INTERVJU - Dragan Mićić: Čuvam Gvardiolin dres, pamtim stativu Ekerenu i Arkanov poziv u ponoć

"Na mala vrata sam došao u Zvezdu, a na velika otišao", konstatuje tokom intervjua za Mozzart sport Dragan Mićić - Ćićmi, bivši napadač koji je crveno-beli dres nosio od 1996. do 2000. godine.

Nije baš da je otišao u Real Madrid ili neki od evropskih velikana, već u komšijski Rad sa Banjice, ali teško da ima navijača Crvene zvezde koji se ne sećaju dobroćudnog, proćelavog špica i neće se onako šeretski osmehnuti na pomen imena današnjeg trenera Loznice.

Nije Mićić bio igrač koji puni naslovne strane i čiji se svaki korak pomno prati. Nije bio Zvezdino dete kome se predviđala blistava budućnost. Nije bio neko na čijoj prodaji su crveno-beli zaradili milione. Nije, čak, neko čiji se gol pamti, već je to stativa protiv Ekerena. Ali baš zbog toga što je uvek bio u senci, a opet uvek borben i uporan do koske da zatrese protivničku mrežu, spreman da vadi kestenje iz vatre, navijači su ga zavoleli.

Zato se Dragan Mićić i dalje smatra najboljim džokerom kog je Crvena zvezda imala u svojim redovima.

"Dosta golova sam dao kao igrač koji ulazi s klupe, u prelomnim trenucima i navijači to znaju da cene. Žao mi je zbog stative protiv Ekerena. Bio je to dobar šut, golman je bio iza igrača i nije mogao da vidi loptu. Plasirao sam je lepo, ali zbog vlažnog terena nije dobila felš, već je samo skliznula o travu. Bio je to nesrećan trenutak, mogu misliti šta bi bilo da sam pogodio. Otvorio bi se Zvezdi put, a možda i sebi", svestan je Mićić da bi gol Belgijancima tog oktobra 1997. u Kupu pobednika kupova, po pljusku koji se i dalje prepričava, verovatno uticao da kasnije zaigra u nekom jačem inostranom klubu nego što je slovenački Koper.

Iako je u Zvezdu stigao kao 27-godišnjak, nije da nije imao priliku da se oproba izvan granica naše zemlje. Doduše, nudio mu je ozloglašeni Željko Ražnatović Arkan, u to vreme predsednik šampionskog Obilića. Bilo je to odmah po isteku dvogodišnjeg ugovora sa crveno-belima.

"Pozvao me je jedne noći u ponoć i rekao da dođem u njegov kazino u hotelu Jugoslavija da pričamo. Rekao sam mu da spavam, ali uopšte mi nije bilo svejedno. Posle dva dana me je ponovo zvao i ja šta ću, odem na razgovor. Kaže: 'Dođi da igraš za nas, trebaš mi za kvalifikacije, pa ću posle da te prodam u inostranstvo'. Pominjao je milione tadašnjih maraka, ali meni se nije išlo iz Zvezde pa sam probao da vrdam i izmislio da imam neku ponudu iz Kine, pa kao čekam da vidim šta će biti s tim. Ali bio je uporan i ja nisam imao kud. nego kod Dragana Džajića. Zakažem razgovor, ispričam mu šta se dešava i on mi odmah kaže: 'Nećeš ti nigde, ostaješ ovde još dve godine, evo ti novi ugovor'. I tako sam zahvaljujući Arkanu ostao u Zvezdi", prisetio se Mićić za Mozzart sport.

GVARDIOLIN DRES ZA USPOMENU

(©MN Press)

Danas kada se seća perioda provedenog na Marakani, prvo mu na pamet padaju navijači, a onda i gol slavnoj Barseloni.

"Uvek ću pamtiti utakmice protiv Kajzerslauterna i, naravno, Barselone. Bio sam na klupi, ali sećam se dobro neverovatne atmosfere na tribinama. Zvezda se dobro predstavila u tim duelima, a ja sam kasnije dao gol Barseloni u prijateljskoj utakmici. Igrali su u jakom sastavu. Na terenu je bio i Pep Gvardiola, s kojim sam menjao dres. Eno mi ga i dalje kod kuće. Bio je to lep trenutak, nije mala stvar dati gol Barseloni, pa bilo to i u prijateljskoj utakmici. Poveli smo tada, ali na kraju je bilo čini mi se 4:1 za njih".

Gvardiola je danas jedan od najboljih svetskih trenera, pa pomenuti suvenir ima još veću vrednost.

