Beneluksuz Indonezija - reprezentacija koja je porasla preko noći

Da, onaj Erik Tohir. Nekadašnji vlasnik Intera tokom turbulentnog perioda za milanski klub i Di Si junajteda je na čelu ove organizacije od 2023. godine. Izgleda da je vlada Indonezije ipak uspela na legalan način da se umeša u rad saveza, s obzirom na to da Tohir obavlja i ulogu Ministra državne uprave. Da je ipak reč o čoveku koji voli sport, ili bar ono što on donosi, govori i to da je ranije bio i predsednik Košarkaškog saveza Indonezije, a ne odustaje ni od upravljanja klubovima jer je suvlasnik člana engleskog Čempionšipa, Oksford junajteda, i indonežanskog Persisa. Kako je on, pre svega, političar, biznismen i osnivač kongolmerata koji se bavi medijima, sportom i zabavom, deluje da je dobar izbor za ovu funkciju jer ego koji ima ova vrsta ljudi će ga stalno motivisati da njegova organizacija beleži dobre rezultate i uspehe. I deluje da je zaista na dobrom putu.

U svem onom haosu pre Tohirovog dolaska, bilo je i nekih dobrih odluka. Na mesto selektora je 2020. postavljen Šin Te-Jong, bivši selektor Južne Koreje koji je na SP 2018. u Rusiji priredio ogromno iznenađenje pobedivši Nemačku. Na prvom većem takmičenju pod njegovom palicom, Indonezija je došla do finala AFF kupa koji okuplja sve države jugoistočne Azije, a zatim je 2023. na Kupu Azije izborila nokaut fazu tek drugi put u svojoj istoriji gde ju je zaustavila moćna Australija. Da Korejac radi dobar posao govori i činjenica da je od samog starta podmladio ekipu, a na ovom takmičenju Indonezija je imala najmlađi sastav od sva 24 učesnika.

Druga i najbitnija stvar je ta da je sa njim počela da se menja i etnička struktura tima koja će, kako stvari stoje, doneti ogroman napredak Garuda odredu (kako je nadimak reprezentacije). Kako je Indonezija bila holandska kolonija, mnogo ljudi iz ove zemlje je završilo na brodovima koji plove za Evropu gde su nastavili da žive, dobili decu, unuke, praunuke… Imajući u vidu da je Holandija jedna od najfudbalskijih zemalja sveta, logično je bilo da će neki od praunuka i čukununuka indonežanskih iseljenika ili zarobljenika poželeti da se bave fudbalom i postati dobri u tome.

(©AFP)

Izgleda da je Indoneziji, pak, bio potreban jedan Korejac i jedan biznismen u ulozi predsednika saveza da podseti fudbalsku Indoneziju da postoje njihovi ljudi na drugom kontinentu koji bi mogli da budu od pomoći. Iako su Tohirovi prethodnici ušli u proces naturalizacije, to su radili na potpuno pogrešan način koji više priliči futsalu. Naime, pasoš i poziv u reprezentaciju dobilo je par Afrikanaca, pre svega Nigerijaca, koji su igrali za indonežanske klubove, ali i Kristijan Gonzales – urugvajski napadač koji je beležio nestvarne brojke kada su golovi u pitanju. U ovu zemlju je došao 2003. godine, najproduktivniji je bio igrajući sa Persik gde je postigao čak 102 u 95 nastupa, a za Indoneziju je strelac bio 13 puta u 32 nastupa u periodu od 2010. do 2015.

Penzionisao se u ovoj zemlji tek pre tri godine u 45. godini života. Ipak, ovakav način naturalizacije nije održiv na duge staze, pa su se Jong i Tohir fokusirali na dijasporu i temeljnom traženju svakog fudbalera koji iole vredi, a čijim venama teče indonežanska krv. U tom procesu su dobili i podršku same Vlade, koja je dala instrukcije institucijama da po ubrzanom postupku rešavaju sve papirološke zavrzlame, kako bi svi oni dobili pasoše što pre.

