Moka Slavnić skenira - šta fali Zvezdi da bi se borila sa najjačima: Majstor Vilijams, raznovrsniji napadi i šmeker za trenera!

Crvena zvezda definitivno nije onaj tim koji je u prvom delu sezone žario i palio regionalnom i evropskom košarkom! Konačnu potvrdu dobili smo u petak uveče protiv Galatasaraja, kada su crveno-beli odigrali daleko najlošiju utakmicu do sada, u svim takmičenjima. Što je samo još jednom pokrenulo lavinu komentara i pitanja - šta se dešava sa Crvenom zvezdom u poslednje vreme?

Posmatrajući činjenicu da su igrači kluba s Malog Kalemegdana od starta nove sezone odigrali čak 25 utakmica „visokog napona“, te da su u to vreme oborili veliki broj rekorda, što u Evroligi, što na Jadranu, pad se donekle i očekivao. Već neko vreme kuloarima kruži priča da trener Dejan Radonjić namerno obara formu svojih košarkaša jakim treninzima, kako bi njegovi puleni ponovo uhvatili zalet u najvažnijem delu sezone - kada borba za trofeje dođe u završnu fazu. Međutim, neposredno pre utakmice sa Galatom, Radonjić je sam istakao kako je ekipa protekle nedelje u hali provela manje vremena, pa samim tim pomenute priče ne piju vodu. 

Ali, priznao je da je ekipa u padu, a da se to najviše primećuje u igri najboljeg igrača - Markusa Vilijamsa. Što je iskusni plejmejker i sam potvrdio nakon poraza od turskih Lavova...

Šta fali ekipi da bi se merila sa najvećima? Gde tražiti uzrok ove „minus“ faze, u kojoj se Zvezda nalazi? Da li u evidentnom padu forme Markusa Vilijamsa, ili lošim taktičkim zamislima trenera? Konkretno, nedostatku adekvatne igre pozicionih napada, te forsiranju reševanja ofanzivnih zadataka kroz tranziciju - napade koji proisteknu kroz dobru odbranu i jurnjava kroz kontranapade? Problematika je ogromna, ali mi ćemo se fokusirati na najvažnije elemente.

Ono što je jasno jeste da je crveno-beli tim u evropskim okvirima znatno manje konkurentan u odnosu na prvu fazu Evrolige. Svima je jasno da je TOP 16 faza zapravo - ono pravo i da nema previše šale sa preozbiljnim rivalima! U drugoj rundi prava borba za bodove i prestiž kreće i utakmice se igraju na daleko većem nivou od prve faze. A da ne pričamo na odnos sa regionalnom košarkom, koji je nemerljiv. Dolazak pojačanja još uvek je tema o kojoj se ne raspravlja previše u upravi, a primetno je da je ekipi potrebno neko osveženje...

ZVEZDA NIJE POLIGON ZA RAZIGRAVANJE DECE

Na ovu temu govorio je legendarni as Crvene zvezde i jedan od najboljih igrača koji je nosio dres kluba s Malog Kalemegdana, Zoran Moka Slavnić. Koji je imao brojne primedbe na račun voljenog kluba. Prva, ali ne i najveća, jeste stav sa kojim je trener Radonjić ušao u evroligaško takmičenje. Tačnije, stalno isticanje da je Evroliga "škola za mladi tim Crvene zvezde, koji tek treba da uči".
"Na česte izjave od strane trenera Crvene zvezde, da u Evroligu idu kako bi igrači mogli da uče i da je za njih dobra škola ne mogu da ostanem ravnodušan. U bivšoj Jugoslaviji, odnosno sada Srbiji, drugi su od nas učili košarku, a ne mi od njih. Nije Crvena zvezda poligon za razigravanje mladih igrača, pa da mora da ih vodi na školovanje. Tu se zna, takvi igrači se šalju u manje klubove na kaljenje, pa onda dolaze u klub kakav je Crvena zvezda i vode ekipu kroz Evroligu. Ovaj tim ne može ni da postigne mnogo toga u Evropi kada ima tek dva iskusna igrača i momke bez iskustva", rekao je Slavnić za MOZZART Sport.

