I suze legende i srce bika koji ne odustaje: Ne postoji idealan kraj, a možda još nije kraj (VIDEO)

Nije Hala sportova Martin Karpena u Malagi bila tenisko borilište. Više je ličila na Rosaledu, na fudbalsku utakmicu, da mesto gde se deru glasne žice i gde publika belog sporta naviknuta na ćutanje jedva čeka da progovori. Jer povod i suština bio je najveći španski, ne samo teniser, već i sportista, Rafael Nadal.

Toliko je puta Rafa učinio naciju ponosnom, toliko je naprepoznatljivijim forhendom u istoriji tenisa crtao osmehe na licima Španaca, toliko se piva i sangrije poslednje dve decenije ispijalo na Pirinejima zbog njegovih pobeda, trofeja, rekorda. I zato mu nijedan Španac neće zameriti sve da njegov današnji poraz u prvom meču četvrtfinala između Španije i Holandije eliminiše Furiju iz Dejvis kupa.

Sve ono zbog čega je Rafa pre mesec i po dana objavio da završava tenisku karijeru videlo se u sudaru sa Botikom van de Zandšulpom - 2:0 (6:4, 6:4). Da to nije ni senka onog nekadašnjeg terminatora, da ni teniseru što ne spada u krem belog sporta ne može da adekvatno da parira brzinom, dubinom udaraca, izlascima na mrežu. Prošao je rok trajanja telu Bika sa Majorke, ali je srce borca koji nikada ne odustaje nastavilo da pumpa kao nekada.

Nije se Rafa mirio sa porazom ni kada je rival imao set prednosti i vodio sa 4:1 u drugom periodu igre. Uspevao je da vrati brejk, da razgali tribine u Malagi, da pokaže da se nije prihvatio posla tek tako, već zato što je verovao da može, što je zamišljao idealan kraj, iako je nedavno priznao da on ne postoji. Možda i nije kraj. Možda i nismo videli poslednji sprint Rafaela Nadala nakon podbacivanja novčića, poslednji retro forhend albuma s nazivom "teniski evergreen", možda će Rafa imati priliku za reprizu oproštajnog meča. Desiće se to ako Španija okrene Holandiju, ako za početak Karlos Alkaras pobedi Talona Grikspora, a zatim dubl odradi svoj posao.

Koliko je Rafi bilo stalo da još jednom obraduje naciju pokazale su i suze tokom intoniranja španske himne. Ali biologija je već duže vreme bila limitirajući fakotr i to se jasno videlo i protiv Van de Zandšulpa. Jedan petominutni pad u igri bio je dovoljan Holanđaninu da prisvoji prvi set, u drugom je uspeo da odbije napad povratka željnog Nadala.

I u meču u kojem nije bio istinski konkurentan da pobedi 80, a nekada 22. tenisera sveta, Rafa nije dozvolio da sa domaćeg terena bude ispraćen bez prave borbe. Lica čitavog španskog tima kroz meč bila su prilično bezizražajna, teško pomirljiva sa činjenicom da odlazi jedan od najvećih koji su ikada uzeli reket u ruke. Ali i oni i publika u dvorani morali su da se dive demonstraciji, mnogi će se saglastiti, najjačeg borbenog duha u tenisu.

Za Holanđane Botik je junak, u teniskoj istoriji mogao bi da ostane upamćen kao anti-heroj, kao čovek koji se postarao da nestvarna karijera bude završena porazom i to prvim Nadalovim u singlu u Dejvis kupu posle 20 godina. Jedini put do večeras, Rafa je u Dejvis kupu izgubio 2004. godine, a onda je vezao 29 pobeda i četiri puta osvajao takmičenje sa Furijom.

Rafael Nadal zaplakao u Malagi (VIDEO)

Manuel Manolo Santana bio je praktično pionir španskog tenisa, Huan Karlos Ferero i Karlos Moja velikani belog sporta u Španiji, pamtiće se i dostignuća Davida Ferera, ali niko od njih nije dao ni približno španskom tenisu kao Rafa. Podario je svojim primerom i dostignućima Španiji nove talente, dao joj status planetarne teniske sile, zbog svega onoga što je radio sa rekteom u ruci možda Španci danas imaju jednog Karlosa Alkarasa.

Kao što reče Rafa, filmski završeci viđaju se uglavnom u filmovima. Njegov kraj (ako ne dobije još jednu šansu u polufinalu Dejvis kupa) neće biti filmski, ali karijera je holivudski blokbaster.