Tako tim koji je pre par godina bio prepun tipično indonežanskih muslimanskih imena, s obzirom da je Indonezija najveća muslimanska zemlja na svetu, sada bar polovinu čine igrači sa zapadnim imenima. Nešto slično se može videti i u reprezentaciji Albanije koja skuplja decu svojih iseljenika po celoj Evropi koji su, u želji za asimilacijom, davali imena karakteristična za države u kojima žive ili pak znatno modernija od onih koja se sreću u konzervativnojoj Albaniji. Elem, može se reći da je Jong platio cenu svog uspeha i doživeo malu nepravdu.

Iako Indonezija sjajno gura u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026, već prvih dana tekuće godine, Tohir je Jongu uručio otkaz i na njegovo mesto postavio legendarnog Patrika Klajverta. Pravdao se time da će Klajvert imati lakšu i bolju komunikaciju sa igračima koji dolaze iz Holandije, ali javnost nije bila zadovoljna smenom selektora.

Klajvert je, sa druge strane, pre 10 godina imao sličan zadatak imao u reprezentaciji Kurasaa, još jednoj bivšoj koloniji Holandije, gde su kor činili igrači rođeni i odrasli u Holandiji i imaju poreklo sa ove karipske države, a nakon toga se više bavio funkcionerskim nego trenerskim poslom pre kratke epizode u turskoj Adani. Uz Klajverta, i na klupi U23 reprezentacije sedi Holanđanin, Herald Vanenburh, koji će mladim doskoro zemljacima olakšati adaptaciju na Aziju i pripremiti ih za A tim.

Naravno, Indoneziju biraju uglavnom oni fudbaleri koji su svesni da će teško dogurati do reprezentacija evropskih zemalja u kojima su počeli da igraju fudbal. Đovani van Bronkhorst, Radža Naingolan, Džoel Feltman i Tidžani Rejnders su najpoznatiji fudbaleri indonežanskog porekla, ali su to fudbaleri svetske klase koji bi bili neizostavni članovi prve postave gotovo svih najjačih reprezentacija na svetu i teško je zaočekivati da Garuda odred ikada privoli takvu klasu fudbalera.

Rešenje ili pak anomalija može biti da ih kao mlade naturalizuju, vežu za reprezentaciju kroz par nastupa i nadaju se da će sav svoj potencijal iskoristiti i fudbalski eksplodirati u nekom periodu svoje karijere.

Brat poslednjeg od četvorice maločas navedenih, Emilio Rejnders, za razliku od svog brata, odabrao je da igra za zemlju svog porekla. On pokriva celu desnu stranu terena, član je Zvolea i u novembru 2024. godine debitovao je za Indoneziju. Istina, rođen je u Finskoj, ali zato što je njegov otac Martin u tom trenutku igrao za Haku. Ali ukoliko je i upola dobar kao brat mu, Indonežani su na dobitku. Kada smo kod “uljeza”, odnosno onih koji nisu sa prostora Beneluksa, Đordi Amat, rođen u Španiji, verovatno je najpoznatije ime koje je obuklo dres ovog tima pošto mu je praprabaka Indonežanka.

Bivši štoper Espanjola, Svonsija, Rajo Valjekana, Eupena, od 2022. igra za za malezijski Džohor, a od tada nastupa i za reprezentaciju. Odbranu popunjavaju dvojica mladih i talentovanih igrača koji se školuju u Engleskoj – Džastin Ubner je štoper, po trebi i levi bek i zadnji vezni, i trenutno je u mladom timu Vulverhemptona, a preko oca je vezan za Indoneziju; dok je zahvaljujući majci visoki štoper Elkan Begot obukao njihov dres, a trenutno je u Blekpulu na pozajmici iz Ipsviča.

Da imaju ozbiljnu konkurenciju na mestu štopera govori i to da su tu pokriveni i kapitenom Džejem Idžesom (24 godine), neizostavnim imenom u prvoj postavi Venecije, kao i univerzalcem Kopenhagena Kevinom Diksom (28), koji je igrao još i za Vitese, Fejnord i Orhus, a koji bi u reprezentaciji mogao da pokrije mesto desnog beka ukoliko se Klajvert odluči za postavu sa četiri defanzvica ili desnog štopera sa trojicom pozadi. Ne smemo zaboraviti ni Misa Ilhersa, 23-godišnjeg štopera Tventea, koji već ima stotinak nastupa u Erediviziji.

