Sunovrat nekada najtalentovanijeg defanzica Engleske - 29 godina i 500 dana bez utakmice

Arapi još nisu ušli u Mančester Siti, ali svet je bio pod nogama Mike Ričardsa. Brzo se izborio za minute, igrao Ligu šampiona, tražili su ga Mančester junajted i Čelsi, još kao 18-godišnjak je svrgnuo Rija Ferdinanda kao najmlađi defanzivac u reprezentaciji Engleske. Odigrao je 13 utakmica za nacionalni tim gordog Albiona, u trofejnoj vitrini ima pehar Premijer lige i FA kup…

Smao uspomene. Sadašnjost ne izgleda ružičasto. Naprotiv. Jer prošlo je tačno 500 dana otkako je Mika Ričards, sa 29 godina u najboljem dobu za defanzivca, odigrao poslednju takmičarsku utakmicu za Aston Vilu. Bio je 15. oktobar 2016. kada je Ričards, na debiju Stiva Brusa na Bilinoj klupi, odigrao poslednje minute. Protiv Vulvermeptona je počeo u startnoj postavi, izdržao je do 66. minuta, a onda je morao da zbog povrede lista napusti teren.

Od tada, Aston Vila je odigrala 73 utakmice, a Mika Ričards - nijedan minut!

I sve to iako i dalje prima nedeljnu platu od 35.000 funti, odnosno oko 2.000.000 evra po sezoni, što će mu svakako pomoći da prebrodi sve muke na profesionalnom planu. Ugovor mu ističe tek 2019. godine.

Naravno, povrede su umnogome zaslužne za ovakav razvo Ričardsove karijere, ali nije samo do toga. I kad je zdrav nije - fizički spreman. Stiv Brus jednostavno nije spreman da ruši ritam ostalih igrača samo zbog Ričardsa.

Vila ga nije precrtala, između ostalog zato što je navodno i te kako koristan u svlačionici kao neko ko ume da posavetuje mlađe igrače. Ne pravi problem, kolege ga obožavaju, ali Brus izgleda ne. Samo je protiv Midlzbroa još u avgustu Ričards bio makar i na klupi. Nije ulazio u igru. Bilo je tu i nekih sastanaka sa Brusom, ali bez rezultata. Kada je za januarski meč FA kupa sa Piterborom šef struke izvršio čak 10 izmena u timu - opet je Ričards izvisio.

Daleko sada izgledaju vremena kada je u sezoni u kojoj je Roberto Mančini vodio Siti do titule Mika Ričards odigrao 37 utakmica u svim takmičenjima. Kasnije su ipak na površinu isplivali svi taktički nedostaci u njegovoj igri. Pa ni kapitenska traka u Vili, koju je dobio kada je Fabijan Delf otišao u Siti, nije dugo ostala na ruci. Na leto 2016. Vest Hem je nudio spas, Roberto Di Mateo je blokirao transfer. U januaru 2017. zvao je Orlando i opet ništa.

Ako ništa drugo, Ričards je sada najveći navijač Vile u njenom pohodu na povratak u Premijer ligu. Jer ako se to i desilo, plata bi mu automatski bila duplirana. Pošto je, po ispadanju iz elite, ista i prepolovljena.

FOTO: Action Images