Atletiko kao izduvani balon - problemi na terenu i lažne priče o narodskom klubu
Vreme čitanja: 6min | ned. 06.10.24. | 09:53
Ništa u Madridu ne ide kako treba ove jeseni...
(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Madrida)
Bila je ovo crna sedmica za Atletiko. Pre reprezentativne pauze ostaje još samo večerašnja utakmica protiv Real Sosijedada. Ako ne uspe da se presabere i prestroji trupe, šanse u gostima, sa protivnikom čija je igra mnogo bolja od zabeleženih rezultata, biće zaista male.
Izabrane vesti
Sve je počelo sa derbijem. Kolčonerosi su sedmicama trljali ruke jer je „Simeone pronašao žicu Ančelotiju“, „Jedini prošlogodišnji ligaški poraz Reala bio je na Metropolitanu“, i naravno „Sada tim vredi preko pola milijarde evra“.
Ali, kako je odlično sažeo dnevnik As: „Učesnici se menjaju, simptomi ne“. Čak ni derbi u kojem je Atletiko izjednačio u poslednjem trenutku, nije gledaocima pružio nikakav spektakl (osim onog negativnog, na tribinama). A onda ih je Liga šampiona dotukla. Devetnaest šuteva na gol Benfike naspram nijednog od strane crveno-belih i poražavajući rezultat od 0:4 u meču u kojem je teško uputiti čak i poneku individualnu pohvalu.
Motivacija je - nakon prekinutog derbija, odluke disciplinske komisije o zatvaranju južne tribine u tri naredna meča i otvorene hajke na Frente Atletiko koja je sada postala simbol borbe protiv huligana - pala na nulu. Igrači koji su nakon izjednačenja sa Realom ponovo otišli da aplaudiraju svojim „najvatrenijim“ navijačima, izviždani su od strane ostatka stadiona. A ako su u Lisabon stigli neraspoloženi, ubrzo su postali i zbunjeni. Prošlosezonski problemi se ponavljaju i množe u vidu kombinacija koje nikome na terenu ni van njega nisu jasne. Jedini učesnik koji se ne menja, Dijego Pablo Simeone, ne pronalazi rešenje sa timom u koji je uloženo 185.000.000 evra, ništa više nego sa onim prethodnim.
U Lisabonu je počeo sa Galagerom na klupi. U napadu sa Koreom, Grizmanom i Alvaresom koji ne uspevaju da se povežu i koje pomera s leva na desno i u sredinu bez rezultata, jer, ako Grizman nije u elementu, tim nije u elementu. „Spajdermen“ Hulijan, navodna buduća zvezda kluba, u najboljem slučaju je potpuno neiskorišćen. U najgorem, veliki promašaj.
Na sredini terena priča je slična, Koke i De Pol prave pasove bez ikakvog smisla - za izgradnju igre i te kako nedostaje Pablo Barios. Markos Ljorente napušta teren zbog povrede i ulazi najslabija karika tima, Nauel Molina. U odbrani fali Le Norman, za sada uz Galagera, najisplativije letnje ulaganje.
Svih pet izmena je potrošeno već u 59. minutu, Simeoneu se ne dopada ono što vidi. Kritikuje fudbalere da su uspavani, kažnjava ih, ali ne uspeva da ih probudi. Sistem šeta: 5-4-1, 5-3-2, 5-2-3 i neodlučan, nedefinisan tim se predaje bez borbe. Trenutno je 23. mestu tabele Lige šampiona, sa tri boda i gol razlikom 2:5.
„Objašnjenje je jasno – igrali smo loše i nismo bili prisutni“, izjavio je Jan Oblak. "A zašto, to ne zna niko“.
Simeone smatra da „ne nedostaje intenzitet, ni borba. Nedostaju igra i rešenja“.
Gledajući isključivo cifre, ovo je jedina izgubljena utakmica. Ali, u Atletiku su cifre mnogo bolje od igre. Nažalost, Benfika nije ta jedna neizbežna loša utakmica sezone. Benfika je samo iznela na videlo sve nedostatke koji su primetni od samog početka. Pobeđuje se na kvalitet, motivaciju i talenat – kao u Bilbau, Vigu ili protiv Lajpciga. Međutim to nije dovoljno.
Najveći problem je napad. Simeone je sam priznao da su u pobedi protiv Đirone od 3:0, dva gola pala „slučajno“. Odigrali su dva dobra poluvremena protiv Viljareala i Espanjola. Ali mečevi protiv Raja i Reala očigledno su pokazali da ekipa jednostavno nije sklopljena u kompaktnu celinu. Čolo odbacuje insinuacije novinara da u svlačionici ne vlada najoptimalnija atmosfera.
„Pokušavamo da dođemo do ekipe koju želimo, i sve je ovo normalno. Dosta igrača je stiglo na kraju prelaznog roka, moraju da se adaptiraju i da pronađu svoje mesto“.
