INTERVJU - George Krecu: Zavisnik sam od izazova, neophodni su mi adrenalin i emocije
Vreme čitanja: 8min | pet. 31.01.25. | 08:27
"Srbija ima bogatu istoriju, čast je i ponos da budem selektor", ističe novi strateg Orlova
Odlazak Igora Kolakovića sa selektorske funkcije mogao je da se nasluti i pre završetka Olimpijskih igara u Parizu. Srbija je zvanično ostala bez šefa stručnog štaba 19. septembra 2024. godine. Čekalo se od tada ko će popuniti upražnjenu poziciju. Postojala je ta nedoumica više od četiri meseca. Tokom proteklog perioda su po sportskim kuloarima spominjani brojni kandidati. Kako "dostižni", poput Slobodana Kovača, Bojana Janića, Ivice Jevtića, Andreja Voronkova i Alekseja Verbova, do "nerealnih", kao što je bio slučaj sa Nikolom Grbićem. U međuvremenu se "pročistila lista", ujedno i izdvojilo ime Georgea Krecua (56)
Spekulisalo se već u decembru da je "pao dogovor". Na ulasku u 2025. dodatno su pojačane glasine. Stizalo je mnoštvo informacija iz različitih izvora. Među njima i da je rumunski stručnak već kaparisan - nešto što je Mozzart Sport i nagovestio.
Izabrane vesti
Na kraju je preostalo jedino da Odbojkaški savez Srbije potvrdi izbor. Upravo se to oficijelno dogodilo 28. januara, kada je Krecu preuzeo brigu o Orlovima. Na taj način je i stigao u zemlju bivših evropskih i olimpijskih šampiona sa bogatom i obećavajućom biografijom.
Ne samo na klupskom planu zbog titule u Ligi šampiona sa poljskom Zaksom 2022, nego i uspesima u taborima drugih nacionalnih timova. Svojevremeno je predvodio selekciju Estonije, od 2014. do 2019, uz osvojenu bronzanu medalju na FIVB Kupu izazivača 2018. i dva zlatna odličja u Evropskoj i Zlatnoj evropskoj ligi 2016. i 2018. Radio je potom i u komšiluku, Sloveniji, od 2022. Zmajčeki su baš pod njegovim nadzorom ponovo bili konkurentni, zahvaljujući trećem mestu na kontinentalnom takmičenju 2023. Utkao je sebe i u deo istorije, postavši strateg koji je možda i najbolju generaciju ikada odveo do debitantskog nastupa na Igrama u prestonici Francuske.
Sada je došlo vreme i za novi izazov, pošto se latio posla u Srbiji. A u intervjuu za Mozzart Sport otkrio je kakav je osećaj biti na klupi Orlova, pored osvrta na predstojeće planove, želje i očekivanja do tog čuvenog Los Anđelesa zakazanog za 2028. godinu...
"Srbija ima bogatu odbojkašku istoriju. Kao što sam rekao u prvoj izjavi za Savez, posebna je čast i ponos da budem selektor tako uspešne nacije. Ne samo u odbojci, nego u svim sportovima. Znam tačno da je trenutno i drugačija situacija. Svestan sam kakav je zadatak postavljen ispred mene. Međutim, angažman pomatram kao izazov. Pojedini igrači su završili reprezentativne karijere, novi će u ući u nacionalni tim. Zato i volim takvu vrstu izazova. Opet, osećam i odgovornost da moram da napravim sledeći korak", istakao je Krecu.
Otvoreno je priznao je da je rano za tačno i precizno isticanje predviđanja u prvi plan. George je umesto stremljenja razgovor usmerio ka ostvarenju prioritetnog zadatka.
"Nije da dolazim i preuzimam reprezentaciju koja je u poslednje vreme bila u zoni medalja i po običaju igrala za odličja poput drugih velikih timova. Dakle, ne radi se samo o ambicijama. Pre svega, cilj je da izgradim igru ili bolje reći nivo odbojke koji bih želeo da prikazujem sa igračima. Znam i da treneri moraju da dođu sa jasnom idejom. Srbija ima iskusne odbojkaše, ali i momke koji tek treba da se integrišu u sistem. Ima i onih koji su u prethodnom periodu radili u okviru nacionalnog tima. Ipak, možda nisu bili baš deo ekipe. Neka to budu i početna i generalna očekivanja".
Glavni imperativ ne znači da će na početku mandata da odustane od dostignuća. Prema rečima našeg sagovornika, situacija je baš suprotna...
"Kada sam postao selektor Slovenije samo tri nedelje pred start Svetskog prvenstva 2022. godine, očekivanja su bila da se takmičim u svakoj sledećoj utakmici i pobeđujem. Slično je i sada kada treniram naciju kakva je Srbija".
Štaviše, vredne lovorike tokom trenerske karijere trebalo bi da ostave i određeni pečat, svojstven i prepoznatljiv za kormilara rodom iz Kostance. Zato je i pitanje svih pitanja - čemu mogu da se nadaju navijači nekada popularne "Plave čete".