Levu stranu odbrane pokriva Kalvin Ferdonk, zakucan u prvoj postavi NEC Najmehena, a radi se o momku koji ima 27 godina i koji je ponikao u Fejnordu, igravši još i za Tvente, Zvole i Famalikao. Dubinu na bokovima pružaju Sendi Volš i Šejn Patinama. Volš, koji je nedavno potpisao za Jokohama Marinose, je dobro poznato ime u belgijskom fudbalu, s obzirom da već skoro 15 godina šparta njihovim terenima u dresovima Genka, Zulte VareGema i Mehelena, a ponikao je u Anderlehtu.

Zanimljivo je da je ovaj fudbaler, rođen pre 29 godina u glavnom gradu Belgije, mogao da nastupa za čak šest reprezentacija. Naime, otac mu je Irac rođen u Engleskoj, a majka Indonežanka rođena u Švajcarskoj, a odrasla je u Holandiji, pa je za sve nabrojane zemlje imao pravo nastupa, ali očigledno bio dovoljno dobar tek za Indoneziju. Patinama, jedan od retkih naturalizovanih igrača sa tipičnim indonežanskim prezimenom, je bio u mlađim kategorijama Ajaksa, pre nego što je preko Utrehta, Telstara i Vikinga došao do Epena. A samu mrežu čuva jedan od najboljih golmana MLSa, Marten Pas iz Dalasa, koji je iz Utrehta otišao u SAD i čak bio član Ol-star tima prošle sezone. Na njegovom primeru možemo videti i koliko su Indonežani ludi za fudbalom jer je nakon što je odlučio da će nastupati za njihovu reprezentaciju u čast njegove pokojne bake dobio preko dva miliona novih pratilaca na Instagramu.

(©AFP)

Sve od šestice do desetke u veznom redu pokriva Ivar Jener, koji je sa jedva 21 godinom sakupio već 17 nastupa za nacionalni tim, što dovoljno govori koliko veruju u njega, ali možda pomalo zabrinjava činjenica da on i dalje igra za mladi tim Utrehta, a prethodno je bio i u mlađim kategorijama Ajaksa. Njegov parnjak je često Tom Aj, još jedan visoki defanzivni vezista, ali ni njemu nije strano da ima ofanzivniju ulogu. Iako mu je 29 leta, tek je prošle godine debitovao za nacionalni tim i, naravno, igra u Holandiji za Almer, a nosio je i dres Herenvena, Brede, Lečea, Viljema II, AZ Alkmara...

Veliko poverenje smenjenog selektora na poziciji zadnjeg veznog u poslednjim utakmicama je dobio Nejtan Ču-A-On, u osnovi levi bek, ali jednako dobro igra i štopera i zadnjeg veznog. Dvadesettrogodišnjak je pažnju na sebe skrenuo u Ekscelsioru odakle ga je Svonsi doveo za 350 000 evra, ali ove sezone ne dobija priliku u timu iz Velsa. Ofanzivniju poziciju u veznom redu ili na krilima može da popuni Ragnar Oratmangon, inače bratanac ambasadora Indonezije u Kini, koji sa 27 godina više ni nije tako mlad, ali je i on kao svi naturalizovani veznjaci debitovao 2024. godine. Karijeru je proveo u osrednjim holandskim klubovima, a sada je u belgijskom Denderu.

U napadu je Rafael Struik, koji je nakon mlađih kategorija Den Haga, očigledno odlučo da manje vremena provodi u avionu tokom reprezentativnih pauza jer je potpisao za Brizbejn Ror. Trenutno mu i ne ide baš najbolje, ali sa 21 godinom je puno vremena i prostora za napredak. Vredi spomenuti i Marselina Ferdinana koji je, iako rođen u Indoneziji i igrao je za tamošnju Persebaju, već napredovao toliko da je pre dve godine ostvario transfer u belgijski Denze, a zatim i u Tohirov Oksford junajted.