Nešto slabija izdanja crveno-beli prikazuju praktično od polovine decembra i dramatičnog meča sa Igokeom u Pioniru. Podsetimo, tada je Vilijams bio van stroja kako bi se što više oporavio i pripremio za susret sa Laboral Kućom, dok je Boban Marjanović mahom sedeo na klupi, pošto je imao visoku temperaturu. Međutim, upravo na toj utakmici zaljubljenici u igru pod obručima imali su prilike da uvide koliko igra Zvezde zavisi od ubitačnog tandema. Čak i protiv ekipe koja se nalazi u samom dnu tabele... Bobi je tada, poput heroja, u poslednjem trenutku postavio stvari na svoje i doneo pobedu, 12. u nizu... Od tada Beograđani su odigrali pet utakmica u regionalnom takmičenju i četiri u Evroligi. 

Gledajući samo učinak na Jadranu, Zvezda je svih pet puta bila uspešna. Ali, gotovo da svi susreti, osim onih protiv Levskog u Sofiji (o kvalitetima bugarskog sastava neki drugi put), i Cibone u beogradskom hramu košarke nisu bili na nivou igara iz prvog dela sezone. Da razgraničimo stvari - ovde ne govorimo o važnosti pobede sa što većom razlikom, već o tome kako su se crveno-beli konstantno kockali sa razlikom i "igrali" po živcima navijača. Padovi su se dešavali i ranije i to je svima jasno, ali Zvezda već nekoliko utakmica „visi“ o koncu i praktično nijanse odlučuju pobednika na Jadranu, dok je u Evropi sasvim druga priča...

Protiv MZT-a u Skoplju igrači Dejana Radonjića olako su ispustili čak 22 poena prednosti i umalo doveli sebe u nezgodnu situaciju. Nešto slično viđeno je i protiv Mega Leksa nedavno. Zvezdini borci su, manje-više, tokom cele utakmice imali oko desetak poena prednosti. Ali, samo u poslednjoj četvrtini napravili su sedam grešaka, od kojih je šest vodilo do direktnih poena rivala. Pitanje je šta bi se desilo da je Nikola Jokić reagovao za nijansu iskusnije i nije dozvolio da loše izvedeno dodavanje Markus Vilijams preseče i tako obezbedi pobedu svom timu...

Meč sa Olimpijom je sam po sebi bio neverovatno težak, jer je to jedno od najtežih gostovanja u ligi. Na sve to domaćin je baš tada imao nestvaran procenat šuta za tri poena (12/26). Zvezda je na toj utakmici uspela da izgubi čak 17 lopti (!), domaćin je bez poseda lopte ostajao u 22 navrata... Trijumf je obezbeđen tek u poslednjem minutu, kada su Bobi, Blažič i Kalinić izrešetali koš. Upravo na toj utakmici na površinu je ponovo isplivao detalj koji, poput papagaja, mnogi ponavljaju duže vreme - Zvezda loše brani šuteve sa distance!
"Zvezda je dominantna u ABA ligi i dominaciju potvrđuje i utakmice u utakmicu. I svaka joj čast na tome. Ali, iskusni trener bi to takmičenje iskoristio da razigra veći broj igrača i tako za Evroligu napravi bolji tim. Što aktuelni trener ne čini", rekla je istinska legenda Crvene zvezde.

Ono što paralelno sa padom forme ekipe ide jesu - velike oscilacije u igri Markusa Vilijamsa, potpuna nevidljivost Čarlsa Dženkinsa i nešto skromnija izdanja Bobija Marjanovića. Koja, naglašavamo, nisu proizvod nedostatka forme, već su uslovljena malo većom ulogom Maika Cirbesa u poslednje vreme. Osim toga, konstitucija mu ne dozvoljava enormno opterećenje koje njegovo telo trpi, a na sve to protivnici se najčešće fokusiraju na to da na sve načine zaustave 26-godišnjeg gorostasa. Samim tim, sasvim je logično to što navijači Bobija manje gledaju na terenima širom regiona. 

