Aleksandar Vuković: Nije oronula škola Partizana, nego je propast bila što se dečacima ne da šansa

Ako deo javnosti od dečaka u bordo-plavim dresovima vidi povremene manjkavosti, Vuković vidi proces.
„Greške primetne i protiv Oleksandrije su posledica neiskustva. Ekipa će tek da raste i vremenom će ispravljati propuste. Znamo da će biti i padova, ali se vidi kvalitetan rad trenera, ne samo od početka ove sezone, nego otkako je zimus došao. Znam za Srđana Blagojevića, poznato mi je njegovo fudbalsko opredeljenje, a pre svega mi se dopala hrabrost da prihvati posao i prati orijentaciju kluba na mlade igrače“.

Na Katovice areni je prosek startnih 11 tima iz Humske jedva prešao 22 godine starosti, što je najmlađi tim Partizana otkako je pre sedam decenija počeo da se takmiči na međunarodnoj sceni.

„Davno je prošlo vreme kad je Partizan izlazio sa ovolikim brojem svojih igrača na teren u ovako važnim utakmicama. To znači da škola Partizana nije oronula, niti je propala. Samo je propast bila ideja da se ne koriste igrači iz Akademije. Nekoliko momaka je baš ostavilo snažan utisak: Ugrešić, Simić, Roganović, Trifunović... Dalje, Vukotić je baš dobro odigrao, iako nije iz škole. Utakmica sa Oleksandrijom je pokazala i šta znači poverenje u mladosti, pre svega na primeru Bogdana Kostića. Protiv AEK-a je loše ušao, na neki način bio tragičar usled neiskorišćenog penala, ali je u četvrtak prikazao drugačije lice. E, to je mladost. Potrebno je momcima poput njega davati šansu i istrpeti ih, da nekad prikaže slabije partije, sve zbog toga da bi ponudili ono što smo videli protiv Ukrajinaca“.

Milošević, Vukotić i Kostić (FK Partizan)

Na tom mestu, ne samo kolegijalno, nego baš emitovno, iz srca, Aleksandar Vuković, potencira ulogu Srđana Blagojevića.
„Zaslužio je pohvale, jer nas je sve pomalo iznenadio. Najlakše bi mu bilo da je, kad već nije imao četvoricu startera, stavio Kalulua ili Natha, mnoge njegove kolege bi to učinile, ali je Blagojević rešio da ohrabri talenta iz škole. U tom potezu su sjedinjeni rizik i hrabrost, mada je ideja kristalno jasna. Vidim da je prate i navijači, obećavam da ću biti na tribinama i tokom revanša sa Oleksandrijom“.

Velika je to promena klime oko kluba. Nekadašnji prvotimac ranije je jedva dolazio (i nije bio jedini), a sad će dvaput u sedam dana zapucati za Beograd.
„Pre revanša sa AEK-om gledao sam uživo Partizan na debiju Gordana Petrića protiv Hamruna iz Malte. Kasnije zbog obaveza nisam stizao, sad sad imam slobodnog vremena i koristiću ga da gledam moj Partizan. Stvarno  sam ponosan viđenim na poslednje tri utakmice. Ceo život sam partizanovac, nije sve u rezultatu, niti u pobedama, ima nešto u pripadnosti klubu, osećaju. Neka drugi troše milione, a mi ćemo nešto drugo da pravimo sa svojom decom. Za razliku od nekih, mi nismo milioneri. Tako osećam, vidim, primećujem“.

Posle ovih reči neko će se naći prozvanim, ali kao čovek od trenerskog autoriteta i znanja, a pre svega ličnost koja uvek kaže šta misli, Vuković odbija da se bilo kome dodvorava.
„Nikad nije bio teži period za da se prati Partizan i za njega navija, nego u poslednjih desetak godina. Mada, uvek kažem da može gore. Zamisli da ne navijaš za Partizan, nego za nekog drugog. To bi bilo mnogo gore. Zato sad – podrška. Momcima, treneru i ideji da se na ovaj način diže kub. Biče teško, uslediće i turbulencije, ali bi čak pristao da sa ovim dečacima budemo četvrti na kraju sezone, da bismo one tamo napravili čudo. Siguran sam! To je moj osećaj i nadam se takvom scenariju. Na kažem da ćemo biti četvrti, nego kakav će pristup da bude, a ubeđan sam da možemo ove sezone više nego što mnogi misle“.

Kad je Aleksandar debitovao (prvenstvo 1998/99 završeno ranije usled NATO bombardovanja), Partizan se, takođe okrenuo deci. Ideja je bila da uz povratnike iz inostranstva, poput Vuka Rašovića, Nenada Bjekovića juniora i Đorđa Tomića, stasavaju Saša Ilić koji je tad imao 21 godinu, isto koliko i Vladimir Ivić, zatim Igor Duljaj, Ivica Iliev (po 19), Mateja Kežman angažovan iz Sartida (isto 19).

„Taj trend je praćen i kasnije, uvek se na Partizanovu decu morala obraćati pažnja. Smetale su mi priče da je škola urušena. Možda jeste u smislu koliko se važnosti pridaje njenim trenerima i talentima, ali je neiscrpan izvor. Bio sam i ja malo skeptičan pred početak ove sezone, pitao se zašto nema malo više rizika, gde su nam pojačanja, međutim, sve je to sa navijačke tačke gledišta. Kad se udubiš u materiju, shvataš da bi dolazak nekog stranca sigurno blokirao darovitog dečaka iz škole, a poenta je da takve razvijamo“, poentirao je Aleksandar Vuković, koji odmara posle sezone u kojoj je Pjast komotno smestio u sredinu tabele poljskog prvenstva.

I kao slobodan strelac može da bira šta će da radi. Jedno zna: narednog četvrtka biće u Humskoj, uz voljeni klub.