A. JoksićDajte malo dobrih vesti o Partizanu
Vreme čitanja: 4min | čet. 10.07.25. | 09:15
Matekalove i Tumbine bebe su porasle do legendarnog statusa, a Blagojevićeve tek kreću da se razvijaju i potreban im je podstrek u vidu kvalitetnog rezultata protiv AEK-a u Larnaki
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Larnake)
Seta, jer svi u Partizanu i oko njega znaju kako je bilo nekad. Ili makar ne tako davno. Tuga, jer su svesni na šta je klub ličio poslednjih godina. Nepoverenje, zato što je deo javnosti razočaran što nije bilo zvučnijih pojačanja. A kao što je na dnu Pandorine kutije ostala samo nada, tako se ona pojavila kao lajtmotiv crno-belih u danu promocije dresova za novu sezonu koja počinje – danas.
Izabrane vesti
Dešavanja sa svečanosti u utorak savršeno ilustruju aktuelni trenutak kluba. Svi su ponosni na prošlost, deo je zabrinut za budućnost, a deo veruje da će biti dobro. Danas, sutra i(li) prekosutra. Svi imaju utemeljenje, bilo da su u pitanju nada ili strah.
I kao što je Desanka Maksimović tražila pomilovanje, svi traže – poštovanje. Ono koje srpskom predstavniku u kvalifikacijama za Ligu Evrope nije ukazao AEK, proteravši ga sa glavnov terena tokom zvaničnog treninga; ono koje javnost ne pokazuje odavno; ono koje nema u dovoljnoj meri u našim fudbalskim organizacijama, ono koje su i pojedini navijači izgubili. I ono koje mora da se zasluži. Idealna prilika da se na tom polju napravi pomak je duel u Larnaki (18.30, TV Arena Premium 1), protiv rivala koji je pre tri godine naneo bol crno-belima, protiv predstavnika kiparskog fudbala koji je tokom letnjih meseci više puta naudio našim predstavnicima u UEFA takmičenjima.
Partizanu su napokon potrebne pozitivne vesti. Ovoga puta može sam da ih kreira u nadi da će zaista dobiti tretman kakav istorijski zaslužuje. Dosta mu je tužbi, zabrana, omalovažavanja, da sa njime briše patos ko poželi. Na i van terena. Morali biste da napregnete moždane vijuge da biste pronašli kad je prethodni put nešto oko crno-belih tretirano ohrabrujuće. Grobari su siti takvog tretmana i već pet godina nervozno ponavljaju „Od vesti iz sporta nemamo ništa“, sarkastično aludirajući na gaf voditeljke jedne televizije koja je u danu kad je ekipa Sava Miloševića savladala Crvenu zvezdu i plasirala se u finale Kupa Srbije – što je bila vest dana – ignorisala taj događaj. Pred Vanjom Dragojevićem, Ognjenom Ugrešićem i ostalim dečacima iz Humske je komplikovan, istovremeno i sladak zadatak: da se bore za Partizanove interese. I oni vape za poštovanjem, iako debituju na međunarodnoj sceni.
Zapravo, od projektivanih startera, petorica nikad nisu igrala evropski meč u seniorskoj konkurenciji (Roganović, Đurđević, Milovanović, Dragojević, Ugrešić), golman Milošević će na AEK areni tek drugi put braniti utakmicu takvog karaktera, njegov prezimenjak u špicu ih je skupio pet prošle godine u dresu Sent Galena (mada, ima zbirno tek 99 minuta), Nemanja Trifunović se pojavio na četiri susreta (118 minuta), Mario Jurčević na 14, Aldo Kalulu na 17. Jedino je Bibars Natho svet za sebe, jer u biografiji ima 151 meč pod okriljem UEFA.
Da pogledamo rezerve – ili one koji su ostali u Beogradu – čak 13 momaka aktuelnog kadra je u tinejdžerskom dobu. Zato ima osnova da se konstatuje da su ovo nove Partizanove bebe. Ne govorimo o kvalitetu, jer niko ne može da zna kakvi su im dometi, dokle će stići u karijerama, šta će doneti crno-belima, već o godištima.
Ovo je jedan od najradikalnijih rezova u klupskoj istoriji. Prvi takav napravljen je krajem 50-ih godina prošlog veka, kad titule nije bilo deset godina (deluje poznato, zar ne?), zbog čega je drastično podmlađen tim, tako što su iz škole među seniore prekomandovani dečaci koji će osvojiti četiri titule u pet sezona, da bi u 1965/66 doživeli vrhunac probojem u finale Kupa šampiona. Zvali su ih, opravdano, Partizanove bebe. Oblikovane su rukom Florijana Matekala, a činili su ih: Šoškić, Vasović, Mihajlović, Vukelić, Galić, Čebinac, Radović, Vislavski, Jusufi, Sombolac, Kovačević. Kasnije su im pridodati Bečejac, Gajić, Pirmajer, Hasanagić...
Drugo upečatljivo podmlađivanje datira s početka 90-ih, neposredno posle izbijanja rata na prostoru bivše SFRJ. Tad se Partizan takođe okrenuo deci. Šansu da ih vodi dobio je Ljubiša Tumbaković i bez ustručavanja promovisao generaciju sjajnih igrača, koji su doneli klubu i trofeje i novac od transfera: Albert Nađ, Vuk Rašović, Savo Milošević, Dragan Ćirić, Đorđe Tomić, Zlatko Zahović...
Svi oni „igraju“ i ovaj meč na Kipru, kao podrška bebama Srđana Blagojevića. Kako u klubu vole da kažu, svaki put kad je bila muka Partizan se okrenuo deci i ispalo je dobro. Nije baš da preliva od argumenata da će tako biti na novom početku, ali nije bilo ni 1959. ni 1992, pa se desilo. Da ne budemo pogrešno shvaćeni: besmisleno je od ovog tima očekivati grandiozne domete, plasman u finale evropskog takmičenja ili titulu u srpskom fudbalu, ali proboj u grupnu fazu Lige Evrope ili Lige konferencije bi dobio obrise podviga. Tamo nije bio dve godine, poslednji put je dobio internacionalnu utakmicu avgusta 2023. i zato su kriterijumi sniženi. Klubu i onima koji ga doživljavaju svojim je potreban povoljniji ambijent, ali je potrebna i rezultatska potpora koja takav ambijent stvara.
Na tom put prva stanica je u Larnaki. Ukrcavanje u avion ka Evropi počinje.
KVALIFIKACIJE ZA LIGU EVROPE
Četvrtak
18.00: (2,50) Sabah (3,15) Celje (2,75)
18.30: (1,70) AEK Larnaka (3,60) Partizan (5,40)
19.00: (3,45) Pakš (3,30) Kluž (2,05)
19.00: (1,35) Šerif (4,50) Priština (8,50)
19.30: (2,45) Levski Sofija (3,05) Hapoel Ber Ševa (2,90)
20.00: (1,18) Šahtjor (6,50) Ilves (13,0)
20.15: (2,50) Spartak Trnava (3,15) Heken (2,75)
21.00: (1,23) Legija (6,00) Aktobe (10,0)
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
.jpg.webp)