Ali, Marjanović je svoj posao odrađivao na najbolji mogući način, kad god je to situacija zahtevala. Poslednji primer je meč sa Galatasarajem. Njegovih 18 poena i velika požrtvovanost u oba reketa nisu bili dovoljni za pobedu. Na velike muke stavljao je i odbrane Reala i Makabija, a da ne pričamo o protivnicima sa Jadrana, koji su takođe pravili posebne taktike za statistički najkorisnijeg igrača Evrolige. Već nekoliko puta smo napomenuli da Đenka odavno nije onaj stari i sada mnogi češće pominju njegovu preplaćenost, nego što imaju strpljenja da čekaju njegov povratak u život...

TRENER NE ZNA KAKO DA POMOGNE MARKUSU

Ali, šta se dešava sa Markusom? Američki organizator igre nije pogodio šut za tri poena na poslednje tri utakmice, ujedno troši i veliki broj lopti, u nadi da će konačno proraditi. A upravo „praćka“, uz fantastične asistencije, krase njegovu igru, ne odlična igra na svojoj polovini, koju forsira Radonjić... Tačna dodavanja su, manje-više, ostala. Doduše, te lopte su deljene sa manje egzibicionizma, što nije njegov stil. Time je, samo donekle, potvrđeno da u poslednje vreme stvari praktično radi „na silu“ i iskustvo. Ono što još više može da zabrine jeste izostanak njegovog doprinosa u vidu postignutih koševa. Odnosno, učinak je bio minimalan. Na poslednje tri regionalne utakmice dao je tek 13 koševa ukupno, dok je u Evroligi pogodio samo osam od 30 šuteva! Statistika kaže da je Vilijams protiv Makabija ubacio 13, a Galate 12 poena. Ali, posebno u slučaju nedavno odigranog meča u najvećoj dvorani na Balkanu - to su bili poeni koji su došli u nebitnim momentima - kada je pitanje pobednika već odavno bilo rešeno. Eksploziju protiv Laborala u praznom Pioniru, kada je ubacio 23 poena, sam je okarakterisao kao proizvod "izostanka publike, zbog čega je osećao manji pritisak".

Po izrazu nezadovoljstva na njegovom licu, koje je primetno u poslednjih nekoliko utakmica, Markus je i sam ljut na sebe (ili na nekog) zbog toga što ga šut i forma lagano izdaju, a kako Slavnić tvrdi, upitno je kada će se vratiti u formu s početka sezone.
"On je plejmejker koji je u Zvezdu došao sa reputacijom koja se meni nimalo ne sviđa - ili ubije rivala, ili svoj tim. A on je poslednji koji tako nešto sme sebi da priušti, pošto je on kapetan ovog broda. A svi znamo da kapetan uvek poslednji napušta svoj brod. Ne slažem se pričama mnogih da je on najbolji stranac koji je igrao u regionu, jer mogu taksativno da nabrojim trojicu boljih od njega, samo na njegovoj poziciji, a da ne pričam o svim mestima u timu. Ali, ja ga jako poštujem kroz njegov lik i delo tokom dosadašnje karijere. Evidentno je da su u njegovim navikama još uvek ostala ona divlja, američka igra, koja nije po evropskim ukusima", ističe popularni Moka, koji potom nastavlja:
"Vidljivo je da je u padu forme. Ali, njegov problem je takođe to što ga trener ne razume na pravi način. Samim tim i ne zna kako da mu pomogne da se vrati u pravi ritam. No, on je i pored toga izuzetno korektan momak i lepo se ponaša. On bi trebalo svojim liderstvom i umom da vodi ovaj tim ka uspehu, ali sada to ne čini".

