Da Salah nije produžio, sve bi bilo drugačije: Antoni trebalo da ode u Liverpul umesto u Junajted

Seo je Erik ten Hag na klupu Mančester junajteda u leto 2022. godine i jedan od prvih velikih potpisa, najveći za vreme njegovog boravka na Old Trafordu po utrošenom novcu, ispostavio se kao promašaj. Posrnuli engleski gigant spiskao je 95.000.000 evra kako bi u smiraj letnje pijace angažovao Antonija. Uopšte ne bi imao priliku za tako nešto da istog leta Mohamed Salah na Enfildu nije potpisao produžetak saradnje.

Čekali su u Liverpulu, baš kao što sada čekaju, da vide hoće li se dogovoriti sa Mohamedom Salahom. Uspeleli su, pristao je da potpiš novi ugovor. Vrata Enfilda zatvorila su se Antoniju, a otvorila su mu se druga – ona na Teatru snova. Malo je nedostajalo da bude drugačije.

Ipak, iako je lepih trenutaka na Old Trafordu imao malo, Antoni se ne kaje.
„Istina je, bio sam veoma blizu da potpišem za Liverpul, ali niko ne zna šta bi se desilo da je do toga došlo. Na kraju sam otišao u Mančester junajted, tamo sam proživeo sjajne trenutke i to je takođe bio dobar izbor“, rekao je Antoni i nahvalio čoveka zbog čijeg parafa nije završio na Enfildu.
„Salah je neverovatan igrač i duže vreme radi neverovatne stvari. On je izuzetan fudbaler. Ne znam da li je trenutno najbolji na svetu, ali svakako je među najboljima i ozbiljno se takmiči za Zlatnu loptu“.

Kako je vreme prolazilo, sve je manje igrao i na kraju završio na pozajmici u Real Betisu, gde je prodisao. Ali, nikome ne zamera, niti se obazire na to koliko je njegov transfer iznosio.
„Veoma sam zahvalan Eriku ten Hagu za sve što smo iskusili, uključujući i osvajanje trofeja. U poslednje vreme sam kod njega manje igrao, ali radije se sećam lepih trenutaka koje smo delili. Znam koliko su platili za mene, nastaviću da radim naporno da bi bio na najvišem nivo. U fokusu mi nije cena transfera, kao niti bilo kom drugog igraču“.

Poništen mu je crveni karton, imaće priliku da igra protiv Real Madrida na bBnito Viljamarinu u subotu i apsolutno ne oseća pritisak. Jer, postoje mnoge druge teže stvari u životu. Iskusio ih je.
„Srećan sam ovde, zaista sam srećan, ali ne znam šta će biti u budućnosti. Uživam u svakom danu u klubu, gradu i svemu što me okružuje. Dajem sve od sebe za ekipu. Kada sam doneo odluku da dođem ovde, to sam uradio kako bih pronašao sebe. Pritisak uvek postoji, ali najveći pritisak sam osećao dok sam živeo u siromašnim delovima Brazila. Pritisak je nešto normalno u životu fudbalera i moramo da znamo kako da se nosimo sa njim, bilo da je reč o kritikama ili pohvalama“, kazao je Antoni i za kraj istakao značaj Manuela Pelegrinija:
„Kada sam razgovarao sa bratom, govorio sam da volim La Ligu. Danas imam priliku da igram ovde i u tome uživam. Liga je na visokom nivou, a Real Betis uvek mora da se bori da bude pri vrhu. Pelegrini mi je veoma važan. Pre potpisivanja ugovora sa klubom mi je ulio samopouzdanje. Najvažnije je da na njemu radim kako bi se svakim danom osećao sve sigurnije“.