Ž. MutavdžićSamo titula Vošinu sezonu spasava
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | sre. 05.03.25. | 11:58
Nema žala za Evropom, u ovako paklenoj grupi, nije se moglo više, ali mnogo pitanja je pred Novosađanima. Gde je Sesa iz dresa Egipta, zašto Milić ne može još da se vrati ozbiljnom rukometu, zašto je Vorkapić izgubio reprezentativni status, zašto nije dovedena zamena za Đorđića, zašto je Šijan olako pušten...
Evropska priča Vojvodine završena je ubedljivim porazom na svom terenu od Porta (30:38). Kada je bilo najvažniji, kada je bio meč sezone u Evropi, tim Vladana Matića je odigrao veoma loše, već na početku meča zbunjeno su igrači u crveno-belim dresovima gledali kako Zmajevi lete po terenu, kontrama i polukontrama daju lake golove. Svaka tehnička greška, promešeni šut, tim Magnusa Andersona je surovo kažnjavao.
Čini se da su Novosađani, posle ostavke Borisa Rojevića i dolaska Vladana Matića na kormilo, i otpisali ovo takmičenje, ali neočekivani bod protiv lidera Bundeslige Melsungena u gostima dao je nadu da je istorija moguća, da će klub sa Slane bare prvi put da se domogne nokaut faze Lige Evrope.
Izabrane vesti
Nema za čim Novosađani da žale, u dva meča sa portugalskim vicešampionom dobili su dve lekcije (ukupno 17 razlike). Nisu bili ni blizu bodova. Samo je prošle sezone Flensburg, branilac krune u ovom takmičenju, bio ubedljiviji u duelima sa srpskim šampionom. Bolje se Voša nosila sa Kilom i Melsungenom nego sa portugalskim vicešampionom.
.png.webp)
Grupa 3 Lige Evrope je bila kao da se igra Liga šampiona. Porto je do prošle sezone bio redovan učesnik elitnog takmičenja na Starom kontinentu, a o kvalitetu Kila i Melsungena ne treba ni da govorimo. Nada je postojala, ali sada je na Novosađanima da izvuku pouke. Sledi mirniji deo sezone do kraja ligaškog dela Superlige (Lale su sigurno druge, prvo je izgubljeno porazom na Banjici početkom decembra), a forma mora da se tempira za maj, kada će u duelima sa Partizanom da se reši pitanje šampiona. Teško pančevački Dinamo ili Metaloplastika mogu da naprave iznenađenje u plej-ofu i izbace dva viđena finalista.
Mnogo ima „rupa“ u Vošinom timu, mnogo igača koji nisu u formi, mnogo je posla pred novim strategom Matićem da izvuče maksimum iz ovog tima. Partizan je ostao jedini naš klub u Evropi, sledi dvomeč sa odličnim AEK-om u četvrtfinalu EHF kupa. Ako prođe tim Đorđa Ćirkovića tu prepreku, otvoren je put do finala. Voša će imati više odmora, manje utakmica, mora da bude najbolja kada je najpotrebnije u maju kada se deli pehar za najbolji srpski tim.
18.45: (1,40) Magdeburg (8,50) Seged (3,60)
Vojvodina je ove sezone napravila tim već u maju, pre nego što je osvojila titulu, 12. u istoriji, a 11. uzastopnu. Odmah posle titule u Šapcu roster tima je bio poznat. Za razliku od prethodnih godina, kada su se Novosađani u hodu pojačavali (pretprošle sezone stigli Milan Milić, Miljan Pušica i Gregor Ocvirk) ili prošle kada su došli Stefan Dodić, Nemanja Ratković i Petar Đorđić i krajem februara, u smiraj prelaznog roka, kada se vratio u klub Jovica Nikolić), ovog puta na Slanoj bari verovali su timu koji je letos bio kompletan, nije bilo pojačanje tokom sezone iako je bivši trener Boris Rojević posle poraza na Banjici apelovao na upravu da mu treba "sveže krvi".
Iz Vojvodine su nekoliko puta izjavljivali, direktor Darko Jevtić i potpredsednik Marko Vujin, da je ovaj tim najbolji u zemlji, da je budžet na istorijskom maksimumu. Partizan će imati prednost domaćeg terena u eventualnoj majstorici plej-ofa, a čini se da sve osim odbrane trona za Vošu da bude neuspešna sezona. Sve karte su bačene na odbranu titule koja se prethodnih godina podrazumevala, ali ove se pojavio znatno jači, organizovaniji Patizan koji je dva puta u šampionatu dobio novosadske crveno-bele.
Imaće Vladan Matić pune ruke posla u nastavku sezone, da iz ovog tima izvuče ono najbolje. Moraju na Slanoj bari da se zapitaju gde je recimo onaj Egipćanin Ahmed Sesa iz dresa Egipta? Na Svetskom prvenstvu u petoplasiranoj selekciji sveta, koja za gol ispadne u četvrfinalu od Francuske, šutira neverovatnih 22/25, a u dvomeču sa Portom 0/7? Zbog povrede Bojana Rađenovića, letnje veliko pojačanje iz šampiona Afrike Al Ahlija (za koga se interesovao i Dinamo iz Bukurešta) prinuđen je da igra svih 60 minuta svaki meč. Zašto su krila, koja je trebalo da budu glavna snaga tima, zakazala ove godine? Zašto je Vukašin Vorkapić izgubio reprezentativni status?
Zašto Milan Milić još ne može da se vrati da igra ozbljan rukomet? Zašto Milan Jovanović nema zamenu posle odlaska Petra Đorđića u Partizan? Simo Šijan je olako pušten na pozajmicu u danski Skjern, a prvi deo sezone je poslat da se zlopati u Jugoviću? Kako to da nije dovoljno dobar za Vojvodinu, a jeste za reprezentaciju gde se igrama početkom godine na Kupu Karpata (MVP turnira) i dvomeču sa Mađarskom, izborio za status pre Uroša Borzaša, Marka Milosavljevića i Nikole Zečevića?
Da li je vreme da supertalentovani Đorđe Draško (najbolji levi bek kadetskog Evropskog prvenstva prošlog leta) dobije minute i u ozbiljnim utakmicama, a ne samo u „prijateljskim“ u Super rukometnoj ligi Srbije? Stefan Dodić je i mnogo mlađi igrao Ligu šampiona sa skopskim Metalurgom, Fransisko Kiko Kosta je bio već superstar u dresu Sportinga? Sve su to pitanja na koje ćemo odgovore da dobijemo u finišu sezone.
Turbulentno je bilo u taboru Vojvodine cele sezone, uprava je bila pasivna kada su letele otrovne strelice jesenas iz Humske ka treneru Borisu Rojeviću i diektoru Darku Jevtiću... Sada je vreme za mobilizaciju na Klisi. Kada 11 godina suvereno vladaš, samo nova titule sezonu spasava.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