Ipak, legendarni as smatra da problem Zvezde ne leži u jednom igraču (čitaj: Vilijamsu), već treneru.
"Sve polazi od trenera i filozofije koju upravo on kreira. Svima je jasno da će Zvezda biti evroligaš sa daleko najvećom posetom, ali on to nije iskoristio kako treba. Pazite, neki šmekerski trener bi iskoristio ogromnu prednost koju Zvezda ima na svom terenu. Zamislite samo - 20.000 ljudi, grotlo, erupcija adrenalina... Tu se zna kako se igra, priđeš protivniku ekstremno agresivno, nabijaš mu ogroman pritisak i ideš pravo u 'meso', da sudija ne može da stigne da odsvira 50-60 odsto kontakta. Za tako nešto potrebno ti je 10-11 igrača koji će se konstantno rotirati i to Zvezda ima", tvrdi Slavnić, kojem nije bilo potrebno postavljati dodatna pitanja da bi još detaljnije obrazložio svoje tvrdnje.
"Ali, mi to ne koristimo. Ja sam ubeđen da Zvezda ima tima koji može da ode do TOP 8 bez problema i računao sam da ćemo tri slabija rivala od nas - Galatasaraj, Albu i Žalgiris tući lagano, a da ćemo iz preostale četvorke uspeti da skinemo bar jednog i da idemo dalje. Ali eto, mi smo već upisali poraz protiv Galatasaraja kod kuće i sebi smo otežali posao".

NE MOŽE SVE DA SE SVODI SAMO NA KONTRE, GDE SU AKCIJE?

Ono što je takođe evidentno, a mnogima je trn u oku, bar kada se govori o igri Crvene zvezde, jeste prevelika zbunjenost igrača u situacijama kada igra na "mišiće", odnosno tranzicija ne prolazi. Tačnije, kada tim mora da pređe na pozicione napade. Tada, gotovo po pravilu, dolazi do potpune blokade, kako u ofanzivnoj, tako i u defanzivnoj igri. To je, poput loše odbrane kod šuta za tri poena, boljka Crvene zvezde. Boljka koja se nije značajnije promenila još od trenutka kada je Dejan Radonjić došao u klub. A podsetimo, od tada je već „preživeo“ dve smene na klupi... I upravo tako rivali najčešće uspevaju da se vrate u život i gotovo izgubljenu utakmicu ponovo učine interesantnom... Ili, jednostavno, uvećaju prednost i dođu do pobede, kao što su to uradili Olimpijakos, Real Madrid i Galatasaraj, ali i Makabi ove sezone.
"Ja nisam na treninzima i ne znam da li oni rade minijature, ali utakmice se ne može igrati na 'o-ruk' sve vreme. Neiskorišćenost igrača, pre svih mislim na Dangubića, Jovića, Kalinića i Marjanovića u pojedinim segmentima je evidentna. Samim tim, smanjuje se jačina tima. Možda ja preterano cenim Zvezdu i ne bih voleo da mu ja sad uvaljujem 'vruć krompir', ali to je moje mišljenje i spreman sam da ga branim".

Isključujući Kraljevski klub - jedan od najboljih u Evropi i gostovanje Makabiju, gde je retko ko očekivao pobedu - Olimpijakos i Galatasaraj (misli se na TOP 16 fazu, ne na grupnu rundu prim. aut.) su bez problema mogli da budu pokošeni u Areni. No, oni su patentirali pobedničku formulu i recept iskoristili da sruše Zvezdu tako što će zaustaviti Vilijamsa. To im je i pošlo za rukom, možda i olako, pa je Vili u tim mečevima bio gotovo neprimetan na parketu. Kada su u svojim namerama uspevali, velikani su umanjivali uticaj Zvezdine igre iz tranzicije i tako im ostavljali jako malo mogućnosti na drugoj polovini terena. 

