Idealnih 11 Andrije Delibašića: Da se ne ljuti Peđa Mijatović, ali mora Sale Ilić! Nemanja, veliki čovek i prijatelj

Onda da krenemo od Zvezde...
"Naravno, neke od igrača nisam uživo gledao, ali posredstvom TV-a, YouTube-a, interneta uopšte, i pomoću drugih informacija, sve se manje više zna. Iako bih više voleo da sam sve ove igrače mogao da vidim uživo. Ali po nekim pričama starijih možeš da dođeš do neke približne slike. Kakav je to kvalitet bio i kakvi su ti igrači bili. Da počnemo od Beare. Svi će se složiti, od malih nogu, pa kroz reprezentaciju, svi su pričali "Beara, Beara, Beara", pa smo nekako svi dobro zapamtili to prezime. Onda ide zadnja linija sa Belodedićem, Mihajlovićem i Vidićem. Svu trojicu sam uspeo da vidim uživo. Sa jednim sam i sarađivao, igrao u mladoj reprezentaciji Srbije i Crne Gore (Nemanja Vidić, prim.aut). Potom idu Jugović, Piksi i Pižon, koji mi je bio selektor u mladoj reprezentaciji, dve godine sigurno. Malo ispred njih Šekularac, i skroz gore Savićević, Pančev i Džajić".

Ko bi još mogao u taj tim?
"Možda bi mogli nekih igrači koji su igrali u deceniji posle Barija, od ovih kasnije ne vidim ko bi mogao da priđe idealnom timu Zvezde, a pogotovo ne Partizana. Žao mi je što, osim Vidića i Saleta Ilića, u idealne ekipe ne može da uđe još neko iz novije ere, neko koga dobro poznajem. Vidić i pokojni Siniša Mihajlović su morali da budu tu. Nekako je Zvezda mlađa ekipa, a Partizan, kad počnemo od Šoškića, sve stariji i stariji igrači".

Oko golmana Partizana nije bilo dvoumljenja?
"Nikakvog. Neki su predlagali: Ivica Kralj, Omerović... Mislim da je sve to daleko od Šoleta. E sad, prvi štoper, moj bivši trener u Teleoptiku - Blagoje Paunović, koji mora da bude tu, iako ja imam jednog favorita, mog Nikšićanina Gajicu Đurovića. Ipak, Vasović i Paunović centralno, Jusufi i Nenad Stojković bekovi, to je poslednja linija".

Dilema je bila koga na desnu stranu veznog reda, Predraga Mijatovića ili Sašu Ilića...
"Tu imam veliku dilemu, ali bojim se da će morati Ilić. Da se ne naljuti novi direktor... Mislim da neće", uz osmeh je prokomentarisao Delibašić, a potom nastavio sa veznim redom Partizana.

"Moj bivši direktor, koji me je doveo u Partizan iz Sutjeske kada sam imao 14 godina, Vladica Kovačević. Moca Vukotić je morao da se spusti ovde, ide na levu stranu, a gore su mi Bobek, Milutinović i Galić. Mislim da tu nema velike dileme što se tiče istorije. Jedino što sam još jednog mog favorita Mancea mogao umesto Bobeka... Ali neka ostane ovako".

"PIŽON NEVEROVATAN DEMONSTRATOR"

Kako je izgledala saradnja sa Vladimirom Petrovićem Pižonom? Mnogi su ispričali svoja sjajna iskustva, kažu da nema boljeg demostratora.
"Upoznao sam ga veoma dobro kroz selektorski posao, kada nam je objašnjavao neke stvari. Istina, neverovatan demonstrator, neverovatan. Akcija krene od njega i obično se završi nekom šansom ili golom. Jednostavno, taj početak njegove akcije je toliko prefinjen, i tako ima neku finu ideju, protok, da se na kraju završi kako treba. To je ono što bi trebalo svi sadašnji treneri, a bili su nekad dobri igrači, da pokažu. Neki fizički mogu, neki ne mogu. Pižon je stvarno mogao. I ta njegova harizma, koja je bila prisutna na tom EP za mlade gde smo osvojili drugo mesto, bila je neverovatna. Nije mogao da igra barabar s nama, ali je mogao da pokaže neke akcije, tehničke detalje, dribling, da te baš usmeri perfektno. Iako je i tad bio u godinama, nije bio baš mlad. Mi bismo verovatno osvojili to prvenstvo da je Vidić bio sa nama. On je tada već bio prešao u A reprezentaciju".