Možda je prelazak u Englesku bio više marketinški potez prvog čoveka saveza da bi povećao popularnost ovog kluba u Indoneziji, ali dvadesetogodišnji Ferdinan je već pokazao ogroman kvalitet što najbolje pokazuju dva gola postignuta u poslednjoj utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Saudijske Arabije čime je doneo ogromna 3 boda svojoj reprezentaciji. Njemu je Tohir u Oksfordu ovog januara pridodao i Olea Romenija, dvadesetčetvorogodišnje desno krilo, i za to platio čak dva miliona evra Utrehtu. On je rođen u Najmehenu, a pored NEC-a, igrao je i za Emen. Samo mesec dana kasnije, početkom februara je objavljeno da je Romeni pristao da zaigra za ovu azijsku zemlju.

Možda sve ovo nisu previše zvučna imena i neke prevelike klase od fudbalera, ali su za ovaj nivo fudbala i nekada slabašnu reprezentaciju više nego dobra pojačanja. Namera Fudbalskog saveza je da, osim što donose instant kvalitet, oni privuku ostalu odbeglu decu, ali i budu primer mladim i igračima iz domaće lige koji će uz njih napredovati i, poput Ferdinana, ostvariti transfer u Evropu. I sami fudbaleri, pa i klubovi u kojima oni igraju, imaju koristi od njihove odluke da odaberu Indoneziju. Osim što im cena kao reprezentetativcima skače, u eri Interneta i društvenih mreža, i same brojnosti i prisutnosti Indonežana na istim, popularnost tih igrača i klubova se vrtoglavo povećava i meri u milionima fanova, lajkova i pregleda.

12.00: (1,20) Južna Koreja (6,75) Oman (14,0)

Iz priloženog se da zaključiti da naturalizovani igrači više doprinose odbrani i stabilnosti reprezentacije, iako je možda bilo zaočekivati da donose golove s obzirom da je holandska liga poznata po velikom broju golova i fudbalskih umetnika. Zbog toga je prethodni selektor i igrao u formaciji sa trojicom štopera i vingbekovima. Ali ko kaže da Tohir, Klajvert i ekipa neće uskoro pronaći i igrače koji će pojačati napad, s obzirom na to da je za njih vreme između dve reprezentativne pauze maltene nešto poput prelaznog roka tokom kojeg pronalaze i vrbuju igrače koje navijači željno iščekuju da vide u svakoj narednoj utakmici nacionalnog tima.

Ovako, sa odbranom koju gotovo kompletnu čine igrači iz Holandije i Belgije rešili su jedan veliki problem, sa posebnim naglaskom na “veliki”. Azijati, a posebno ljudi iz jugoistočne Azije, nisu baš visoki, a konkretno, prosečna visina muškaraca u Indoneziji je svega 166 cm, pa je poziv u pomoć otišao na najbolju moguću adresu – u Holandiju, zemlju u kojoj, po istraživanjima, žive najviši muškarci na svetu.

Međutim, Indonežani nisu iscrpli sve izvore. Zapravo, deluje da tek mogu da dobiju ozbiljne zverke čije poreklo vodi odatle i koje bi već respektabilan sastav podigli na još viši nivo. To su, recimo, Paskal Strujk, štoper Lidsa sa premijerligaškim iskustvom i u najboljim godinama (25). Čak se još 2020. povela ta priča da bi mogao da zaigra za Garuda odred, ali je tada čekao poziv Holandije, a kako je on skoro pa nerealan, deluje da postoji samo jedna opcija. Slična je priča i sa Mičelom Bakerom (24), koji se ne tako davno smatrao za igrača ogromnog potencijala, ali za sada je bivši levi spoljni Ajaksa, PSŽa, Leverkuzena, a trenutno igrač Atalante na pozajmici u Lilu ostao nedorečen.

