Ako je ovo najbolji špic kojeg Brazil ima... Pa, možda i nije tako loše
Vreme čitanja: 4min | pet. 20.06.25. | 11:18
Igor Žezus nije devetka na kakve je Brazil navikao, ali nije zaslužio da bude metafora za mračno doba najveće fudbalske reprezentacije na planeti
Odmah na početku da ne bude zabune, pa da po strani ostavimo neponovljive fenomene Ronalda, Romarija, Pelea... To je neka druga kategorija, neka matafizička fudbalska dimenzija. Nesreća u sreći da je Brazil kroz istoriju imao takve špiceve, pa razbijača poput Adrijana, jeste to što je postavljen određeni standard... A on je u Brazilu ne visok, već nebeski. Svaki odlazak ispod standarda, svako prevareno očekivanje surovo se targetira, nipodaštava, mrzi.
Više od dve decenije Brazil čeka na titulu Svetskog prvaka, na prethodnih pet Mundijala što su došli posle titule 2002, Selesao ima četiri četvrtfinala i jedno polufinale i malo je reći da je nacija nestrpljiva, ogorčena i u konstantnoj potrazi za krivcima. Oni ovde nisu tema, ali jesu šlagvort za priču o jednom, nepravedno potkačenom momku, a uporedo autor nestvarno važnih golova za Botafogo. Zbog njega je Usamljena zvezda od sinoć, posle dva kola usamljena na čelu grupe B ispred Pari Sen Žermena, Atletiko Madrida i Sijetla.
Izabrane vesti
Ceo svet od jutros priča o đaku Kujabe, o 24-godišnjaku koji će kada se Svestsko klupsko prvenstvo završi za Botafogo, sa saigračem Žairom Kunjom, u paketu vrednom oko 35.000.000 evra, krenuti put Notingem Foresta. A pre samo sedam, osam, meseci, ovako se govorilo o osvajaču Libertadoresa i Brazileiraa.
"Ako nam je Igor Žezus najbolji špic, Brazil je dotakao dno", bio je narativ u tamošnjoj javnosti jeseni 2024. godine kada je Žezus u oktobarskoj reprezentativnoj pauzi debitovao i odigrao dve utakmice za A tim (Čile i Peru), pa u novembarskoj upisao još dva nastupa (Venecuela i Urugvaj).
Ogorčena je brazilska javnost bila na selektora Dorivala Žuniora, ali su joj se na tapetu našli i brojni fudbaleri među kojima i Žezus, ako je na debiju protiv Čilea pogodio za 1:1 i najavio preokret i pobedu, a već u narednom meču asistrirao u trijumfu nad Peruom. U novembarskim remijima sa Venecuelom i Urugvajem nije imao konkretan doprinos, da bi u martu ove godine ostao bez poziva u poslednje dve utakmice Dorivala na klupi Brazila. Nije se našao ni na spisku prvom spisku Karla Anćelotija u junu.
.jpg.webp)
Ne mora Igor Žezus više nikada da se nađe među odabranim Brazilcima, ali upirati prstom u novajliju u reprezentaciji Vinisijusa Žuniora, Rafinje, Rodriga, Markinjosa, Edersona, Bruna Gimaraisa i Lukasa Pakete?! Prilično bezukusno.
Nije Žezus špic koji će sasuti 30 golova za sezonu, ali jeste figura koja prva gura ruku u vatru da izvadi kestenje. Pogađa kada je važno, kada ekipi gori pod nogama. To je radio kroz nokaut fazu Libertadoresa, pa nedavno u novoj sezoni grupne faze južnoameričke elite, a to radi i u Americi. Gol Sijetlu, gol šampionu Evrope i dve nagrade za igrača utakmice za dve pobede Foga. Koji i dalje nije prošao u nokaut fazu, već mora da osvoji makar bod protiv Atletiko Madrida. I tog 23. juna od 21.00 će se gledati u Žezusa, čekati njegov potez, njegov udarac, njegov gol za ponos i slavu šampiona Južne Amerike.
"Oni su evropski šampioni, mi smo južnoamerički, ne mislim da to išta menja. Dva šampionska tima ušla su u utakmicu sa namerom da pobede, ali Botafogo je fatalan kada mu se ukaže prilika", rekao je Žezus posle duela u kojem se zavukao u prostor između Vilijama Paća i zemljaka Lukasa Beralda pre nego što je u 35. minutu postigao, ispostavilo se pobednosni gol.
"Kada sam se popeo na zid, momentalno mi se pojavilo crno pred očima, kao da sam bio u snu. Samo želim da zahvalim svima koji su verovali u moj rad. Uvek sam govorio, po mom dolasku u Botafogo, mnogi nisu verovali u moj potencijal. Ali znao sam da mogu da doprinesem ovom timu. Želim da nastavim, jer nas čeka važan meč sa Atletiko Madridom", rekao je Žezus.
Nije ovo manifest o tome da Žezus treba da bude deo reprezentacije Brazila u kojoj je Anćeloti prvo koristio Rišarlisona u špicu, a zatim igrao sa Vinisijusom kao lažnom devetkom (Mateus Kunja nije klasična devetka). Ali nije zaslužio da bude metafora za mračno doba najveće fudbalske reprezentacije na planeti. Setimo se kako se leta 2014. Fred krio po hladovini stadiona u Sao Paulu, Braziliji, Fortalezi i Belo Orizonteu, pa je sa njim u špicu, doduše na pogon Nejmara, Brazil igrao polufinale Mundijala.
Poslao je Žezus Parižane na fudbalsko groblje favorita, a onda, dok je davao izjave, dobio "čišćenje kopački" od milijardera i gazde kluba Džona Tekstora. Možda baš te kopačke za tri dana bace na kolena još jednog favorita i odvedu Botafogo u osminu finala.
_62_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)