"Izuzetan je trener, kao što je bio i igrač. Siguran sam da može mnogo toga da prenese svojim fudbalerima. Što se tiče njegove filozofije, polovično sam za tiki-taku. Ja u suštini volim završnicu s brzim igračima, brže završavanje akcija, kontre i polukontre, a tiki-taka podrazumeva dodavanja i u protivničkih 16 metara".

Mićić je u Zvezdi trenirao pod nadzorom Vladimira Petrovića Pižona, Vojina Lazarevića, Miloljuba Ostojića, Milorada Kosanovića i Slavoljuba Muslina. Kaže da u to vreme nije razmišljao o ulozi trenera, ali jedan od njih jeste kasnije imao zasluge da krene njihovim putem.

"Pred kraj karijere sam počeo da razmišljam o ulasku u trenereske vode, a dosta mi je u tome pomogao Kosan (Milorad Kosanović, op. aut.) koji je u to vreme bio direktor trenerske organizacije. Ostali smo u dobrim odnosima i posle zajedničkog perioda u Zvezdi, pa sam na njegov nagovor počeo da se pripremam za dobijanje licence. Zanat sam pekao od stručnjaka kao što su Pižon, Kosan, Muslin, Brane Oblak i Nenad Gračan koji su me trenirali u Sloveniji. U Banatu sam isto imao dobre trenere, Pecu Rakojevića, Blagoja Paunovića...".

Kao igrač u Zvezdu je došao iz Loznice, pa sigurno da mašta o tome i sada kada je na klupi prvoligaša sa zapada Srbije.

"Svi mi težimo nekim većim ambicijama. Ja idem stepenik po stepenik, kao i u igračkoj karijeri, a nikad se ne zna šta će biti. Naravno, moraš prvo da imaš rezultate, a onda i da se poklope sve kockice. Sigurno je da bih voleo da radim jednog dana u Zvezdi, kao i u inostranstvu, da nadoknadim propušteno iz igračkih dana", našalio se Mićić.

Pomenuli smo već da je iz Zvezde 2000. godine otišao u Rad. Zvuči čudno za igrača koji je u crveno-belom dresu dao 31 gol, bio šampion države i trostruki osvajač kupa.

"Realno, kasno sam došao u Zvezdu. Imao sam 27 godina, a odradio ugovor četiri godine. Vidi, u Zvezdi ako ne vrediš neće te sigurno držati četiri godine. Ideš posle šest meseci ili godinu dana. Ja sam imao ugovor na dve godine, pa sam produžio na još dve. Sa 31 godinom malo je teže otići u inostranstvo. Ja sam otišao iz Zvezde u Rad, pa u Kopar. Tamo sam igrao osam meseci i vratio se u Budućnost iz Banatskog Dvora, kasnije preimenovnu u Banat", rezimira karijeru popularni Ćićmi, koji je kopačke o klin okačio s 39 godina u Radničkom iz Obrenovca.

LOZNICA DANAS NIKOME NE DUGUJE

(©Starsport)

Trenerskim poslom Mićić je počeo da se bavi 2011. u Drini iz Zvornika. Uspeo je da uvede klub u Premijer ligu Bosne i Hercegovine, zatim je kratko bio u Zvijezdi 09 iz okoline rodne Bijeljine, pa u mlađim kategorijama FSS, a potom je s još jednim lokalnim niželigašem, Slogom Gornje Crnjelovo ušao u Prvu ligu Republike Srpske. Sa Loznicom je trenutno na sedmom mestu Prve lige Srbije, u koju je klub upao zahvaljujući raznim "tumbanjima" prošle sezone izazvanim pandemijom virusa korona.

"Loznica je fudbalski grad. Imamo dobre uslove, u planu je renoviranje stadiona posle kog će imati 8.500 sedećih mesta, pomoćni teren sa veštačkom travom... Novi Lagator biće dodatan motiv da naredne sezone pokušamo da izborimo mesto u Superligi", najavljuje 51-godišnji strateg.

Početak rada u klubu u kom se igrački proslavio nije bio lak. Samo nekoliko meseci po dolasku, Loznica se decembra 2019. našla u centru afere o nameštanju utakmica. U javnosti se pojavio snimak na kom se čuje navodno predsednik kluba Vlastimir Lukić u raspravi sa fudbalerima, tokom koje se pominje "kupovina tri utakmice" u Srpskoj ligi Zapad. Snimak je navodno nastao proleća 2018, dosta pre Mićićevog dolaska u klub, ali mu je svakako otežao posao.

