A. JoksićFudbal je okrutan prema Partizanovoj deci
Vreme čitanja: 7min | pet. 18.07.25. | 10:32
Bolno je i tek će biti, ali hteli smo svi zajedno ovo da gledamo i sad nema nazad
Okrutno do bola. Pobedio je, a to niko ne pominje. Dvaput. Bio je bolji u 90 minuta (1:0), bio je bolji i posle produžetaka (2:1), međutim, nema ko da uteši Partizan posle sportske tragedije kakva ga je, poput vremenske nepogode, pogodila na prelazu iz četvrtak u petak.
Pitanje je da li bi je dočarao i Martin Tajler, čuveni engleski komentator, čijih minijatura se sećaju ljubitelji Premijer lige. Kad je u završnom kolu sezone 2012/13 pratio meč Mančester Siti – Kvins park rendžers, u trenucima kad su Građani pred kraj gubili 1:2 i šampionski pehar im izmicao iz riku, a na licima navijača ocrtavala se frustracija, Tajler je uzviknuo:
„Gde će se sakriti večeras? Gde će otići? Gde će pronaći moralni kapacitet da ustanu i odu na posao ujutru“.
Izabrane vesti
Otprilike se tako osećaju Grobari posle revanša sa Kipranima i bolne spoznaje da njihovi miljenici neće, opet, igrati u Ligi Evrope. Da su im se vrata ka tom takmičenju zatvorila na prvom koraku. Samo što u večeri tuge nije bilo nekog nalik Edinu Džeku i Serhiju Agueru da im u menjačnici evropskih fudbalskih valuta bes konvertuje u radost. Po bilo kom kursu, samo da im da ono što su zaslužili.
.jpg.webp)
Fudbal je bio toliko nepošten i nepravedan prema crno-belima da je svima u Humskoj bilo teško da govore, dišu, postoje, a kamoli izraze misli i(li) osećanja. Ne prvi put, ali opet je fatalan po Parni valjak bio tim koji počinje prvim slovom azbuke. Ako je i do semantike, previše je: Artmedija, APOEL, AEL, Atromitos, Augzburg, AZ Alkmar, AEK... Srećom, pa se Ukrajinci izgovaraju Oleksandrija. Nemoj da ih je neko prekrstio u Aleksandrija.
Na stranu Predrag Mijatović i Danko Lazović i utisak da su mogli bolje u prelaznom roku; pustite sad i tretman kakav Partizan ima u ovdašnjem fudbalu; sklonite sa strane sve negativno šta se dešava u klubu i oko njega, za trenutak usmerite reflektore ka deci. Pogledajte suze Ognjena Ugrešića, Vanje Dragojevića, Dušana Jovanovića ili Bogdana Kostića, na tim fotografijama maltene možete da čujete jecaje, kao da su na sahrani, ne daj Bože...
E, zato je ovo ubrzani kurs iz fudbalskog odrastanja. Boli, ubija u pojam, ali zar to nismo želeli? Svi!
(Star sport)Setite se reči Ivana Tomića od pre deset godina kako mu je želja da vidi tim u kome će biti bar sedmorica predstavnika škole u prvih 11, dok iz tunela bude koračao ka klupi praćen pesmom „Da volim crno-bele“. Eto ga. Zar nisu navijači želeli da vide te momke na delu, pa kako bude? Jesmo li i mi novinari pisali da je za Partizan bolje ako bi se okrenuo sopstvenom proizvodu umesto da uvozi skupocene strance po astronomskim cenama, a da ne zna šta mogu? Ili smo svi pomalo nepošteni, jer ako to ne uspe onda gledamo ka njegovom visočanstvu rezultatu?
Hteli ste decu – gledajte.
Da, biće bolno kao u revanšu sa AEK-om. Jeste, biće još ovakvih trenutaka, ali hajde da posmatramo stvarnost iz malo drugačije perspektive. Kad je to na stadionu bilo 23.000 navijača? Kad su Grobari prethodni put usmerili energiju na podršku ekipi, a ne na gnev prema rukovodiocima ili društvenim okolnostima? Kako li su se osećali kad im se u zagrljaj zatrčao Ognjen Ugrešić posle vodećeg gola? Jedan od njih. Šta su sve proživeli gledajući parade i kikseve Marka Miloševića? Još jednog od njih. Ako hoćete, ono što se desilo na kraju naravno da nije pohvalno, jer je u takmičarskom smislu tim ostao bez golmana i zamenika kapitena, ali crveni kartoni Miloševiću i Vanji Dragojeviću pokazuju ono što je Partizan nekad bio, a što se izgubilo prethodnih godina. Bio je tim!
Nedovoljno dobar, nezreo, neiskusan, ali – tim! Kao stisnuta pesnica je branio kuću i vrednosti u njoj. E, to se ceni. Kako zbog omaža malog Andreja Kostića velikom Andriji Delibašiću, tako i zatrčavanja Vanje i Miloševića ka Đorđu Ivanoviću pošto je nekadašnji napadač Parnog valjka bio toliko provokativno nastrojen prema Stefanu Petroviću da ga čupa za uvo. Fudbal nisu samo taktika, golovi, takmičenje. Valjda ima nešto i do energije kakvu emituješ i(li) daješ.
Partizan ju je pokazao. Još nije sposoban da se takmiči, niti nosi sa fizički jačim ekipama, pa i „namazanijim“, bezobraznijim, ali kao što reče trener Srđan Blagojević niko nije zažalio što je došao na tribine. Prvi put ove sezone, valjda ne i poslednji, jer poslednje što je potrebno crno-belima jeste da se balon optimizma prema mladom sastavu izduva kao jesenas posle Čukaričkog. To je već posao Danka Lazovića i Predraga Mijatovića, valjda dovoljno umešnih da ne pogreše kao što su posle početne euforije.
(MN Press)Zadatak stručnog štaba je da potencijal ovog tima kanališe u vrednost. Da mu se ne dešavaju doslovce početničke greške kao u Larnaki ili u revanšu, jer će ih Evropa – bez obzira ko je preko puta – kazniti. Okrutno kao protiv AEK-a. Sigurno nepravedno. Koliko god bolelo danas, predstavlja ubrzan kurs iz sportskog, pa i životnog sazrevanja. Da bude bolje sutra. Partizan je napravio prvi korak ka budućnosti. Saplešće se još koji put, svi to znamo, ali ako ništa drugo, ovaj tim ne da nije bezličan kao neki prethodni, nego ga je bilo zanimljivo gledati i verovatno će ga tek biti interesantno pratiti. Dešavanja iz revanša će pomoći tinejdžerima u crno-belom da shvate koliko je fudbal komplikovan i da odlučuju nijanse. Čak i ako je sportska trauma, sa kakvom su se suočili navijači Mančester Sitija pre 13 godina, lakše će je podneti dok su mladi.
Ne da bi se krili, jer nemaju razloga, već da pronađu moralni kapacitet i ustanu. Za početak, Grobari samo to od njih traže.
Komentari / Podeli vest
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
.jpg.webp)