Međutim, kada se prave ulaganja kao ovog leta, očekivanja su velika. Posebno kada se radi o vrhunskim igračima. Poslednju ligu Atletiko je osvojio sa Luisom Suaresom koji je već u debiju dao dva gola i upisao asistenciju, i tako je nastavio do poslednje utakmice. Iz godine u godinu jasno je da je golgeterski učinak neophodan da bi Kolčonerosi mogli da računaju na nešto više od trećeg ili četvrtog mesta na tabeli. Trenutno, crveno-beli imaju više nego skroman rezultat: 12 golova u prvenstvu i dva u Ligi šampiona. Tri gola Antoana Grizmana, po dva Alvaresa, Galagera, Koree i Ljorentea, i samo jedan Aleksandera Serlota.
Prva tema za raspravu u tom pogledu je svakako Hulijan Alvares. Sa jedne strane, jasno se vidi da Argentinac ne pronalazi svoje mesto na terenu, da ga Simeone pomera u nadi da će mu pronaći optimalnu poziciju, ali da ne uspeva da ga smesti. Sa druge, nikada ne gubi vrednost rečenica da vrhunski igrači moraju uvek da pružaju vrhunski učinak, i da su sve ostalo puki izgovori. Alvaresu je sigurno mnogo više odgovarao sistem dinamične i ofanzivne igre u Sitiju, gde napadači imaju mnogo više mogućnosti da zablistaju. Ali, Simeoneove taktike, ono što zahteva od igrača, i tretman prema kojem čak ni Grizman nije neprikosnoven, nakon više od jedne decenije dovoljno su poznati svakom ko želi da neko vreme provede na Metropolitanu.
Aleksander Serlot je počeo sjajno – u ulozi špica koji ne napušta kazneni prostor. U meču protiv Viljareala, bez mnogo kontakta sa loptom, prvu koju je dohvatio, smestio je u mrežu. Ali odmah potom, Serlota je Simeone izveo sa terena. Opcija „bez mnogo kontakta sa loptom“ u Atletiku nije dozvoljena, pa je Serlot počeo da trči, brani, dribla i pravi presing… i zaboravio na mrežu.
Za to vreme, na društvenim mrežama mnogi sledbenici Atletika prave kampanju žaljenja za fudbalerom koji je bio Atletikovo vlasništvo, ali nikada nije zaigrao u dresu crveno-belih. Samu Omorodion je po gabaritima sličan Serlotu, mada po igri više podseća na Dijega Kostu. Iskorišćen je isključivo kao žeton u kupoprodajnim operacijama: otet od Granade u prvom kolu sezone 2023/2024, na pozajmici Alavesu (gde je imao više nego solidan učinak), nuđen Čelziju, i ispod cene prodat Portu. Do sada je sa Portugalcima postigao ukupno sedam golova u pet utakmica. Kao pola Atletikovog tima.
Često se govorilo o putu crveno-belih prema vrhu: o uspesima koji su ih doveli na mesto sa kojeg mogu da se otisnu na put slave i ponovo ispišu istoriju, i o upornom i neobjašnjivom stajanju u mestu i tvrdnji da je dovoljan uspeh sezone plasman u Ligu šampiona. Jedan od elemenata ove priče je i Frente Atletiko.
Florentino Peres i Đoan Laporta su svojevremeno shvatili da su ultra navijači prepreka za planove rasta i razvoja njihovih klubova i bez razmišljanja su ih izbacili sa stadiona, premda je to izazvalo burne reakcije i lične pretnje u oba slučaja. Atletiko je za sada izbacio – trojicu.
Ipak, mnogima je jasno da su priče o „narodskom klubu“ jednako lažne kao i ocena da se ne može navijati bez južne tribine. Da je nedopustivo da trener i kapiten tima krivicu svale na Kurtou koji je isprovocirao „naše ljude“. I da je ples fudbalera svakog vikenda pred tom istom tribinom marionetsko ponašanje talaca, što pokazuje nemoć kluba u odnosu na huligane. Ali onda se poneko seti porodice koja je većinski vlasnik crveno-belih i njenog preminulog poglavara Hesusa Hila, pa termin „nemoć“ postaje apsurdan, a nameće se pitanje - kome ovo sve to ide u prilog?
Piše: Ognjenka MARIĆ
PRIMERA – 9. KOLO
Petak
Leganes - Valensija 0:0
Subota
Espanjol - Majorka 2:1 (1:0)
/Kumbula 18, Kareras 47 - Railo 68/
Hetafe - Osasuna 1:1 (1:0)
/Jildirim 21 - Budimir 60/
Valjadolid - Rajo Valjekano 1:2 (0:0)
/Amala 51 - De Frutos 57, 80/
Las Palmas - Selta 0:1 (0:1)
/Iglesijas 28/
Real Madrid - Viljareal 2:0 (1:0)
/Valverde 14, Vinisijus 73/
Nedelja
14.00: (2,45) Đirona 83,45) Atletik Bilbao (3,05)
16.15: (5,70) Alaves (4,00) Barselona (1,60)
18.30: (2,60) Sevilja (3,25) Betis (3,00)
21.00: (3,40) Sosijedad (3,20) Atletiko Madrid (2,40)
***kvote su podložne promenama