O. MarićJer za fudbal treba imat’ dušu
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | ned. 25.05.25. | 10:23
Kraljevski klub se oprostio od Luke Modrića. A imao je i čega da se priseti
Teško je sastaviti tekst o Luki Modriću i izbeći klopku nizanja hvalospeva koji liče jedni na druge, kao što je teško rezimirati sve komentare, poruke, želje i žalopojke koje su se čule ovih dana u Madridu. Ali čovek i fudbaler koji napušta Real Madrid zaslužuje svaku lepu reč koja mu je upućena, i one nikada neće biti u višku.
“Smatram se normalnom osobom. Ponašam se kao normalna osoba. I ljudi me tako i vide. I reći ću vam nešto. Radujem se da neko normalan ima mogućnost da osvoji Zlatnu loptu“, izjavio je u tradicionalnom intervjuu Frans Fudbalu 2018. nakon što je podigao najprestižnije individualno priznanje u svetu fudbala, dodajući da ga ne interesuje medijska izloženost Kristijana Ronalda, niti da će ikada izjaviti da je on taj koji zaslužuje trofej.
Luka je smiren, staložen, govori tiho i meri svoje reči istom preciznošću kao i dodavanja i asistencije. Obraća se sagovorniku na „Vi“ i uljudno se raspituje o njegovom životu. Sagovornik se oseća kao da razgovara sa nekim poznanikom ili komšijom i čini mu se da bi bez problema mogli da popiju kafu i malo popričaju. Dok u jednom treptaju oka shvati da je u društvu jedne od najvećih fudbalskih legendi svog vremena.
Izabrane vesti
Luki smo najzahvalniji na tome: što je u svetu bahatosti i arogancije takozvanih idola uspeo da objedini status zvezde i skromnost običnog čoveka. Što je bio i ostao – normalan.
Kristijano Ronaldo mu je poručio da mu je bilo čast deliti svlačionicu sa njim. Serhio Ramos, koji je svojevremeno izjavio da je Modrić najbolja osoba koju je upoznao u svetu fudbala, prešao je pola sveta da ga zagrli pred poslednju utakmicu. A ovi mlađi su pokazali koliko je bila važna njegova uloga lidera i duhovnog vođe. Džud Belingem ga je nazvao stalnim podsetnikom na sve što je lepo u fudbalu i zahvalio mu na mudrosti koju je sa njim podelio, a Rodrigo Goes, koji ga smatra fudbalskim ocem, zahvalio mu je u suzama na poukama koje su ga obeležile zauvek.
Ove poruke su samo kap u moru izraza poštovanja koje su ovih dana uputili sportisti, javne ličnosti i anonimni ljubitelji fudbala, kako navijači Reala, tako i oni drugi. Jer je prosto neverovatno da fudbaleru tima, često tako omraženog od strane rivala, niko nikada nije uputio ružnu reč. Čak je i u senzacionalističkom programu Ćiringito, čiji komentatori neguju dinamiku neprestanih okršaja, Barselonin “predstavnik“ Modrića nazvao gospodinom i legendom.
Ostalo je ona poznatija, fudbalska priča. Stigao je u avgustu 2012. da bi “pokrio sramote“, a godinu dana kasnije je u anketi Marke proglašen najgorim pojačanjem leta. Ali Žoze Murinjo je bio nepokolebljiv i vreme mu je dalo za pravo. “Luka Modrić je lepota fudbala“, izjavio je mnogo godina kasnije Mu, prseći se zbog ispravnog poteza. Od tada pa do sada, 13 sezona, 591 utakmica, 28 trofeja među kojima - kao što je juče bocnuo jedan španski novinar – više Liga šampiona od Barse. I Zlatna lopta koju je u srcu Francuske oteo Antoanu Grizmanu, razbivši desetogodišnju vladavinu Kristijana i Mesija.
Ipak, niko mu ništa nije poklonio. Otkako je prvi put dohvatio loptu pa do današnjeg dana Luka je život posvetio fudbalu. Talenat, vizija, tehnika, inteligencija svakodnevno su udruženi sa neumornim radom. Pre koju godinu je njegov lični trener Vlatko Vučetić otkrio tajne dugovečnosti Realove desetke: “Ima metaboličku dob od 30 godina“. To je postigao radeći paralelne trening programe bar 350 dana godišnje, uz milimetarski izmerenu ishranu. Od ključnog značaja je i njegova mentalna agilnost, brzina kojom donosi odluke, vizija i predviđanje igre, jer mu one omogućuju da se manje fizički troši.
“Fudbal se igra glavom. Možeš imati snagu, ali ima nešto što se zove fudbalska inteligencija, inteligencija igre, to će uvek biti suština. Fizička spremnost nikada neće zameniti inteligenciju“, govorio je Luka te već davne 2018. godine, ubeđen da uvek ima mesta za talenat, tehniku i lepotu.
A Karlo Ančeloti je na oproštajnoj pres konferenciji je svemu tome dodao još jedan faktor: “Mnogo igrača poseduje kvalitet, on je drugačiji jer je uspeo da objedini kvalitet i dušu. A ko ima kvalitet i dušu – postaje legenda“.
I kritične tribine Bernabeua su to juče potvrdile predajući se iz sveg srca svojoj legendi. 80.000 duša je ovacijama nadomestilo hladnu organizaciju i nedostatak komunikacije od strane kluba. I izmamilo suzu čak i čeličnom donu, Florentinu Peresu. Sve se odvijalo tokom 5 minuta kada je izašao iz igre: špalir igrača, klupa na nogama, Toni Kros kao gost iznenađenja, Lukina porodica i neprekidni aplauz. Utakmica je prekinuta, vreme je stalo i, kako kaže dnevnik As, fudbal – čak i njegov fudbal – postao je nevažan. Slavio se samo čovek koji nam ga je podario.
“Ne plači jer je gotovo, raduj se jer se dogodilo“, poručio je na rastanku.
Hoćemo, i hvala.
tagovi
Obaveštavaj me
Real Madrid
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