Posebno veliko i lepo mišljenje Andrija je iskazao o Nemanji Vidiću, ne samo kao i o igraču...
"Kroz neka moja privatna dešavanja je pokazao koliko je čovek i prijatelj. Dobar je drug sa mojim kumom Dankom Lazovićem, pa smo i razmenili neka iskustva, kad sam imao neku životnu borbu bio je tu da mi pruži podršku. Kroz fudbal se rađaju kumstva i prijateljstva, imam u Zvezdi i Partizanu toliko finih prijateljstava. Lepo je biti igrač Zvezde i Partizana, barem na jednu utakmicu".

A tek kada ostane ozbiljan trag, kao u tvom slučaju?
"Svaki trag u tako velikim klubovima je bitan, ne samo u derbijima, nego i u prvenstvenim i evropskim utakmicama. Mene je Partizan stvarno izgradio. Moj sin sad ima 15 godina, ja sam u njegovim godinama bio sam u Beogradu, trenirao i išao u školu. On to ne može da shvati, da neko sad njega sa 15 godina pošalje u Beograd, u vreme bez društvenih mreža, telefona, bez novca..."

Za koga nije bilo mesta u idealnih 11, ko je otpao u poslednji čas sa tvog spiska? Ili koga bi najradije stavio da imaš još jedno mesto?
"U Crvenoj zvezdi možda Dejana Stankovića. Njega znam i privatno, znam koliki je zvezdaš, kakav je igrač, koliko je doprineo. Iz Partizana, eto, Mijatović, pošto sam morao da stavim Ilića. Zbog istorije, zbog broja nastupa, zbog golova, zbog toga koliki je Grobar, Sale jednostavno mora da se nađe u idealnom timu".

"VEST NAS UVEO U LIGU ŠAMPIONA, SAMO ON!"

Foto: Star Sport

Delibašić se potom osvrnuo na čuveno učešće u Ligi šampiona u sezoni u 2003/2004. Prethodno, u istorijskoj utakmici, eliminisan je Njukasl na Sent Džejms Parku...
"Da su ljudi iz kluba mogli da nas ne pošalju na revanš, oni bi to uradili. Bilo je: 'nemojte da idete, primićete pet'. Izgubili smo u Beogradu 0:1, ali nismo bili inferiorni. Onda dođe Taribo Vest i kaže: 'Alo, ljudi, ja sam igrao protiv Širera i svih njih, to su najnormalniji igrači'. I tako nas ubedi da možemo da napravimo nešto, samo on. Igrač kojeg dovedeš, onako, sasvim slučajno, ne znam ni kako je došao u Partizan. On nas je uveo u Ligu šampiona, sa voljom, verom i pričom. Inače, da smo slušali trenera i rukovodioce..."

Kolike su bile zasluge Lotara Mateusa?
"Lotar je bio ozbiljan. Prvo nam je bio prijatelj, motivator. I on je bio dobar demonstrator. Toliko iskustva, promenjenog sistema u treningu, svega što se tiče pripreme utakmice. Mi do tada nismo ni znali kako to funkcioniše. Njegov doprinos je bio ogroman. Marko Vjetrović bio je njegov prevodilac, nismo imali utisak da on priča drugi jezik. Lotar je govorio na nemačkom, a Marko simultano prevodio u svlačionici, na terenu, to je bilo neverovatno. Čak je ponekad pre Lotara mogao misao da mu zna, bili su sjajno uigrani. To mi je možda i najžaliji odlazak nekog trenera iz kluba. Imao sam milion odlazaka, međutim taj njegov se naprasno desio. Jedno veče smo imali sastanak na Teleoptiku - Lotar ide. Za sve je bio šok, a pogotovo za nas koji smo u njegovo doba bili standardni. Ja sam otišao ubrzo, žao mi je što mi nije duže bio trener".

