Kovač i Turska: Evropska selekcija dobila kvalitetnog selektora, Boba nacionalni tim željan rezultata

Moglo bi da se diskutuje da li je Srbija propustila priliku da još jednom angažuje Slobodana Kovača. Interesovanje je postojalo, čak i razgovori. Kako do saradnje nije došlo, legendarni Boba se okrenuo klupskim obavezama u Fenerbahčeu, a od prošlog vikenda je zvanično i selektor muškog nacionalnog tima Turske.

Član čuvene generacije, koja je u Sidneju osvojila i olimpijsko zlato, po četvrti put u karijeri je preuzeo brigu o nekoj reprezentaciji. Svojevremeno je radio u Iranu (2014-2015) i Sloveniji (2017-2018), dok je na klupi Orlova bio u periodu od 2019. do 2021. godine. Doduše, pred odbojkaškim stručnjakom iz Velikog Gradišta je veliki izazov, jer je sa prethodnim selekcijama u manjoj ili većoj meri bio konkurentan na evropskom ili svetskom nivuo.

Sve se i dešava u poprilično neuobičajenom trenutku. Očekivano ili ne, dosadašnji šef stručnog štaba Umut Čakir je priču u Turskoj završio već posle dva turnira Lige nacija i svega osam mečeva u ovogodišnjem izdanju najkomercijalnijeg takmičenja. Trijumfi protiv slabašne Kine (3:0) i poletne Bugarske (3:0) pokazali su se kao nedovoljni da bi ostao i opstao na odgovornoj funkciji. Na taj način je i priveo kraju selektorski mandat koji je načeo u julu 2024.

Postojala je i dilema da li će Kovač popuniti nastalu prazninu. Iako je bio prvi pik Federacije, delovalo je da je Bugarin Radostin Stojčev pre srpskog asa pronašao zajednički jezik. Kada se činilo da je gotovo, navodno su upravo reprezentativici odigrali ključnu ulogu. Ukoliko se to zaista dogodilo, možda nije iznenađujuće. Boba je baš u Turskoj izgradio trenersko ime, čak i osvajao trofeje sa Halkbankom i Fenerbahčeom. Znajući da je i dalje u istanbulskom velikanu, izvesno je i da čelnici nisu napravili pogrešan izbor.

(©MN Press)

Kovačeva biografija, u kojoj se posebno ističe i titula šampiona Evrope sa Orlovima, verovatno je najveća moguća preporuka. Jedina razlika u odnosu na ranije angažmane je da Turska sigurno neće biti favorit u brojnim utakmica. No, daleko od toga da je ova selekcija nekvalitetna. Situacija je suprotna, ekipa u svojim redovima ima talentovane igrače. Problem je samo da se još uvek čeka da se evidentan potencijal pretoči u rezultate. Pogotovu što braća Lagumdžija, Adis i Mirza, Jigit Gulmezoglu, Ramazan Efe Mandirači, Murat Jenipazar, sa svim ostalim saigračima, nisu anonimusi. Štaviše, pojedini su se već dokazali i u jednom od najboljih prvenstava na Starom kontinetu, Seriji A.

Teško nije i pogoditi da će prioritet selektora biti na Svetskom prvenstvu na Filipinima. Ipak, neophodno je pre putovanja u Aziju opstati u Ligi nacija. Učinak Umuta Čakira doveo je do toga da je nacionalni tim ozbiljno ugrožen na 16. poziciji, zbog čega je primaran zadatak ostvariti što više pobeda na trećem turniru u Japanu, od 16. do 20. jula. Rivali poput Brazila, Argentine, Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke ne pripadaju kategoriji onih protiv kojih se vade fleke, ni najmanje. Uprkos svemu, računica je jasna... Ako Turska i naredne sezone planira da bude deo probranog društva, moraće nekako da promeni stanje na tabeli, ili da se nada totalnom krahu Holandije i Srbije.

Prave zaključke Kovačevog rada trebalo bi izvući tek po završetku planetarnog takmičenja ili kraja reprezentativnih obaveza u 2026. kada će imati potpunu kontrolu i uvid u ono čime raspolože, odnosno šta bi trebalo poboljšati. Međutim, utisak je da je Turska više dobila Bobinim dolaskom nego sam Gradištanac, iako će bez ikakve sumnje zasluženo i finansijski profitirati u ambicioznoj reprezentaciji, očigledno željnoj velikih dostignuća...