Larin izbor: Sličnost sporta i defektologije, uz osećaj humane potrebe za pomoć drugima
Vreme čitanja: 4min | čet. 28.11.24. | 08:57
"Posle osam sati rada, organizam zahteva i fizičku aktivnost", ističe odbojkašica Inđije
U odbojkaškoj Superligi Srbije verovatno ne možete da zaradite basnoslovan novac. Retke su igračice u elitnom rangu, privilegovane da čitavu karijeru provedu u otadžbini, a da istovremeno budu finansijski obezbeđene i bezbrižne. Specifičnost nacionalnog šampionata u poslednjih nekoliko godina je da obično služi kao odskočna daska za primamljive ugovore u inostranstvu. Drugi deo karavana čine dame koje, pored nastupa u klubovima, imaju i primarna zanimanja. Jedna od njih je i Lara Barnak...
Svojevremeno je uzdanica Inđije nagoveštavala visoke domete. Stasavala je u redovima pazovačkog Jedinstva, pod budnim okom stratega Jova Cakovića. Međutim, već u tinejdžerskim godinama nije olako želela da se odrekne obrazovanja. Kako se pri završetku srednje škole približavala životnoj raskrsnici, preispitivajući potencijalne opcije, nije i previše razmišljala.
Izabrane vesti
Nekako je bilo podrazumevajuće sticanje diplome. Kada i objektivno sagleda odluku napravljenu pre skoro deceniju, ubeđena je da nije pogrešila. Ne samo da je uspela da uskladi studiranje na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, zavredivši zvanje defektologa, nego je i pronašla način da spoji dve ljubavi.
"Prelomila sam prilično rano da neću da se bavim odbojkom, barem na profesionalnom nivou. Zaključila sam u periodu upisivanja osnovnih studija da bi bilo previše da nastavim da igram u Jedinstvu, ali i da redovno pohađam predavanja i vežbe. Imala sam tada 17 ili 18 godina i bila rešena da završim karijeru", istakla je Lara Barnak za Mozzart Sport.
Planove je u međuvremenu delimično promenila. Pomalo neočekivani poziv kolektiva iz Vojvodine zatekao je Laru, ujedno i naterao da se još jednom zapita o magičnoj igri američkog profesora Vilijama Džordža Morgana.
"Stigla je ponuda direktora Aleksandra Markovića, kao i bivše saigračice. Na kraju sam i odlučila da dođem u Inđiju. Dogovor je bio da se pojavljujem na utakmicama, dok treninzi nisu bili obavezujući. Krenulo je spontano iz Prve B lige, a završilo se plasmanom u Superligu".
Prešla je dugačak put u misiji čekiranje superligaške vize u zemlji evropskih i svetskih prvakinja. Premotavanjem uspomena deluje neverovatno da je Inđija pre samo sedam leta bila deo trećerazrednog takmičenja.
"Niko nije očekivao da je moguće ostvariti plasman u najviši rang za kratak period. Napravila se lepa priča, druženje, igračicama su odgovarali postavljeni uslovi... Uvidele smo da možemo, ali je cilj bio da se ide korak po korak. Tokom Prve lige je u trenera promovisan i Nikola Jerković. Iako nije bio primaran zadatak, uspele smo da se izborimo za takmičenje kakvo je Superliga".
Prevagu je pre tri godine upravo doneo šef stručnog štaba Nikola Jerković, koji je u dosadašnjem trenerskom bitisanju, između ostalog, predvodio obrenovački Tent, pazovačko Jedinstvo, lazarevačku Kolubaru i pančevački Dinamo.
"Njegov dolazak je značio u svakom smislu, pored pojedinih igračkih pojačanja. Nikola je napravio i sproveo određeni sistem, koji je i uticao da se dostigne neophodan nivo za učešće u superligaškom društvu".
Kako je nedavno načela i šestu sezonu u istim bojama, smatra da je sa razlogom stekla status starosedoca. Osim overe karte za plej-of u prethodnim izdanjima, osvrnula se na trenutne ambicije i desetu poziciju.
"Pokušavale smo svake godine da napravimo iskorak. Što se tiče aktuelne, opstanak je realan. Primarno je da se ostane u istom rangu. Bilo je dosta turbulencija pre i tokom takmičenja. Nekako smo se adaptirale na okolnosti. Bitno je da samo ispoštujemo postavljane zadatke. Nadamo se da će nam tada i različite okolnosti da budu naklonjene".
Uporedno sa uspehom na odbojkaškom terenu, napredovala je srednja blokerka i u akademskim vodama...
"Značilo mi je da imam podršku ljudi iz kluba. Kako sam planirala, tako sam i završavala obaveze na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Postala sam i apsolvent, krenula na praksu. Dogodilo se da stvari idu očekivanim tokom".
Vrednoća i marljivost nagrađeni su potom i poslovnim aranžmanom u Staroj Pazovi.
"Poslednjih godinu i po dana obeležilo je privikavanje na posao. Početak svake karijere zahteva učenje. Konkretno, defektologija iziskuje da budete dobro upoznati sa decom ili odraslima. Naletela sam tada i na Nikolino razumevanje. S druge strane, šefovi su maksimalno ispoštovali moju odluku da spojim profesionalne i odbojkaške obaveze".
Nauka čiji je fokus na transdisciplinarnosti, praktično je zadovoljila Larine afinitete.
"Studije su savršeni sklop interesovanja. Osećala sam uvek humanu potrebu da pomognem drugima. Zanimljiva je teorija koja je primenljiva u praksi. Može da se spoji sa sportom, kao i fizičkom aktivnošću. U skladu sa postavljenim dijagnozama, ispunjava me i rad jedan na jedan sa decom. Postoji lična satisfakcija u čitavom procesu, pogotovu što posao zahteva da se kreativnim pristupom bavite osobama koje imaju smetnje u razvoju".
A dok bude mogla da koordiniše brojnim dužnostima, zadržaće se na oba fronta...
"Ostala sam toliko dugo u Inđiji, jer mi odgovara dinamičnost. Svakog dana se nakupi sedam ili osam sati rada. Na kraju je organizmu neophodna fizička aktivnosti ili samo druženje. Nekako sam i navikla na odbojku, iako Superliga zahteva odgovornost. Dakle, nije samo reč o ljubavi ili vidu rekreacije. Pokazalo se da mi klub nudi uslove da ispunim sve životne sfere. Vidim sebe i u narednom periodu na terenu i u kancelariji, pogotovu ako budem mogla da uskladim obaveze. Ukoliko se nešto značajnije promeni, moraću da mislim malo i na sebe", zaključila je Lara.