Srce kao Kavkaz i poseban status u Kragujevcu: Gruzin sa slomljenim prstom doneo finale

Hviča Kvarachelija je čudo, zaštitno lice gruzijskog sporta. Prva zvezda. Giorgi Mamardašvili i još nekolicina igrača je u „ligama petice“. Srpski fudbal upoznao je Iraklija Azarova, a u jednom trenutku sve je išlo ka tome i da Žorž Mikautadze zaduži opremu Crvene zvezde. Manji ili veći trag u evropskoj košarci i NBA ligi ostavili su Tornike Šengelija, Zaza Pačulija, Giorgi Šermadini, Goga Bitadze...

Nije velika zemlja, ima manje od 4.000.000 stanovnika, ali Gruzija ima šta da ponudi svetskom sportu. Naročito u borilačkim. Dobro to zna i Srbija, pošto joj je Zurab Datunašvili na Olimpijskim igrama u Tokiju doneo bronzu u rvanju grčko-rimskim stilom. Od sinoć će još jednog Gruzina naročito cene u Kragujevcu.

Drugačije će nadalje gledati na Valika Dadvanija u srcu Šumadije, imaće poseban status. Jer, srce mu je veliko kao Kavkaz.

Isplio je četiri torpeda u polufinalu Jadranske lige, svezao dva gola u prvom i drugom poluvremenu. Bio je faktor odluke protiv Novog Beograda, neko na čiji doprinos u tolikoj meri nije računat. Četiri puta potegao je sa distance i – nijednom nije promašio. A, bilo je upitno da li će i u kolikoj meri na njega Uroš Stevanović moći da se osloni.

Valiku Dadvaniju je pre srpskog derbija ukazivana lekarska pomoć. Ima problem sa stopalom, igrao je sa slomljenim prstom, izvestile su kolege sa Danče.hr. Trpeo je bolove, stisnuo zube i pružio je najbolju partiju otkako je došao u Radnički, a u Kragujevcu je drugu sezonu. Napustio je bazen šepajući, no u njega će morati da uskoči još jedanput. Koliko večeras.