Santarelijeva najava Lige šampiona za Mozzart Sport: Ugledali smo se na Vakif, a izgradili sopstveni DNK
Vreme čitanja: 7min | uto. 05.11.24. | 08:26
Bivši selektor Srbije dotako se i promena u sastavu, Maje Ognjenović, dominacije Koneljana...
Pokorio je Danijele Santareli kao selektor odbojkašica Srbije svet, a sa Turkinjama je zagospodario Evropom. Na klupskom nivou odavno je superioran. Obavljajući funkciju šefa stručnog štaba italijanskog Koneljana osvojio je "samo" šest puta Seriju A. Brojnim uspesima dodao je i trofeje Kupa i Superkupa na Apeninima, Lige šampiona, Svetskog klupskog prvenstva… Pred otvaranje sezone u najjačem takmičenju na tlu Starog kontinenta, koja zvanično i startuje utakmicom između Nanta i Vašaša (utorak, 20.00), apsolutni je favorit za odbranu krune.
Veliko je i pitanje da li je uopšte moguć drugačiji scenario, osim već viđenog u kojem će stručnjak rodom iz Folinja ponovo dokazati da nema adekvatnog protivnika u borbi za tron. Dovoljno je i samo napomenuti da je uspostavio toliku dominaciju da je u prethodnih 50 mečeva, računajući nastupe na domaćoj i međunarodnoj sceni, zabeležio čak 48 pobeda.
Izabrane vesti
Tamo gde je stao 5. maja, kada je trijumfom nad Milanom u odavno prepunu riznicu uneo još jedan pehar namenjen prvaku elitnog društva, nastavio je krajem septembra. U međuvremenu je odbranio lovor Superkupa, dok u nacionalnom prvenstvu po navici "maltretira" i "teroriše" rivale koje mu izlaze na crtu. Kako konkurente sa podjednakim ambicijama, tako i one sa daleko manjim aspiracijama. Rano je za svođenje bilo kakvih računa, ali Santareli može da se pohvali da je u proteklih osam okršaja izgubio svega tri seta.
Verovatno nije neobično da novo izdanje Lige šampiona u kojoj će u grupnoj fazi odmeriti snage protiv hrvatske Mladosti, bugarske Marice i poljskog Rešova dočekuje u pozitivnom raspoloženju. Njegove rečenice u razgovoru za Mozzart Sport upravo su obilovale optimizmom, samopouzdanjem i samouverenošću. Glavni razlog je i ostvareni učinak...
"Dosadašnji maksimalan performans je nešto čemu se svaki trener nada. Sigurno nije lako beležiti takve rezultate u italijanskom prvenstvu. Počevši zbog visokog kvaliteta igračica koje nastupaju u takmičenju, pa do novih koje dolaze. Na kraju, tokom ovogodišnjeg napornog leta održavale su se Olimpijske igre u Parizu, uz učešće velikog broja odbojkašica iz Serije A", istakao je Santareli.
20.00: (1,20) Nant – Vašaš (4,00)
Svi giganta iz pokrajine Veneto apostrofiraju kao prvog pretendenta za titulu. Napravljena atmosfera sa imperativom rezultata nametnula je presiju. Pored medija koji večito ističu šta Koneljano mora da uradi da bi ispunio primarne zadatke, praktično je i preovlađujuće mišljenje u javnosti da je trenutno nedodirljiv.
"Osećam pritisak od prvog dana u klubu, gotovo od momenta kada sam preuzeo funkciju glavnog trenera. Uvek je prisutan... Karakteristično je da pokušavam istovremeno da utičem na igračice. Stava sam da imaju odgovornost. Napravljen je tim kadar da se plasira u završnicu svakog od takmičenja. To je ujedno i njihov posao. Naravno, nije uvek jednostavno ostvariti planirano, ali se trudim. Krećem uvek od nadanja da će svaka sezona da bude savršena. Međutim, pokušavaju i drugi da osvoje pehare. Primera radi, Koneljano je do sada samo dva puta bio najbolji u Ligi šampiona. Isto toliko puta je gubio finala. Dakle, u sportu je sve moguće… Kako bih bio uspešan, preostaje da i dalje naporno radim(o)".
Svestan je koliko su oponenti naoštreni da rasprše šampionske snove. Sijaset protivkandidata priželjkuje, ali retko ko uspe da nadigra popularne Panterke. Neverovatno zvuči i podatak da je Skandići poslednji i priredio podvig. Verovali ili ne, pre nešto manje od sedam meseci.
"Svaki put kada klubovi igraju protiv Koneljana osećaju pritisak, jer znaju da smo jedna od najboljih ekipa na svetu. Nije da nemaju šta da izgube, ali povremeno mogu da imaju manju presiju. Znaju da posedujemo odličan sastav, samim time moraju da pruže što bolju odbojkašku partiju. Ne treba zaboraviti i da je u sportu moguć svaki rezultat. Ništa se ne sme unapred isključiti. Nije ni nama lako, upravo zbog pritiska. Ipak, ono što je neverovatno u nizu pobeda je motivacija".
Povremeno deluje da je monotono da prolazi kroz isti proces. Osvaja trofeje, potom ih uglavnom brani. Nedavno je oficijalno započeo ispunjenje identičnih pretenzija. Otkrio je i na koji način presusmerava motivaciju na odbojkašice da ne skrenu sa utabane staze.
