PRELAZZI: Mali Aimar

Argentinci, to već znamo, to smo znali i pre onog finiša kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, stvari rade malo drugačije.

Možda je samo njihova nadobudnost ili potreba da doprinesu teoriji i praksi fudbala, ali u Argentini su ubeđeni da je "enganche" – doslovno "udica" ili "kuka" – potpuno različita pozicija na terenu od svih sličnih, posebno od onog kletog "trekvartiste", s kojim ne žele da imaju nikakve veze.

"Enganche" je, po njima, pivot, čovek od kojeg sve kreće, onaj koji mora da poveže odbranu i napad i, važnije, da overi, zavede, pečatira, odobri svaku loptu. Argentinski fudbal diči se svojom "desetkom" koja je, ponavljaće vam stalno, skroz različita od svih drugih desetki. To je Bokini, to je Rikelme, to je Aimar...

... I to je momak od kojeg presudno zavisi sudbina Slavena Bilića na klupi Vest Hem Junajteda, uoči današnjeg susreta sa verovatno najprijatnijim iznenađenjem dosadašnjeg toka Premijer lige – to što Murinjov Junajted niže pobede uoči dolaska na Enfild, to možda i jeste iznenađenje, ali nikako nije prijatno, razumećete me – ekipom Barnlija Šona Dajha.

Samo jedan poraz ekipe koja od izvikanih igrača ima Krisa Vuda, dobro, i Sema Vouksa, u prvih sedam kola, i britanski novinari već su počeli ćelavog Engleza koji je razbio mnoge glave tokom dvadesetogodišnje igračke karijere po nižim ligama, da nazivaju "britanskim Simeoneom", ali na Turf Muru znaju dobro da ne treba da polete.

Posebno ne kada će naspram sebe imati oporavljenog genijalca, čoveka inspiracije, jednog od retkih istinskih trik-majstora u Premijer ligi – Manuela Lancinija.

Rekli smo već da Lancini, tako nizak, pa još iz Rivera, podseća na Pabla Aimara, i zaista, ovaj mladi Argentinac italijanskog porekla rođen u predgrađu po imenu Ituzaingo nije želeo ništa drugo nego da imitira genijalca kojeg su navijači jednako opravdano zvali "Pajac" i "Čarobnjak".

No Slaven Bilić bi više voleo da, po učinku i uticaju, Lancini bude uspela kopija njegovog omiljenog igrača, Luke Modrića...

Koliko god simpatija imali za njega, i zbog igračke i zbog trenerske prošlosti, pa zbog imidža, blagoglagoljivosti, harizme, Bilić krcka poslednje ostatke kredita iz one prve sezone; i ako je lane mogao da se vadi na navikavanje na Olimpijski stadion, onda se sada, uz nove transfere i ekonomsku podršku borda direktora, od njega očekuje da Vest Hem bude makar siguran u gornjem delu tabele, ako ne i redovni učesnik evropskih takmičenja.

MOZZART KVOTE
(2,80) Barnli (3,10) Vest Hem (2,65)

Po imenima, to verovatno ne bi smelo da mu izmakne. A ne ide, pa ne ide...

Njegov Vest Hem pati od rastrzanosti i nepovezanosti, kao loše uklopljena slagalica, još otkako je sa tog pejzaža zauvek nestao nikad prežaljeni Dmitri Paje, i stvari kudikamo dolaze na svoje mesto isključivo kada je na terenu Manuel Lancini.

Može Čičarito i dalje da bude sjajan špic i da ima milion motiva da zapali Premijer ligu na svom povratku, ali ne može da daje golove ako mu neko ne protne pravu loptu; ni "naš" Marko Arnautović, još jedno skupoceno pojačanje, nije čovek koji može da igra sam, već samo "o" nekoga.

I statistika pokazuje da je Vest Hem neuporedivo uspešniji kada je njegova minuciozna “desetka” na terenu – jedini je koji ima gotovo nepogrešiv pas, a od pasa, naučili su nas to Argentinci ako je iko, sve kreće – pa vam čak i Endi Kerol, pobogu, zaliči na dobrog igrača. Ali nakon prve dve sezone koje je odigrao kako je želeo, i bio jedina svetla tačka mučne jeseni i proleća 2016. na 2017, u ovoj su ga povrede omele da odigra više od dve utakmice, pa možda i da bude onaj koji će dati doprinos reprezentaciji Horhea Sampaolija.

Samo što to ne vide baš svi. I biće da je za prilično nizak status, ili makar nisku popularnost, koju trenutno ima Manuel Lancini, kriva njegova čudna karijerna putanja.

Kada se "Dragulj", kako će ga prozvati – realno, niste dobar argentinski fudbaler ako nemate nadimak, makar taj nadimak i ne bio previše originalan – pojavio na Monumentalu, bilo je to sa eksplozijom ushićenja i iščekivanja.

