao je najviše utakmica, čak 51, do poslednjeg koraka stizao 10 puta, ali je samo jednom uspeo i da uđe u Ligu šampiona. Aleksandar Starkovs, čuven sa klupe Skonta, raritet je po tome što je izgubio svih devet direktnih duela za plasman u grupnu fazu.
Vrlo dobre rezultate beležili su i generali poput Mirčee Lučeskua, Nils Arnea Egena u Rozenborgu, Antea Čačića ili Jurija Sjomina... Ali svi su oni bar jednom ispali. Čačić recimo jedini put kao kormilar Maribora u dvoboju sa Viktorijom Plzenj, Dušan Bajević samo od Milana i to baš na Zvezdinoj klupi, dok je Ivan Jovanović pao pred praškom Spartom.
Drugi su kažnjavani i od nekih timova od kojih nisu smeli. Lučesku, na primer, od Skonta iz Rige. Brojni su drugi primeri. Valerija Gazajeva je eliminisao Vardar, Stale Solbaken je stao protiv APOEL-a, Žorž Žezus nije mogao preko CSKA i kijevskog Dinama, Rodžera Šmita je šokirao Didelanž...
Čak i ako spustimo kriterijum na manje od 18 mečeva u kvalifikacijama – a više od 15 – doći ćemo do imena kakva su Rafa Benitez, Volter Smit, Nenad Bjelica, Kristijan Gros... Svi odlični treneri sa velikim rezultatima, ali opet – svi su barem jednom eliminisani u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Benitez sa Napolijem protiv Atletik Bilbaa, Smit sa Rendžersima protiv AEK-a i kasnije Geteborga, pa i Kaunasa (?!), Bjelica se na Dinamovoj klupi ugruvao protiv Jang Bojsa, Kristijan Gros je bar morao da prizna da Bazel nije nivo Intera ili u to vreme Verdera.
Još jednom: samo su Milojević, Lobanovski i Venger morali toliko puta na teren, a da nijednom nisu zgrešili. Velikani poput ser Aleksa Fergusona, Erika Ten Haga ili Ektora Kupera, sigurno i još poneki, jesu bili stoprocentni, ali na malom uzorku. Ten Hag je tako odigrao 10 utakmica u kvalifikacijama, Ferguson osam, Kuper šest. I ipak sa mnogo moćnijim sastavima i od Zvezdinog i od svakog od rivala sa kojima su se susretali.
Ovo što je Milojević uradio u Ljutice Bogdana? To je zaista neviđeno.
TOP 25 TRENERA PO BROJU MEČEVA U KVALIFIKACIJAMA ZA LIGU ŠAMPIONA
Gurban Gurbanov (Karabag) – 51 meč (prolaz 18/27, Liga šampiona 1/10)
Stale Solbaken (Kopenhagen) – 38 mečeva (prolaz 13/19, Liga šampiona 3/8)
Aleksandar Starkovs (Skonto) – 38 mečeva (prolaz 9/19, Liga šampiona 0/9)
Mirčea Lučesku (Rapid Bukurešt, Galatasaraj, Šahtjor, Dinamo Kijev) – 37 mečeva (15/20 prolaz, Liga šampiona 8/12)
Vladimir Vajs (Artmedija, Slovan) – 33 meča (13/17, Liga šampiona 2/6)
Viktor Gončarenko (BATE, CSKA) – 32 meča (prolaz 13/16, Liga šampiona 4/7)
Pavel Vrba (Žilina, Plzenj, Ludogorec, Sparta) – 26 mečeva (prolaz 9/14, Liga šampiona 2/6)
Darko Milanič (Maribor) – 26 mečeva (prolaz 9/13, Liga šampiona 1/5)
Age Hareide (Brendbi, Rozenborg, Helsinborg, Malme) – 26 mečeva (prolaz 10/13, Liga 2/5)
Leonid Kučuk (Šerif) – 26 mečeva (prolaz 7/13, Liga šampiona 0/5)
Barak Bahar (Hapoel Ber Ševa, Makabi Haifa) – 24 meča (prolaz 8/12, Liga šampiona 1/5)
Nils Arne Egen (Rozenborg) – 24 meča (prolaz 10/12, Liga šampiona 6/8)
Stanimir Stoilov (Levski, Astana) – 22 meča (prolaz 8/11, Liga šampiona 2/5)
Roman Grigorčuk (Ventspils, Astana, Soligorsk) – 22 meča (prolaz 6/11, Liga šampiona 0/6)
Vladimir Čeburin (Suduva, Žalgiris) – 22 meča (prolaz 5/11, Liga šampiona 0/6)
Nil Lenon (Seltik) – 20 mečeva (prolaz 8/11, Liga šampiona 2/5)
Ivan Jovanović (APOEL, Panatianikos) – 20 mečeva (prolaz 8/10, Liga šampiona 2/4)
Aleksandr Jermakovič (BATE Borisov) – 20 mečeva (prolaz 8/10, Liga šampiona 2/4)
Georgi Dermendžijev (Ludogorec) – 19 mečeva (prolaz 8/10, Liga šampiona 2/4)
VLADAN MILOJEVIĆ (CRVENA ZVEZDA) – 18 mečeva (prolaz 9/9, liga šampiona 3/3)
Brendan Rodžers (Seltik) – 18 mečeva (prolaz 8/9, Liga šampiona 2/3)
Ante Čačić (Dinamo, Maribor) – 18 mečeva (prolaz 8/9, Liga šampiona 2/3)
Rodžer Šmit (Salcburg, Leverkuzen, PSV, Benfika) - 18 mečeva (prolaz 6/9, Liga šampiona 3/6)
Ante Šimundža (Maribor, Mura, Ludogorec) – 18 mečeva (prolaz 6/9, Liga šampiona 1/4)
Jurij Sjomin (Lokomotiva moskva, Dinamo kijev) – 18 mečeva (prolaz 7/9, Liga šampiona 5/7)
tagovi
Obaveštavaj me
FK Crvena zvezda