"A-ha-ha, veoma težak zadatak… Kada se igra protiv najboljih klubova, kao što su Milano, Novara, Skandići, Ezačibaši, Vakifbank ili Fenerbahče, onda deluje da je lako. Problematično je kada za protivnika imam ekipu koje nema iste ili slične ambicije i kvalitetan sastav. Prošle nedelje suočio sam se sa Valefoljom u Seriji A. Ukoliko mene pitate, reč je o odličnom timu. Međutim, odbojkašice ne mogu uvek da pronađu motivaciju. Cenim trenutke u kojima osećaju da imaju veliku odgovornost. Polazeći od sebe, trudim se da pronađem želju, potom je podelim sa izabranicama. Planovi su da sa klubom uradim ono što je malo trenera uradilo u prošlosti sa bilo kojim drugim. Upravo i pokušavam da ispišem istoriju".
Vođen je i jasnom vizijom…
"Svake sezone postoji klub koji želi da pobedi Koneljano. Ponosni smo na uspehe u proteklih deset godina. Ono što je podjednako važno je da ne gledamo šta smo već uradili u prošlosti, nego šta ćemo da ostvarimo u budućnosti".
A zanimljivo je i šta je Santareli napomenuo da Koneljano izdvaja u odnosu na izazivače. Svojevremeno se ugledao na druge kolektive. Međutim, reprezentativan je broj i onih koji bi da se nađu u poziciji italijanskog velikana.
"Iako smo izgradili sopstveni DNK, nekada smo želeli da budemo kao Vakifbank. Bio je i ostao fantastičan tim. Nije bio samo model za nas, nego za bilo koji klub na svetu. Kako svi, tako smo se i mi trudili da ga pratimo, postignemo slične uspehe. Na kraju smo uspeli, ujedno i izgradili drugačiju, specifičnu priču. Pre svega, dolazimo iz različitih zemalja. Vakifbank je iz Turske, a mi iz Italije. S druge strane, relativno smo mladi, iza nas je tek desetak godina istorije. Zato je i sportska atmosfera u Trevizu uopšteno važna. Idemo korak po korak, sa idejom da napredujemo i rastemo. Sada se osećamo jako, jer smo izgradili snažno tlo pod nogama i znamo kuda koračamo".
Čak i promene u sastavu ne utiču na konačan plasman u takmičenjima. Tokom letnje transfer pijace je 43-godišnji stručnjak sačekao značajna pojačanja. Brazilka Gabrijela Braga Gimaraeš i Kineskinja Žu Ting, između ostalih, očajale su roster. Prošao je i određeni period od njihovog dolaska. Sasvim dovoljno vremena da se uklope u sistem.
"Kada smo odlučili da promenimo tim, pokušali smo da pronađemo najbolje odbojkašice na svetu. Gabi je jedna od njih, barem na poziciji primača servisa. Nije lako pronaći igračicu njenog kalibra, ali isto tako nije ni teško upravljati njenim kvalitetima. S druge strane, Žu je bila savršena kombinacija. Imala je opterećujuću fazu u karijeri zbog povrede i operacije. Sada se oporavila. Iako je tek stigla pre nekoliko nedelja, svima je pokazala da želi da se vrati kao najbolja odbojkašica na planeti. Svaki trener bi poželeo takav tandem primača. Računam i na druge opcije, podjednako bitne. Recimo da Poljakinja Martina Lukašik spada u tu grupu".
Vešto je izbegavao da uporedi prošlosezonski i akutelni igrački kadar… Delimično je samo potvrdio da se rado seća svake iole značajne karike.
"Ne volim da analiziram. Svaka sezona je potpuno drugačija, pa i svaki igrač ima specifičnu veštinu. Primera radi, izdvojio bih Amerikanku Kelsi Robinson Kuk. Po mom mišljenju, najbolji primač. Volim je u igračkom smislu, kao što mi je drag svaki tim iz prošlosti. Ponosan sam na bivše i trenutne odbojkašice. Ne samo zbog igračkih kvaliteta, nego i ljudskih osobina. Zapravo… Lepo je obavljati ulogu trenera neverovatnih igračica".
Fokusirao se i delimično kada bi mogao konkretnije da sagleda uspešnost nastalih transformacija.
"Rano je govoriti šta smo napravili, pogotovu posle samo pobede u Superkupu. Imamo na raspolaganju još četiri trofeja. Možda u budućnosti možemo da razgovaramo po ovom pitanju. Doduše, ako prigrlimo ostale ili neke od njih".
Rukovodio je Danijele i reprezentacijom Srbije. Upoznat je da se potencijalno deo članica nacionalnog tima može suprostaviti u Ligi šampiona. Ukoliko izuzme uzdanice obrenovačkog Tenta, biranim rečima pričao je o Tijani Bošković i Jovani Stevanović (Ezačibaši), Bojani Drči (Fenerbahče), Maji Ognjenović (Skandići), Jeleni Blagojević (Budovlani Lođ) i Heni Kurtagić (Milano).
"Srpske odbojkašice su fenomenalne! Igraju u najboljim timovima na svetu, redovno ih pratim. Nedavno sam igrao protiv Maje, ujedno video da je i dalje neverovatan dizač. Srbija predstavlja uzor ostalim reprezentacijama sa mnoštvom sjajnih predstavnica. Nalaze se na dobrom nivou iz previše razloga, dok njihov potencijal ukazuje na to da imaju motivaciju da ostanu u najjačim klubovima".
Osvrnuo se i na jedinog predstavnika naše države u eliti, uz izdvajanje i benefita…
"Srbija radi odličan posao. Svake sezone se u reprezentaciju priključuju mlađe odbojkašice. Sigurno je da je za nacionalnim dobro da imaju iskustvo. Možda ne učestvuju u Ligi šampiona sa idejom da je osvoje, ali je značajno i da napreduju. Voleo bih i da mlađe turske igračice imaju sličnu ulogu ili mogućnost", zaključio je Santareli.