Igo Ekitike, priča sa mnogo početaka i samo jednim krajem

Kada je u Florijana spucana lova, bila je to poruka čitavom tržištu, ali i logičan potez. Igrač koji je dokazao svoj puni potencijal, plaćen je i koliko spada. Kada je Liverpul odlučio da za Ekitikea – koji se još nije dokazao na najvećoj sceni – to je poruka tržištu druge vrste.

Pregovori Liverpula i Aleksandera Isaka očigledno traju mesecima. Odavno smo gledali po mrežama one klipove Virdžila van Dajka i mladog Šveđanina kako razmenjuju reči posle utakmice i romantizovali kako su pričali o tome da su poslednji put igrali jedan protiv drugog. Liverpul je, u skladu sa načinom na koji se ponaša ovog leta, ozbiljno zapeo da kupi igrača, ali su stvari počele da se komplikuju.

Tačnije, zakomplikovao ih je Njukasl jer su navodno Liverpul i Isak svoje uslove dogovorili.

Prethodnih godina, čitavu prethodnu deceniju, Liverpul bi kada ne uhvati kapitalca – a dešavalo se onoliko – dizao ruke. Ta vrsta tržišnog neuspeha dovodila je do toga da na kraju Liverpul ne dovede nikoga. Ovoga puta je odlučio da deluje na tržištu i to kako. Pošto je Njukasl pokazao ozbiljne namere da dovede Ekitikea u svoje redove, Liverpul je na komplikovanje sa Isakom odgovorio plativši Ekitikea koliko god treba.
"Hoćete sada sve da stavim na ovaj sto", neizgovoreno je, ali je moglo da se čuje kada je Fabricio okačio "here we go" i sliku i mladog Francuza.

Fudbalski, Ekitike bi mogao dobro da se uklopi u Slotove ideje. Iako još uvek nije razvio presing sposobnosti, nije jedan od onih visokih napadača koji se lenjo kreće po terenu. U stanju je da kontinuirano smeta protivničkim odbrambenim igračima u otvaranju napada, a pod Slotom bi to svoje kretanje mogao i da sistematizuje.

Slot voli da mu se ofanzivni deo tima slobodnije kreće u napadačkim zonama i u Fajenordu je tražio od špiceva da se vraćaju duboko ka svojoj polovini ili odlaze široko na krilo. Ekitike je tehnički jako dobro obučen, pa mu ni jedna ni druga stavka neće teško padati.

Čak je za njegovu konstituciju jako dobar u iznošenju lopte, naročito u tranziciji, naročito u levom poluprostoru, pa će tako biti važan faktor u Slotovom konceptu, koji se i u prvoj, šampionskoj sezoni, često svodio na direktan fudbal i kontranapade. Ekitike Liverpulu širi broj opcija u tranziciji.

Ipak, simbolički, za navijače Liverpula, a naročito za navijače drugih timova, način na koji će se Ekitike snaći, možda je i važnije pitanje.

Zbog toga što francuski ofanzivc i Redsi do sada nisu imali previše sreće. Čast Sinama Pongolu za onaj gol protiv Olimpijakosa na putu ka istanbulskom čudu u sezoni 2004/05. Čast Đibrilu Siseu i ljubavi koju je emitovao dok je nosio crveni dres. Ali setimo se Nikolasa Anelke. Konstitucijom – frizura kvari vizuelni utisak – on je bio jako sličan novoj Liverpulovoj akviziciji. Po količini prepoznatog talenta, bio je verovatno i bolji. Ali je Liverpul odlučio da ne otkupi njegov ugovor od PSŽ-a.

Da li je u pitanju bilo mišljenje Žerara Ulijea ili samo jedna od epizoda škrtosti, Anelka je sam pričao kasnije da bi voleo da je ostao u Liverpulu, a karijera koju je kasnije napravio (iako potencijal nije ni blizu iskoristio) govori u prilog tome da su Redsi tada pogrešili.

Hrabrim izlaskom na tržištu, aperkatom u Njukaslove planove oko dovođenja još jednog mladog talenta, odlukom da ozbiljno troši ovog leta – Liverpul je sebe izbacio iz zone komfora.

Stvar može da uspe ili da ne uspe – zato ova priča i priča sa Ekitikeom na Mersiju može da ima samo jedan kraj.

Sezona može biti bez trofeja – iako su ambicije dodatno skočile, na nju može uticati Žotin prerani odlazak, kraj medenog meseca za Arnea Slota u Engleskoj (koji je verovatno nastupio i pre kraja prošle sezone), ali ni Liverpul ni njegovi navijači više nemaju jedan od glavnih izgovora iz prethodnih sezona: "mi ne možemo da trošimo kao drugi".

U tom će smislu, kao na Ostrvu i među engleskim medijima dolikuje, najveće povećalo biti iznad napadača koji je skupo plaćen.