Da li je Kajzer Franc u pravu kada kaže da je Bajern dosadan? (ANKETA)

Fudbalski svet se uzda u Real, poneko i u lukavost maga taktike Žozea Murinja. Ne toliko zbog toga što ljubitelji bubamare više vole Kraljevski klub ili Čelsi od Bajerna. Daleko od toga. Ali, ima nečeg neodoljivog, maltene mitskog u toj činjenici da od osnivanja Lige šampiona niko, ama baš niko, nije uspeo da odbrani titulu najboljeg u Evropi.

Čak ni Barselona sa ne tako davno nedodirljivim Lionelom Mesijem, pa ni nešto ranije virtouzom Ronaldinjom. Štaviše. U 21. samo je Junajted uspeo da osvoji trofej pa da naredne sezone ponovo uđe u finale. U 90-im godinama prošlog veka radili su to Milan, Juventus, pa i ona neverovatno talentovana ekipa Ajaksa. Ali, kasnije, paralelno sa rastom jaza između bogatih i siromašnih, rastao je i animozitet "opozicije" prema aktuelnim vladarima, pa je, samo primera radi, Žoze Murinjo tokom ere u Realu više razmišljao o tome kako da pobedi Barselonu u Primeri nego kako da pokori Evropu.

Sada cela Evropa napada samo jedan tim – Bajern. A opet, retki su oni koji smeju  makar da se usude da iskeze zube pred šampionom. Jer Bajern to svakako jeste.

Ali, svetu se ne može ugoditi, pa su čak i iz tabora Bavaraca odapete otrovne strelice prema treneru Pepu Gvardioli, iako je on uspeo u onome što su mnogi smatrali nemogućim – da odmeni Jupa Hejnkesa i čak klub iz Minhena dodatno odmakne od konkurencije.

I zaista – Bajern je ove sezone nedodirljiv. Od poraza od Borusije u borbi za nemački Superkup na svom takmičarskom derbiju, a ne zaboravimo da su tada mnogi pričali tome da je Gvardiola za samo mesec dana upropastio ono što je Hejnkes godinama gradio, Bajern ne zna za neuspeh, pa je već sada maltene  izvesno da će postati najbrži osvajač titule u Bundeslige dok u dosadašnjem toku Lige šampiona maltretira rivale bez obzira na to iz koje zemlje dolaze.

Avaj...
"Na kraju ćemo ličiti na Barselonu i niko neće želeti da nas gleda. Ovi igrači se dodaju čak i kada su na gol liniji. Moja vizija je drugačija, ako mi se ukaže prilika, šutiraću iz daljine, posebno ako je ispred mene gusta odbrana. To je mnogo efektiniji način", rekao je nedavno legendarni Franc Bekenbauer, koji na Alijanc areni ima status božanstva.

Nadovezao se Jens Leman, poznat po dugačkom jeziku, rekavši da Bajern ne bi izgledao toliko moćno da nastupa u ligi jačoj ili makar ujednačenijoj od Bundeslige - Premijer ligi.
"Bajern ove sezone igra dosadan fudbal. Stalno vrte loptu s jedne na drugu stranu i tek povremeno krenu napred. To nije napadačka igra. Postepeno i bez previše rizika osvajaju teren i tek kada se pojave pred protivničkim golom su opasni zbog kvaliteta svojih igrača".

I tu dolazimo do prave dileme, koja možda to i nije jer kako kaže stara latinska izreka - de gustibus non est disputandum. O ukusima se ne da raspravljati. Pritom...
"Ako imaš loptu, protivnik je nema. Ergo – ne može da postigne gol", moto je kojim se vodi Gvardiola, učenik Johana Krojfa, arhitekte Barselone kakvu je danas znamo.

Barselone kakvu su, tek da podsetimo, takođe optuživali da je dosadna. Uostalom, isti ju je trener vodio. I tada je imao velike uspehe.

Ali.. Da li Kajzer Franc baš toliko lupeta?

Uspehe je, naime, imao i Hejnkes, ali je njegov Bajern izgledao mnogo brže, konkretnije... Sada napadi Bavaraca kruže oko očajnog protivnika. Neretko toliko dugo da se uhvatite kako sasvim slučajno promenite program na TV ekranu (i naravno za 10 minuta propustite tri remek dela, ali to je druga priča).  

Bajern je, samo primera radi, u revanš meču sa Arsenalom (posle kojeg su se i pojavile Bekenbaurove kritike) odigrao 706 pasova, 605 kratkih,67 odsto vremena imao loptu u svojim nogama, a uputio je 14 šuteva, od kojih je sedam išlo u okvir gola. Ako to pogledamo iz jednog drugog ugla – svakom šutu Bajerna prethodilo je u proseku 50 dodavanja. Čak 100 pre šuta u okvir gola?!

Složićete se – nije to posebno uzbudljiv fudbal, iako nema spora da Gvardiola zna šta radi, pa se dešava da ne možete da pohvatate ko mu igra špica, ko levo, ko desno...

Međutim, čak i protiv uslovno rečeno slabijih rivala, Volfsburga recimo, prosek nije mnogo bolji. U rapsodiji od 6:1 klub iz Minhena je zabeležio 723 pasa, 635 kratkih, imao posed lopte od 68 odsto, šutirao je 18 puta, 12 je išlo u okvir gola. Otprilike 40 dodavanja pre udarca, 53 pre preciznog udarca.

U tako jednostranom meču očekivali biste više šuteva.

I pre nego što pomislite da su to samo brojke koje ništa ne znače - Borusija je u pobedi nad Zenitom  od 4:2 u Sankt Peterburgu imala u proseku 32 dodavanja pre šuta. Madridski Atletiko je u debaklu Milana od 1:4 šutnuo na gol rivala posle svakih 36 dodavanja. Igrači Reala su u demoliranju Šalkea od 6:1 jedan drugom prosledili loptu tačno 31 put pre nego što su je odapeli prema Ralfu Farmanu.

Nije ni čuto što svi vole da ih gledaju, iako niko neće reći da imaju bolje pojedince od Bajerna.

Opet, porediti Borusiju sa Bajernom barem u ovoj sezoni jednostavno nema smisla. Barem ne rezultatski. Ali, ljudi dolaze na stadione da bi videli šut, dribling, trik, vic... U mečevima Bajerna toga ima na pretek, samo... morate da budete strpljivi.

Što će reći, da ispred imena imate prefiks "šeik" i neki klub za razonodu šta biste pre birali - rezultat ili lepotu igre? 

(FOTO: Action Images)