Ž. MutavdžićLuda priča junaka rukometne LŠ: Rođen kao Rus, sin Španije, a sudbinom vezan za Magdeburg
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 16.06.25. | 08:56
Sergeju Ernandezu je najvažnije da je osvojio – ama baš sve
Nikola Portner i Sergej Ernandez, golmanski tandem Magdeburga, šampiona Evrope, imaju čudesne životne priče. Dok je momak iz Hrtkovaca nepobediv na finalnim turnirima Lige šampiona u Kelnu (ima svih šest pobeda), izjednačio se sa tri titule sa ocem, legendarnim Zlatkom Portnerom, koji je dva puta bio najbolji na Starom kontinentu sa Metaloplastikom i jednom sa Barselonom, španski reprezentativac je stigao do premijernog trofeja za najbolji tim Evrope i upotpunio vitrine sa svim trofejima.
Sergej, klasično rusko ime, rođen je u najvećoj državi na svetu, u mestu Kropotkin. Kada je imao samo tri godine usvojio ga je španski atletski par, Hose Luis Ernandez i Gregorija Ferer. Njegov otac je radio kao trener u Španiji, ali je onda dobio posao u Danskoj, kao stručnjak za kondiciju u tada velikanu danskog rukometa, sada drugoligašu, Koldingu.
Izabrane vesti
Tu je i mlađani Sergej počeo karijeru, u mlađim kategorijama ovog danskog kluba.
„Bez mog oca nikad ne bih počeo da igram rukomet. On me je doveo do ovo sporta“, rekao je Ernandez u ispovesti za zvaničan sajt EHF-a.
Kada je imao 18 godina njegova porodica se vratila u Španiju, a onda je ubrzo preminuo njegov otac.
„Obećao sam mu da ću biti uspešan u rukometu i razgovarali smo koliko bi bilo sjajno da se pojavim u Kelnu na završnom turniru Lige šampiona i da ga osvojim“.
Za dve godine u Magdeburgu je osvojio sve, od Kupa Nemačke, Bundeslige, Supergloba (Svetskog klupskog prvenstva), prošle sezone je igrao u Kelnu, a ove se vratio i osvojio krunu šampiona Evrope. Pre toga je sa Benfikom prigrlio pehar Lige Evrope, zajedno sa Lazarom Kukićem i Petrom Đorđićem, proglašen za najboljeg igrača završnog turnira u Lisabonu, što je bio najveći uspeh u istoriji portugalskog klupskog rukometa.
Njegova karijera je isprepletana sa Kukićevom, sadašnjim srednjim bekom PIK Segeda. Sa Beograđaninom je igrao četiri sezone, po dve u Logronji La Riohi i Benfiki. Nosio je i dres Anaitsune pet godina, od 2013. do 2018.
U finalnu Lige šampiona u nedelju imao je čak 18 odbrana, uz islandskog Gladijatora Gislija Kristjansona, bio je junak pobede Magdeburga. Naredne sezone se seli u veliku Barselonu, u najveći klub na svetu.
Magdeburg, za koji je osvojio sve za samo dve godine, bila je sudbina za momka koji dva dana posle velikog finala sa berlinskim Lisicama puni 30 godina. U svojoj drugoj profesionalnoj sezoni sa Anaitasunom stigao je do četvrtfinala EHF kupa 2016/17 i ispao je baš od Magdeburga. U oktobru 2017. Ernandez je debitovao za špansku reprezentaciju protiv Nemačke upravo u ovom gradu, a 2022. godine bio je MVP finala Lige Evrope kada je Benfiku stigla do trofeja kod kuće u Lisabonu – pobedivši sadašnji njegov klub u finalu. Na tom meču su birljirali i Lazar Kukić i novopečeni „penzioner“ Petar Đorđić.
„Osvajanje Lige Evrope 2022. godine bio je fantastičan trenutak u mojoj karijeri, jer je to bio prvi veliki trofej koji sam osvojio. Benfika je bila sjajan projekat i bilo je neverovatno za sve ljude u klubu da osvoje trofej kod kuće, uz podršku naših sjajnih navijača. Bili smo autsajderi u finalu protiv moćnog Magdeburga, ali smo igrali srcem i strašću“, istakao je Ernandez.
Ernandez i Magnus Saugstrup (©Reuters)Timovi su na kraju zamenili golmane, pošto se Danac Majk Jensen, koji je u međuvremenu prešao u Vesprem, pridružio Benfiki, dok je Ernandez leta 2023. stigao na istok Nemačke i činiće još godinu dana tandem među stativama sa švajcarskim reprezentativcem Nikolom Potnerom.
Ernandez je kao i Kukić trebalo da se pridruži beloruskom šampionu Meškov Brestu. Ugovor je potpisan, ali posle rata u Ukrajini, nije došlo do saradnje, pa su posle četiri godine putevi Srbina i Španca otišli u suprotnom pravcu. Lazar je otišao put Bukurešta u ambiciozni Dinamo 2022. godine, dok je Sergej ostao još sezonu u Benfiki, a godinu dana kasnije posle isteka ugovora sa lisabonskim Orlovima se pridružio šampionu Evrope koji se posle 21 godina posta vratio na krov Evrope.
„Bilo je pomalo ludo i bila su to divlja vremena. Dobio sam mnogo poziva – i konačno je to bio Magdeburg. Moj san se ostvario, jer je to najbolji klub na svetu. Veoma sam srećan što sam dobio ovu šansu i moram reći da sam uradio pravu stvar“, govorio je Španac prošle godine pre finalnog tunira Lige šampiona.
Iz drugog pokušaja je stigao do krova Evrope, do najvećeg trofeja u rukometnom svetu. Nije ga išlo u polufinala protiv Barselone, kada je blistao Nikola Portner, ali je zato u finalu spustio roletnu na gol protiv nemačkog prvaka Fihse Berlina. Magdeburg je ove sezone izgubio Superkup i Kup Nemačke, nije odbranio titule u Bundesligi i Superglobu, ali rukometaši tima harizmatičnog trenera Beneta Vigerta idu nasmejani na letnje odmore posle titule šampiona Evrope u fenomenalnom ambijentu Lankses arene.
„U Magdeburgu ne ideš samo da igraš, već dolaziš da pobeđuješ - svaku utakmicu i svaki trofej. To je obaveza kada nosiš dres ovog kluba. Moraš da daš 100 odsto u svakoj utakmici kada se pridružiš ovom timu svetske klase. Navijači i klub igraju za sve trofeje. Ovo je za mene ranije bilo nemoguće“, istakao je Ernandez.
Godinama je u reprezentaciji Španije u senci Gonzala Pereza de Vargasa i Rodriga Koralesa, uvek na granici drugog i trećeg golmana Furije. Posle teške povrede Vargasa, novog igrača Kila i promenljive forme čuvara mreže Vesprema, nema sumnje da rođenog Rusa tek čeka i blistava karijera u dresu Furije.
Uskoro puni 30 godina, a zna se da su golmani kao vino.
.jpg.webp)
