PET NA PET - ANDREA ARSOVIĆ: Ja sam dete Partizana

Andrea Arsović, devojka koja se od svoje 13. godine bavi streljaštvom, današnja je gošća rubrike „Pet na pet“, koju možete čitati svakog utorka i petka ujutru.

Ova srpska reprezentativka članica je Streljačkog kluba Partizan iz Beograda. Za juniorsku reprezentaciju Srbije i Crne Gore, nastupila je 2005. godine. Dve godine kasnije  ušla je u seniorsku reprezentaciju iako je po godinama bila još uvek juniorka. Pobedom na Mediteranskim igrama 2009. godine u Peskari ostvarila je prvi međunarodni uspeh. Prvakinja Evrope u pojedinačnoj konkurenciji postaje 2010. godine, a u Minhenu 2012. godine osvaja drugo mesto na svetskom prvenstvu. Iste godine je učestvovala i na OI u Londonu, a godinu dana kasnije obara svetski rekord u disciplini vazdušna puška, kao i prvo mesto u malokalibarskoj disciplini na svetskom kupu u Koreji.

Prvakinja države bila je četiri puta, a na pet pitanja MOZZART Sporta dala je opsežne odgovore na čemu smo joj posebno zahvalni.

S obzirom na to da se bavite streljaštvom, da li ste pre toga trenirali neki drugi sport?
„Bavila sam se plesom. U šestom razredu osnovne škole drug me nagovarao više od mesec dana da krenem na streljaštvo. Bilo je to 2000. godine. Mislila sam da je to muški sport, ali sam na kraju prelomila i donela odluku da vidim o čemu se zapravo radi. Bila sam prijatno iznenađena kada sam otišla i videla da ima više devojčica nego dečaka. To me privuklo, tako da sam do današnjih dana u streljaštvu.“

Ko vam je bio sportski uzor u mlađim danima?
„Kod nas u kući se uvek pratio sport. Gledala sam Sašu Đorđevića, Predraga Danilovića, ali i streljačku legendu Jasnu Šekarić, koja je svima bila uzor i širina. Veliko poštovanje gajim prema Goranu Maksimoviću, Aleksandri Ivošev, atletičaru Dragutinu Topiću... Aleksandra Ivošev je prenela svoje znanje na mene jer se takmičila u mojoj kategoriji. U seniorskoj reprezentaciji mi je mnogo pomogla Aranka Binder. S njom sam u istom klubu i u svakodnevnom kontaktu.“

Koji klub nosite u srcu?
„Klub za koji se navija je Partizan. Za to je glavni krivac tata. Mama je bila zvezdašica. Sa ponosom mogu reći da sam dete Partizana.“

Sportski događaj koji pamtite?
„Pamtim Evropsko prvenstvo u Beogradu gde sam sa reprezentacijom osvojila zlatnu medalju. To mi je dalo vetar u leđa, tako da sam nakon toga još više radila. Volim da se setim takmičenja u Peskari na kom sam oborila dva rekorda. Tu su i nezaboravne Olimpijske igre u Londonu.“

Vaš životni i sportski moto?
„Verujte u čuda, čuda se dešavaju. U životu treba biti uporan. Ko sanja medalje, medalje će i osvajati.“

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin

(Foto: MN PRESS)