Da neko sa svega 19 godina dobije Riverov dres sa brojem 10 – svetu desetku koju su pre njega dužili Aimar, Arijel Ortega, Enco Frančeskoli i možda i najupečatljiviji, a najmanje opevan od svih, sadašnji trener Marselo "Lutka" Galjardo – to bi se dalo nekako i objasniti, eto, desi se da je neko baš toliko talentovan; ali da taj isti igrač na Superklasiku postigne gol, i to da ga postigne u 43. sekundi, to već ne može da bude slučajnost.

Ali River Plejt tada je prolazio kroz najteži period u novijoj istoriji. Za krhkog Lancinija to je u isto vreme bio ogroman problem – poslaće ga u Fluminense na jednogodišnju pozajmicu – i velika škola.

S jedne strane, vrlo je rano naučio da tradicija ne znači ništa, a opet, imao je priliku da, po povratku kući, igra sa najvećim asovima koji su se odazvali tugaljivom pozivu voljenog kluba i došli da privedu karijeru kraju baš kada je gusto, baš kada treba zapeti; nije isto, priznaćete, vežbati svoj ubitačni pas sa anonimusima ili sa majstorima kao što su Trezege i Kavenagi.

A onda je usledio šok: u godinama kada su na ekstratalentovanog – istina ne i konzistentnog – "enganchea" udicu bacali brojni evropski emisari, kao koju godinu ranije na njegovog prethodnika Erika Lamelu, on je otišao, za velike novce, pa šta, je li samo u novcima poenta, tamo gde se nekada išlo u sam smiraj karijere, pred prazne stadione na kojima se potomci beduina a sadašnji naftni baroni zabavljaju u vrelim noćima.

Al Džazira i Ujedinjeni Arapski Emirati nisu pristajali čak ni čoveku kojem je nesebično delio asistencije, Mirku Vučiniću – i Mi$a je na Istok otišao prerano, sa 31 godinom, u trenutku dok je još mogao da upre prstom u bilo koji kutak Zapadne Evrope i da mu s pravom podastru crveni sag i vodeni luk ispod kojeg će proći privatni avion, poslat samo za njega – a kamoli dečaku od svega 21 godine, posebno ako taj dečak nije do kraja razvio svoj talenat, ako ni sam nije svestan šta sve može.

Zato je bilo mnogo skeptika kada je, prvo na pozajmicu, suv vazduh Emirata zamenio za tmurno nebo iznad Londona, a miris nafte za legendarne balončiće koji nisu leteli nikada toliko visoko, nikada s toliko nade i pesme, kao u poslednjoj sezoni na kultnom Apton Parku.

Naravno, dežurni kritičari potcrtavali su i njegovu fiziku, biologiju, kako vam draže: sa svega 167 centimetara i 57-8 kilograma, Lancini ne deluje previše podoban za ono staromodno shvatanje Premijer lige kao lige koja ište spremu i snagu; no pravi genijalci umeju da rade s onim što im priroda podari i da to preokrenu u svoju korist.

On ih je sve razuverio. Kao nekada kada je na "Bombonjeri" srušio Boku i zanavek se upisao među svece navijača Rivera, trebalo mu je svega tri minuta da pokaže šta ume. Bilo je to u Rumuniji, ne baš mesto na kojem se proriču velike sudbine, ali daj šta daš: Lancini je u revanšu meča Lige Evrope protiv Astre primio loptu na roglju šesnaesterca, cimnuo ramenom svog čuvara, prebacio se na desnu i opalio pored golmana, na prvu stativu.

Takvim će se trenucima inspiracije, iz petnih žila, počev od Turf Mura danas, nadati Slaven Bilić.

Vest Hem je, ako je to više ikakvo opravdanje, morao da da vremena i novim pojačanjima da se prilagode, mada sve to i dalje deluje dozlaboga kilavo, a ni raspored im, ako ćemo držati stranu hrvatskom stručnjaku, nije išao na ruku.

No ponajviše im je nedostajao Manuel Lancini, čije je koleno stradalo još u meču protiv Njukasla, i koji bi danas trebalo da krene od starta. Da spasava posao menadžeru, da povuče svoj tim sa dna, i da polako počne da gravira svoje ime na spisak putnika za Rusiju dogodine.

A velike "desetke" Rivera, svi ti momci kojima su tepali "enganche", pomno će ga posmatrati, i reći će sebi: okej, kad već svi koji vole fudbal nisu imali sreće da Pablo Aimar ulepša Premijer ligu – koliko bi samo stvari bilo drugačije da je Rafa Benitez uspeo privoleti "Pajaca" iz Kordobe da dođe za njim u Liverpul! – onda makar neka njegov naslednik pokaže tim Englezima kako lepo može da se igra, plete i zabavlja...

Piše: Marko Prelević, urednik magazina Nedeljnik (čestitamo peti rođendan i 300. broj) i kolumnista MOZZART Sporta;
Foto: Action Images.