"Svaki strateg gradi tim baziran na kvalitetu igrača koje ima na raspolaganju. Neophodno je samo da se pronađe pravi način igranja odbojke. Reprezentacija ima iskusne, one koji će to tek da postanu i mlade igrače koji dolaze u narednom periodu. Tokom početnog perioda pokušaću da pronađem balans. Poznajem igrače protiv koji sam već igrao, kao i one koje sam trenirao. Srbija je uvek slovila za borbeni tim. Nadam se da ću dati sve od sebe da ostane na istom, ako ne i višem nivou".
Epilogom na Igrama u Gradu svetlosti krenula je i nova era. Legendarni Aleksandar Atanasijević i Marko Podraščanin zabeležili su poslednje minute u "omiljenom" dresu. Verovatno će identičan potez povući i neki od njihovih saigrača. Koliko će smena generacija uticati na buduća takmičenja još jedna je od dilema.
"Poslednji veliki rezultat je bila zlatna medalja na Evropskom prvenstvu u Parizu 2019. Imala je selekcija i kasnije momente u kojima je mogla da napravi nešto više. Nije sve do tebe, nekada je i do protivnika. Nikada ni oni ne spavaju, posebno ako na raspolaganju imaju ogroman broj kvalitetnih odbojkaša. Mogu za primer da uzmem Poljsku, koja može da napravi dva nacionalna tima i da oba budu konkurentna. Dakle, sve zavisi od generacije do generacije, ali i koliko ću brzo nove momke uspeti da uključim u sistem sa drugima koji su godinama tu ili su negde u mojoj glavi".
Napomenuo je i Krecu sa čime bi bio zadovoljan posle premijerne sezone.
"Pored Svetskog prvenstva na Filipinima, očekuje nas i Liga nacija. Srbija u tom takmičenju u protekle dve godine nije uspevala da se domogne finalnog turnira. Jedan od zadataka bi baš to trebalo da bude, čak iako znamo da će da bude izuzetno teško. Ukoliko želimo bilo kakav napredak, neophodno je da imamo određeni cilj".
Razumljivo je da je pomalo i nezahvalno apostrofirati dugoročne planove, uglavnom zbog objektivnih okolnosti.
"Kompletna situacija će da bude poznata kada budem imao tim u svojim rukama. Pre toga je baš teško pričati. Sve zavisi i od zdravstvenog biltena. Ne znam šta može da se dogodi do aprila ili maja. Reprezentativci igraju naporna takmičenja na klupskom nivou, pri kraju sezone budu i umorni. Kako sam ranije trenirao i Estoniju i Sloveniju, nikada se unapred ne zna kako će da bude u trenucima početka priprema".
Ono što je i jedino izvesno - olimpijska viza za Los Anđeles je razlog njegovog imenovanja.
"Zna se da je plasman na Igre 2028. krajni cilj. Kako je početak ciklusa, svaka reprezentacija to i želi. Upoznati smo sa sistemom kvalifikacija. Samim time su značajne utakmice u Ligi nacija, ali i drugim takmičenjima. Naredne godine se održava i Evropsko prvenstvo, a pobednik će obezbediti kartu za Sjedinjene Američke Države. Puno je dešavanja u prvim sezonama rada. Zato i moramo da izgradimo tim, potom i da ga zadržimo na okupu".
Napravio je i poređenje u odnosu na Sloveniju, na prilično zanimljiv način - pokazujući i šta ga ispunjava van profesionalnih voda.
"Cela moja karijera bila je izazov. Počevši od Poljske, Rusije, preko Italije, Estonije, do Slovenije i Srbije. U pojedinim trenucima sam bio kao zavisnik od uzimanja izazova. Osećam se tako bolje. Ne samo kao trener, nego i kao osoba. Prelomni momenti za svakog stratega su da shvati potrebe tima, igrača, kako da izgradi ekipu... Takav i život živim, ne volim miran način. Neophodni su mi adrenalin i emocije".
Dotakao se malo i stručnog štaba, najbližih saradnika...
"Napraviću neku kombinaciju, miks ljudi. Znam i da ću moći da se oslonim na trenere koji će da budu uz mene. Upravo će tako da bude i sa pojedinim iz Srbije".
A u završnoj reči poslao je i poruku svim odbojkašim zaljubljenicima u Srbiji.
"Veoma sam emotivan lik. Volim da vidim da reprezentacija ima podršku, ona je neophodna. Nadam se da ću tokom perioda u Beogradu, posebno u trenucima igranja Lige nacija, da osetim atmosferu kakvu primećujem na košarkaškim utakmicama. Ukoliko stvarno to doživim, bilo bi fantastično", zaključio je Krecu, koji je pohvalio i Mirana Kujundžića i Pavla Perića sa kojima sarađuje u poljskom Belhatovu, dodavši da nisu ni svesni sopstvenog potencijala.