U pozicionim napadima Beograđani se nisu preterano snalazili i oni su se najčešće završavali ishitrenim ili iznuđenim šutevima. A na sve to - procenti su bili izuzetno loši - (protiv Olimpijakosa - 18/48 za dva, 3/16 za tri, 15 izgubljenih lopti; protiv Galatasaraja - 22/42 za dva, od čega je najveći deo promašaja stigao u momentima kada se rezultat lomio, 3/15 za tri, 12 izgubljenih lopti). Tada je Zvezda imala samo jedno rešenje - igru u reketu! Tada su najveći posao morali da odrade Marjanović, Mitrović, Cirbes i Nikola Kalinić, o čijem usponu smo već pisali. Ali, to nije bilo dovoljno da se ostvari uspeh u Evroligi, dok kroz regionalno takmičenje pobeda, bar do sada, nije izostajala, jer je uvek neka iskra uspevala da zapali vatru. 

Detalj o kojem se takođe jako komentariše... Iz još uvek neobjašnjenih razloga dešava se da trener Radonjić na klupi potpuno zaboravi svoje najbolje igrače (kao, na primer, Kalinića tokom osam minuta treće deonice meča s Galatom?!, a to često čini i sa Jakom Blažičem...), što neretko ima svoj, veliki uticaj na konačni ishod.

Po nepisanom pravilu, u Zvezdi kola (čitaj: forma) kreću nizbrdo obično posle Kupa Radivoja Koraća. Ako se ograničimo na period otkad se klub podigao iz pepela, tako je bilo prethodne dve godine. Posle osvojene Žućkove levice, ekipa je igrala sve lošije i na kraju gubila najvažnije bitke... 

Slavnić smatra da ovaj scenario ne bi smeo da zadesi crveno-bele i sada, ali strahuje da bi već pomenuti faktori mogli da imaju uticaj na kraju, kada se podvuče crta. 
"Zvezda je pokazala dominaciju u Jadranskoj ligi, ima odličan igrački kadar, ali nema trenera koji to koristi na pravi način. A trener je uvek najvažniji šraf, jer od njega sve polazi. Ja se nadam da trenutna situacija neće uticati na konačni bilans, posebno jer je igrački Crvena zvezda dominantnija u odnosu na kvalitet svih ostalih timova. Ali, nema prednost u treneru".

Ipak, on je za kraj rekao da ne želi da kvari sreću navijača, uprave i igrača Crvene zvezde zbog ostvarenih uspeha, ali da tim kakav je onaj s Malog Kalemegdana uvek mora da teži ka višim ciljevima.
"To što je predsednik Čović istakao da je ekipa ostvarila ciljeve i da su zadovoljni samim prolaskom u TOP 16 fazu je jedna stvar. Ali, ja mislim da Zvezda može mnogo više i da ima kvalitet za tako nešto. Ali, ako hoće da kleče na ekserima, onda slobodno. Ja neću da kvarim njihovu sreću, niti želim da bilo kome 'odrubim glavu' ovim izjavama. Ali, imam pravo da kažem šta mislim", zaključio je Slavnić.

Zvezdi niko ne oduzima lovorike koje su pobrali dominantnom igrom u prvom delu sezone, niti slavu stečenu u danima kada rekordi padaju kao od šale. Ali, jasno je da nešto ne štima u igri Crvene zvezde, pa se već sada kod mnogih kritičara javila bojazan da bi mogao da se ponovi scenario iz prethodne dve sezone - kada su veliki novci (za naše prilike) uloženi u timove, koji nisu osvojili one najbitnije trofeje, što je kasnije dovodilo do novog raspada i sastavljanja rostera.

Ono što najmlađe društvo Evrolige postiže je zaista izvrsno i uvek je lepo videti skup nekih od najboljih talentovanih igrača na jednom mestu. Ali, za igranje na najvišem nivou potrebno je otići i korak napred.

 „Sledeća sezona“ je izraz koji se u košarkaškim krugovima, bliskim klubu s Malog Kalemegdana, previše puta pominjao do sada. I tako ide već 17 godina, kada je Zvezda poslednji put bila državni šampion... 

Ko bi u crveno-belom timu izdržao još jedan ovakav scenario? Svi se samo nadaju da će biti bolje...

(FOTO: MN Press)