Tadašnji tim Partizana se nosio sa moćnim Realom, snažnim Marseljom i budućim prvakom Evrope. Sada je mnogo teže parirati najjačim timovima na Starom kontinentu. Da li su razlozi samo materijalne prirode?
"Mislim da je napredak evropskog fudbala neverovatan, u odnosu na naš regionalni. U to vreme, svi igrači koji su igrali: Trobok, Duljaj, Saša Ilić... nisu bili stari, ali jesu dovoljno iskusni da mogu taj tip utakmica fizički da izdrže, da pokažu kvalitet. Sad svi svako malo pravimo neke nove ekipe. Pravljenje dobrog tima je proces. Isto tako mora da prođe određeno vreme da bi se napravio kompletan igrač, koji može da igra evropsku utakmicu i da se takmiči na pravi način. Ne može se to za jedne pripreme ili šest meseci u klubu. Mislim da je to glavni problem. Volim mlade igrače, volim ih u ekipi, ali što se tiče takmičenja, mora da bude malo više iskusnih. Kod nas je iskusan igrač preko 30 godina, u Evropi je igrač sa 28 godina iskusan i već ima ozbiljan staž u evropskim mečevima. Mi teško možemo da pronađemo te igrače".

"SA VLAHOVIĆEM SAM SVAKI DAN OSTAJAO DO MRAKA, NIKAD MU NIJE BILO DOSTA TRENINGA"

Pomenuli smo Pižona kao demonstratora, mnogi ne znaju da si svojevremeno i ti radio sličan posao, kao deo stručnog štaba Partizana, kod Miroslava Đukića.
"Kod Đuke je bilo fino, a bogami i kod Marka (Nikolića, prim.aut). Možda sam malo više kod Marka imao odrešene ruke. Sa Ducijem Vlahovićem, sa Urošem Đuđevićem, i sa Đorđem Jovanovićem. Bio sam zadužen za idividualan rad sa napadačima. Duci u tom trenutku nije bio pri prvoj postavi, pa smo svaki dan ostajali po nekoliko sati posle treninga. To je ono što fali sadašnjim mladim igračima. Tih nekoliko sati posle treninga. On je bio nezasit, nikad mu nije bilo dosta rada. Čak i kad sam imao slobodan dan, da idem za Crnu Goru - nisam mogao. Dođe kod Marka i kaže: 'Hoću sutra da radim sa Delijem individualno'. Ostanem sa njim do mraka svaki dan".

"Čujemo se i dan-danas, iako on sada ima manje vremena za neku priču. Ali čujemo se često posle utakmica, čestitam mu golove. Ozbiljan radnik, sve neke manjkavosti nadomestio je s tim što je gladan za radom i golovima. Voli da napreduje. Sadašnji mladi igrači ne vole da rade na stvarima koje im nedostaju, nego usavršavaju stvari koje su im dobre. On je baš radio na toj slabijoj nozi, na udarcu glavom. Jednom je došao Aleksandar Mitrović ranije iz Engleske, i dok nije imao obaveze sa reprezentacijom, trenirao je sa nama. Je l' znate kako je izgledao trening sa njim? 'Duci, ajde uzmi loptu, sedi na nju'. I ti, Đole, isto'. Centaršutevi Mitru i njegova završnica glavom. To nikad nisam video. Gledao sam igrače koji su igrali glavom perfektno, ali on šta radi, to su neverovatne stvari. Takvih je sve manje i manje"

IN MEMORIAM
ANDRIJA DELIBAŠIĆ (april 1981. - mart 2025.)