"Bio je izazov raditi u to vreme u klubu", priznaje i dodaje:

"Ali to nije dobro preneto u javnosti. Takve situacije se dešavaju u klubovima kada dođe do nervoze. Kažu se neke reči koje u suštini nisu baš takve, nisu istinite. To je neko namerno pripremio i snimao taj momenat razgovora. Imali smo posle problem da dovedemo igrače, svi me pitaju šta se to dešava, međutim, išli smo korak po korak i, evo, sad Loznica može da se pohvali da je jedan od retkih klubova koji nema nikakva dugovanja prema igračima. Svi su otišli na odmor dobivši sve plate koje su zaradili. Loznica je danas ozbiljan i stabilan klub, koji se vraća na stare dane, iz perioda kada sam ja igrao, i težimo plasmanu u Superligu u skorije vreme".

Najbolji igrač Loznice ove sezone je Dragiša Komarčević, koji je u 16 utakmica dao osam i namestio šest golova.

"Skrenuo je pažnju na sebe odličnim igrama, ali on već ima 33 godine. Od mlađih igrača je sve to još skromno, vreme je pred njima. Nismo u mogućnosti da kupujemo afirmisane igrače, nego se oslanjamo na našu školu. Imam odličnu saradnju sa trenerima mlađih kategorija, nekoliko omladinaca biće i ove zime priključeno prvom timu pa ćemo videti kako će se pokazati tokom priprema".

Kao bivši špic, Mićić sigurno ima poseban odnos sa napadačima, međutim, u Loznici je situacija specifična.

"Trenutno u klubu nemam klasičnog centarfora, pokušavamo da pravimo 'lažnu devetku' jer nam se tako namestila situacija sa igračkim kadrom. Tragamo za dobrim centarforom, ali cela liga kuburi sa gol-igračima. Čak i Superliga. A, mogu naravno da dajem savete svojim napadaččima kako da se kreću i na šta da obrate pažnju ne bi li bili opasniji po protivnički gol".

Ove sezone zbog ispadanja čak osam klubova iz Prve lige Srbije moglo bi se reći da je teže izboriti opstanak nego promociju u viši rang. Vodeći Radnički 1923 i drugoplasirani Kabel odvojili su se od ostalih, pa tako Grafičar, koji je treći na tabeli, za drugoplasiranim zaostaje šest, a od zone ispadanja je udaljen devet bodova.

"Jeste, više od pola lige strepi zbog ispadanja. Možda je mogao da se napravi bolji sistem, ali šta je tu je. Ove sezone ćemo pokušati da opstanemo, a sledeće ili one tamo da napadnemo plasman u viši rang... Šteta je što nema publike, siguran sam da bismo mi, uz Radnički Kragujevac, imali najbolju podršku navijača".

Pandemija virusa korona traje već godinu dana. Posle dvomesečne pauze tokom proleća, fudbaleri su se vratili na terene, ali ne i navijači na tribine. Iako su prošli meseci, teško je naviknuti se na fudbal bez publike.

"Treneri sada mogu lakše da daju informacije igračima tokom utakmice, ali svima nam je neobično bez publike. Čak i kada gledaš na televiziji bude ti neobično, a zamislite onda kako je na samom terenu", naglašava Mićić i dodaje da je korona bila prisutna u njegovom timu.

"Imali smo tri igrača na koje nismo mogli da računamo dve nedelje. Bio je problem, ali šta da radimo, moramo da se prilagodimo uslovima. Nadam se da će od proleća situacija biti povoljnija za sve nas".

„VIŠE VERE U NAŠE, PIKSI NAJBOLJE REŠENJE ZA SELEKTORA“

Kao čovek iz struke, osvrnuo se Dragan Mićić i na kvalitet srpskog fudbala. Ima određene zamerke, ali i pohvale na račun kolega trenera i igrača.

"Deki Stanković izvanredno radi u Zvezdi, Stanojević isto u Partizanu. Lalatović, Nenad Vanić, Paunović, Ivić... Imamo dosta kvalitetnih trenera. U Srbiji se radi u malo težim okolnostima nego u Evropi, ali imamo dobre i trenere i igrače. Mi volimo da poredimo naše sa stranim i onda potcenjujemo naše, ali siguran sam da je naša liga dobra i da nema razloga stalno je kritikovati", naglašava i na pitanje o novom selektoru stava je da Srbiji nije potreban stranac.

Bez dileme svoj glas dao bi Draganu Stojkoviću.

"Mislim da ne treba dovoditi stranca. Po trenutnom stanju, Piksi bi bio idealno rešenje. To je moje mišljenje. On je i autoritet i dokazan trener".

Kao neko ko je već decenijama prisutan u domaćem fudbalu i dobro upoznat sa dešavanjima, Mićić ima pravo i da savetuje. A jedan od saveta radi poboljšanja kvaliteta srpskih timova je smanjenje liga.

