Alegri ne ume da koristi Vlahovića, Juve ne stvara šanse najboljem napadaču Serije A

Trinaest minuta bilo je potrebno Dušanu Vlahoviću za prvenac u dresu Juventusa, 32 sekunde da postigne debitantski pogodak u Ligi šampiona. Bujica pohvala sa svih strana Evrope slivala se u pravcu srpskog golgetera koji je na prvih deset mečeva za Bjankonere potpisao šest pogodaka i asistenciju. Ne samo zbog kvantiteta, već i zbog načina na koje ih je postizao... Lob udarac spoljnim delom stopala protiv Verone, zalamanje gotovo cele odbrane Empolija, savršen prijem grudima, pa egzekucija slabijom nogom protiv Viljareala. Delovalo je da period prilagođavanja na novo okruženje, saigrače i trenera Masimilijana Alegrija neće dugo trajati...

Međuim, Dušanov ringišpil je u poslednjih par nedelja prestao da se vrti. Prvi put od dolaska u Torino nije postigao gol na tri vezane utakmice, a mediji na Apeninima lagano otvaraju temu sa vinjetom "ko je kriv" - sam fudbaler, činjenica da Juventus čitave sezone igra jalovo i da nema pravog plejmejkera, čoveka koji bi hranio loptama srpskog reprezentativca, ili Maks Alegri i njegov defanzivni fudbalski pristup zbog kojeg Vlahović ima poprilično obaveza dok se ekipa brani?

Italijanska javnost je ipak na strani perspektivnog bombardera i drugod strelca Serije A, a prstom upire u Juventusov stil igre i italijanskog stručnjaka i njegovu nesklonost napadačkom fudablu. Pa čak i Alesio Takinardi, nakadašnji fudbaler Juvea koji je otvoreno pričao da u generaciji u kojoj je on igra ne bi bilo mesta za Vlahovića, stao je u odbranu nekadašnjeg špica Partizana i Fiorentine.

"Vlahović se muči zbog načina na koji Juventus igra, ekipa ne uspeva da ga dovede u situacije za postizanje golova. Juve ne stvara mnogo prilika i igra loše, pa najbolji napadač u ligi ni ne uspeva da uputi šut ka golu", decidiran je bio Takinardi.

U prilog Takinardijevim rečima ide i činjenica da je Vlahović jedini udarac na meču protiv Đenove u kojem je Stara Dama poražena u dubokoj nadoknadi, pripremio sam sebi i to tako što primio loptu, izdržao duel na ivici šesnaesterca, ustao sa kolena, prošao kroz trojicu čuvara kao nož kroz puter, te šutirao maltene iz mrtvog ugla, naročito zahtevnog za levonogog fudbalera. Frustracija nakon što mu je Salvatore Sirigu odbranio šut, dovoljno govori o Vlahovićevim teškim momentima u Torinu.

U Fiorentini, istina manje kvalitetnog igračkog kadra u odnosu na Juventus, Vinćenco Italijano je igru ipak podredio Srbinu koji je bio referentna tačka, glavna meta u kaznenom prostoru, popularni "target men". I tamo je u službi imao Džeka Bonaventuru koji mu je namestio pet od 17 golova u prvom delu sezone. Prelaskom u jedan od najvećih klubova Italije, postao je važna, ali takođe samo jedna od karika u kolektivu u kojem je morao iznova da se dokazuje. Nije mu smetalo, ginuo je za svaku loptu, što je svakako pohvalno, ali ne i najracionalnije. Utrošak energije na obaveze koje kod mnogih trenera na spadaju u domen delatnosti napadača, nije bio neznatan, a kada oborite rekord italijanskog fudbala u zimskom prelaznom roku i platite fudbalera 75.000.000 evra, sa tendencijom da ceo transfer bude skuplji za još 10.000.000, onda morate izmisliti način da golgetera Vlahovićevog talenta i kvaliteta nahranite loptama.

Za nepunu polusezonu u Juventusu, Vlahović je pokazao da može da se prilagodi Alegrijevim zahtevima, da je sposoban da odradi ogroman posao i na sredini igrališta, da sačuva loptu, otvori kontru, povuče brži napad poput trekvartiste, ali dok sve to radi, ostaje mu znatno manje snage i vremena za ono što radi najbolje. I zato mu je Ćiro Imobile, autor 27 golova ove sezone, pobegao na četiri pogotka razlike i izvesno će biti novi Capocannoniere.

"Da uvek igra kao što je igrao večeras, to bi bilo dobro za tim. On ne shvata da je njegova partija bila dobra", izjavio je Alegri posle poraza od Đenove i verovatno sam sebe slagao. Ako zaista veruje u svoje reči, onda možda on zaista ne zna kako se koristi napadač koji je na putu da postane svetska klasa... A upravo ga za to optužuju pojedini italijanski mediji.

Da pričamo o tome da se Vlahović nije uklopio u Juventus, ne bismo bili u pravu. Slalom kroz odbranu Đenove pokazuje koliko fudbala zna zemunska haubica. Možda naredne sezone, sa povratkom Federika Kjeze na teren i kroz neki adekvatan transfer Juventusa Srbin dobije saradnike koji će mu pakovati golove i šanse iz utakmice u utakmicu. Kroz individualne akcije može ponekad da usreći navijače, ali na duge staze, bez pomoći saigrača, bez Alegrijevog odstupanja od strogo defanzivnog pristupa, nema sreće ni za Juve, ni za Vlahovića, momka koji se nalazi u elitnom društvu još deset igrača u ligama petice koji su ove sezone postigli 20 ili više golova.

Kada mu je Alegri zamerio da se nedovoljno dobro služi desnicom, te da mora da unapredi igru slabijom nogom, Vlahović kojem je radna etika drugo ime, odmah je znao šta mu je činiti. Već na prvom sledećoj, a i u narednim utakmicama, često je baš desnom nogom pokušavao da ugrozi protivničke golmane. Dakle, momentalno je dao treneru ono što je želeo. Sada je vreme da i trener malo bolje oseti šta je potrebno Dušanu da se slike Vlahovićeve utučenosti nakon izmene protiv Đenove ne bi češće ponavljale.