17.00: (1,48) Iran (4,20) UAE (7,25)

Žairo Ridevald, koga svi znamo iz Ajaksa i Kristal Palasa, a koji sada nosi dres Antverpena bi sa 28 godina i sezonama u najboljem evropskom fudbalu doneo prekopotrebno iskustvo ispred odbrane, ali on ima pravo i nastupa za Surinam, odakle mu je otac. Indonezija bi mogla da ima leve bekove za izvoz jer i Džejden Ostervold, fudbaler Fenerbahčea, takođe ima pravo nastupa za njih i samo 23 godine. Ofanzivi bi mogao da doprinese ponajbolji fudbaler Stouka ove sezone, mladi Milion Manof, na poziciji desnog krila. Inače, on je sin poznatog kik-boksera Melvina koji je nastupao za Holandiju, a surinamskog je porekla. Ozbiljno ime bi Indonezija mogla dobiti i u napadu jer su ljudi iz saveza već na zadatku da ubede Tajsa Dalingu da zaigra za ovu reprezentaciju. Nakon sjajnih izdanja u Ekselsioru i Tuluzu, Bolonja je pre početka ove sezone izdvojila za visokog napdača 15 miliona evra. S druge strane, na golu bi Pas mogao dobiti ozbiljnu konkurenciju jer traju pregovori sa dobro poznatim imenom u Italiji, Emilom Auderom, sada članom Palerma, a koji je i rođen u Indoneziji. Tomi Sent Jago, štoper Viljema II, Din Džejms, levi bek Go Ahed Iglsa, Miliano Džonatans, krilo Utrehta, Dženson Selt, mladi štoper Sandrlenda, su sve potencijali koje čelnici saveza prate.

19.15: (1,48) Saudijska Arabija (4,20) Kina (7,25)

Indonezija, bez sumnje, deluje kao reprezentacija na koju treba obratiti najveću pažnju u svetu fudbala jer bismo mogli dobiti novi silu u Aziji. Silu koja bi zamenila možda baš Australiju, njihovog sledećeg protivnika u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, a koja je u ozbiljnom padu što se tiče kvalitetnih igrača. Njihova grupa C je izuzetno neizvesna jer se u toj grupi samo Japan odvojio sa 16 bodova, druga je Australija sa sedam, a onda sve preostale reprezentacije, a to su Saudijska Arabija, Bahrein i Kina, imaju po šest, s tim da Indonezija ima najbolju gol razliku. Posle gostovanja u Australiji, imaju dve presudne utakmice na svom terenu – protiv Bahreina i Kine, a u poslednjem kolu će gostovati nezainteresovanom Japanu. Prve dve reprezentacije idu direktno na SP, a naredne dve u sledeću fazu kvalifikacija.

Indonezija će uskoro promeniti glavni grad jer Džakarta tone iz godine u godinu, ali njena reprezentacija definitivno ne tone već nezaustavljivo raste i velike su šanse da ih gledamo već sledeće sezone na najvećoj fudbalskoj smotri. Potonula bi Džakarta dodatno i od suza radosnica koje bi bile prolivene kada bi narod koji toliko voli fudbal svoju reprezentaciju gledao na najvećoj fudbalskoj smotri. Oni trenutno imaju jedan san, a na njihovim idolima je da se on ostvari i na javi, i na Javi.

PIŠE: Dušan MRĐINAC

AZIJSKE KVALIFIKACIJE ZA MUNDIJAL 2026.

Četvrtak

GRUPA A

17.00: (1,48) Iran (4,20) UAE (7,25)

17.00: (1,20) Uzbekistan (6,75) Kirgistan (14,0)

19.15: (1,55) Katar (4,00) Severna Koreja (6,50)

GRUPA B

12.00: (1,20) Južna Koreja (6,75) Oman (14,0)

19.15: (1,67) Jordan (3,50) Palestina (5,80)

19.15: (1,33) Irak (4,90) Kuvajt (10,5)

GRUPA C

10.10: (1,63) Australija (3,80) Indonezija (5,70)

11.35: (1,08) Japan (11,0) Bahrein (25,0)

19.15: (1,48) Saudijska Arabija (4,20) Kina (7,25)

***kvote su podložne promenama