"Mislim da bi to bilo ispravno. Smanjenjem Superlige dobili bismo na kvalitetu. Napravljen je pogodak sa bonusima, šansa mladim igračima je ispravan potez, još kada bi se našao neki način da oni ne mogu tek tako da odlaze, posle dve dobre utakmice, bilo bi odlično".

Kao primeri odlaska nameću se fudbaleri Crvene zvezde i Partizana, koji već kao tinejdžeri napuštaju Srbiju. Kao bivšeg golgetera crveno-belih posebno ga pogađa odlazak Zvezdinih mladih napadača, među kojima su njegovi Semberci Luka Jović i Dejan Joveljić.

"Trebalo bi da više veruju svojim igračima. Posebno napadači prerano odlaze u inostranstvo, kao što su Jović i Joveljić. Siguran sam da kada bi ostali malo duže u Zvezdi, više bi i vredeli na tržištu, što bi bilo dobro i za njih i za klub. Verovatno je to do besparice, muka ih natera", iako ne kaže direktno, jasan je Mićiću razlog prodaje mladih igrača.

Po njegovom mišljenju, spas za srpski fudbal mogla bi da bude privatizacija.

"Mislim da jeste spas srpskog fudbala u privatizaciji. Imamo dosta klubova koji su u problemima i tavore. Ima privatnika koji bi uložili, ali neće jer kao sponzori ne mogu da kontrolišu novac koji su dali. Privatizacijom bi se to regulisalo i verujem da bi ona pomogla srpskom fudbalu".

Za kraj, još malo priče o Crvenoj zvezdi.

Srđan Bajčetić, Goran Bošković, Leo Lerinc, Dejan Ilić, Dragan Mićić i Milenko Aćimović (©MN Press)

Na klupi trostrukog uzastopnog šampiona sedi Mićićev nekadašnji saigrač, devet godina mlađi Dejan Stanković.

"Pokazao je da ume. Ima rezultate i sigurno da u budućnosti može i do mesta selektora, zašto da ne? Nisu me iznenadili uspesi na klupi Zvezde. jer se klub ustalio u evropskim takmičenjima. Možda se malo lutalo sa timom jer je veliki izbor igrača, pa nijednom nije igrao isti sastav. Bilo je možda problema u rotaciji, ali nisam sumnajo da će Zvezda i ove godine igrati zapaženu ulogu u Evropi, s obzirom na veliki izbor kvalitetnih igrača. Drago mi je, takođe, što šansu dobijaju i mlađi. Mislim da je klub na pravom putu, ispravno se radi i rezultati su posledica toga".

Crveno-bele u februaru očekuje dvomeč sa Milanom u šesnaestini finala Lige Evrope. Ponovo je žreb spojio rivali koji su se kroz istoriju više puta sastajali.

"Milan je, naravno, dobra ekipa, ali nije kao one godine kad je bila čuvena magla. Meni je drago što je Zvezda izvukla baš Milan. Atraktivan je protivnik i bolje što je izvučen on nego negi tim koji je dobar, a ne toliko atraktivan. Bilo bi lepo da bude moguć dolazak bar 30-40 odsto navijača".

Dragan Mićić je, inače, jedan od prvih mentora Željku Gavriću, još jednoj Zvezdinoj nadi koja stiže iz Bijeljine ili okoline, poput Luke Jovića, Mihaila Ristića, Dejana Joveljića, pa i samog Mićića.

"Jeste Semberija kvalitetno fudbalsko područje. Odatle su i Mladen Krstajić i Savo Milošević, ali ima i još mlađih igrača od ovih koje ste pomenuli. Njegoš Kupusović, Stefan Santrač, Milan Savić... Ima i mlađih, 2005. godište. Uglavnom su napadači iz tog kraja... Trenirao sam Drinu iz Zvornika kada su me Gavrićevi roditelji, pošto smo komšije, pitali da privatno sa njim radim. Imao je tada 11-12 godina. Uvek je imao volju i želju da napreduje. pravi je zaljubljenik u fudbal. Vredan i odgovoran. Ja sam mu bio tu samo da ga usmerim, a on je svojom željom i radom ostvario sve što jeste dosad. Očekujem još bolje njegove igre", uveren je Dragan Mićić, uz savet mladom Gavriću:

"I moja želja, a i savet su mu da ostane u Zvezdi da sakupi kvalitetne utakmice. Inostranstvo i novac neće da pobegnu, treba prvo da se ostvari ovde, da ga dobro zapamte navijači Zvezde".