Junajted prašta, Inter ne: LaLu rafal i veče kad je Barela izrastao u asa - Nerazuri zapretili Sevilji petardom protiv Šahtjora (VIDEO)

Mančester junajted nije umeo da iskoristi svoje šanse, ali ako se Sevilja opet bude uzdala u nepreciznost protivnika ozbiljno će se ugruvati. Jer Interov LaLu tandem Lautara Martineza i Romelua Lukakua nikome ne prašta. A iza sebe ima i čvrst oslonac da može da udari iz sve snage. Da tako bude i u polufinalnom okršaju Lige Evrope sa Šahtjorom postarao se pre svih Nikolo Barela, koji je dobrim delom meča bio bez sumnje najbolji akter na terenu i pokazao svim kritičarima – pa i treneru Antoniju Konteu – da izrasta u velikog igrača. Na kraju je ipak napadački tandem Italijana izbačen u prvi plan, pošto se mekana igra Šahtjora u potpunosti raspala u poslednjih pola sata što je Inter iskoristio da Sevilji pošalje preteće upozorenje – 5:0 u Dizeldorfu!

Martinez i Lukaku su postigli po dva gola za Nerazure, jedan je bio delo Danila D’Ambrozija, ali sveprisutni Barela svejedno je ostavio možda i najjači utisak na meču. I posle četvrtfinalnog sudara sa Bajerom baš ga je Lukaku proglasio za igrača utakmice i podvukao da ljudi ne shvataju koliko je on zaista dobar, a večeras je Barela demonstrirao da to nije bila samo slučajnost i da je baš on budućnost kluba.

A ne tako davno, kad je u novembru Inter prokockao dva gola prednosti protiv Borusije i pretrpeo odlučujući poraz u napadu na nokaut fazu Lige šampiona Antonio Konte je držao jednu od čuvenih tirada u kojima je tražio više novca za pojačanja. Između ostalog, rekao je…

“Koga da pozovem? Nikola Barelu, koga smo doveli iz Kaljarija?”, grmeo je besni Konte dok je ubeđivao javnost da u timu nema igrače koji znaju kako se osvajaju trofeji.

Uverio ga je sada Barela da je pogrešio, da je požurio, ali sigurni smo da Konteu nije nimalo žao zbog toga.

Prelomni trenutak utakmice verovatno se zbio na njenom početku, mada do pred sam kraj nismo mogli ni da naslutimo koliko će u stvari pogubno sve da ispadne po Šahtjor. Bez šanse u uvodnih 18 minuta opreznog ispitivanja snage, a onda početnička greška najiskusnijeg u ukrajinskom timu. Andrij Pjatov je užasno zahvatio loptu, ničija je bila sve dok se koncetrisani Barela nije stuštio po nju, proleteo pored Mikole Matvijenka i onda gađao u trepavicu Lautara Martineza. Spretno se snašao Argentinac, bio je brži od Srgeja Krivcova, Nerazuri su načeli rivala. Tek će se kasnije ispostaviti da je to bio samo početak.

U tom trenutku, kraj rezultatske drame nije bio ni na vidiku, ali nije ni Šahtjor bio onako lepršav kakav ume da bude. Pokušavali jesu, imali i neke šanse, međutim, nije to bila tako tečna pas igra kojom Šahtjor obično gazi protivnike. Nije jer je Barela pre svih špartao gore-dole čitavih 90 minuta, rasparčavajući igru ukrajinskog tima, presingom ih je terao na greške i tako Interu donosio najbolje prilike, stizao je i da zagreje dlanove Pjatova udarcem iz nezgodnog ugla.

Moglo je naravno da ode i u drugom pravcu, bar na trenutak, možda je Šahtjor i oštećen kad je početkom drugog poluvremena lopta pogodila u ruku Roberta Galjardinija, no ako ćemo objektivno: Inter je bio opasniji. Pjatov je u 48. minutu skinuo i Lautarov lob, potom je ukrotio i udarac Romelua Lukakua…

I umesto da usledi kazna za promašaje Šahtjorova ionako bleda mekana partija u poslednjih pola sata u potpunosti se raspala. Danilo D’Ambrozio je u 74. minutu skočio preko odsutnog Matvijenka za 2:0, zatim još jedna hirurška lopta Lautara Martineza – mada od njega to već po navici i očekujemo i nije slučajno što ga je Barselona identifikovala kao prioritetno pojačanje za sam špic – na kraju i Romelu Lukaku, kad je Šahtjor već podigao belu zastavicu. Pa Lukaku još jednom tek da Sevilji postane kristalno jasno da ne bi smela sebi da dozvoli da se, kao protiv Junajteda, uzda u Bonove odbrane.

Ako smo posle prvog polufinala i mogli da pričamo o tome da li je dalje prošao bolji tim, ovde nema nikakve dileme. Inter je Šahtjoru pokazao ko je ko u evropskom fudbalu. Renome velikog, šampionskog kluba moraće tek da opravda u petak, a u Ligi Evrope Sevilja uvek uspeva da se ogrne nekakvim magičnim plaštom i postane neuništiva. Sudeći po onome što su Nerazuri pokazali protiv Šahtjora ne može ipak Sevilja – bez obzira na rekordnih pet titula u ovom takmičenju – da se nazove favoritom. Naprotiv.

Inter hoće slavu. Hoće prvi evropski trofej još otkako je pre tačno 10 godina pokorila Evropu sa Žozeom Murinjom na klupi. Posle toga još samo Kup Italije 2011. i zatim sušne godine u kojima Nerazuri ništa nisu osvajali. Gladni su. Željni krvi. Ovako iživljavanje nad rivalom nismo navikli da gledamo od klubova iz Italije. I to nešto govori.

INTER – ŠAHTJOR 5:0 (1:0)

/Martinez 19, 74, Ambrozio 64, Lukaku 78, 84/

Stadion: Merkur Špil Arena, Dizeldorf

Sudija: Šimon Marćinjak

Inter (3-5-2): Handanović - Bastoni, De Fraj, Godin - D'Ambrozio, Barela, Brozović (od 85. Sensi), Galjardini, Jang (od 66. Biragi) - Lukaku (od 85. Espozito), Martinez (od 81. Eriksen).

Šahtjor (4-2-3-1): Pjatov - Dodo, Kritsov, Kočolava, Matviljenko - Stepanenko, Antonio - Tajson, Patrik ( od 59. Solomon), Marlos (od 75. Konopljana) – Moraeš.