Hajrá Szeged – grad u kome je rukomet stvar kućnog vaspitanja

Jevticu oladi sa komentara. Reci nesto Mandicu(ako smes). Na banjici nisi smeo da navijas za svoj tim.

Паника у редовима комесара за делегирање судија и уништавање рукомета - дежура се од 0 до 24, цензура максимална, забране апсолутне, ал не вреди - народ све зна.

Svaka čast za autora na ovakovom tekstu kojim se afirmiše ne samo rukomet, nego i ljubav prema sportu, klubu, gradu, zemlji, porodične vrednosti (o kojima se toliko trubi u zemljama gde huligani kolo vode, itd.) Mađari imaju definitivno najbolju publiku u Evropi, priznali mi to ili ne. Publiku koja nije tu zbog tik toka ili instagrama, već publiku koja je tu da te podrži i kada gubiš i kada ne ide i kada ne osvajaš ništa. To je publika koja neće reći "dok je ovaj na vlasti ja ne gledam fudbalsku reprezentaciju". Naprotiv, i najokoreliji borci protiv Orbanovog režima dolaze da vatreno podrže svoju repku, jer to je stvar nacionalnog ponosa, naboja emocija i tradicije. Što se tiče poređenja sa Bg, sećam se tog perioda neverovatne rukometne euforije koja je trajala tokom devedesetih pa sve do 99te. Al to je rezultat okolnosti da su u tom periodu rukometni klubovi Zvezde i Partizana bili neuporedivo jači nego li košarkaški. Da nije sankcija bilo, igra li bi finalfour bez problema. Da ne pričamo o gladi za sportom tih godina u zemlji pod sankcijama. Beograd nije rukometni grad, kao što nije ni Budimpešta. Ono što su kod Mađara Segedin i Vesprem, kod nas su Šabac, Zrenjanin i Niš (naravno ne sad, nego uopšte). Mnogo je tu i manjih sredina vrednih divljenja (Crvenka, Kać, Aranđelovac, Vrbas, itd.) ali što se većih centara tiče to su ova tri grada.

Nije Bg nikada bio rukometna meka... Kratak period 90ih kada zbog sankcija nisu mogli napolje, Perunicici, Butulija itd... Manja mesta su bila bastioni s posebno Sabac sa Metaloplastikom. Rukomet je uvek bilo decentralizovam i steta sto je kod nas pao na ovako niske grane, posebno sto sa mnogo manje ulaganja moze da se napravi vrhunski tim... Ovaj novac koji se bukvalno baca na kosarku bi napravio gigante

Bravo.

Šantorić Pokel Đoričić Alošieski Gombić Tanicev Sentarić kakav je to sastav bio

Segedin je grad rukometa!U tekstu ste napisali da je Beograd bio grad rukometa!?Ja bih pre rekao da su Zrenjanin i Niš bili.Šabac je i danas grad rukometa.

Mnogo toga u ovom tekstu stoji, ali mogu se povući i paralele sa Srbijom. Kao prvo, ne slažem se sa konstatacijom da je Beograd bio rukometna Meka. Možda je bio u nekom kratkom periodu početkom 90-tih kada je uz Crvenu Zvezdu napravljen i jak Partizan, ali rukomet u Beogradu nikada nije imao toliku popularnost da bi se moglo reći da je rukometni grad. To se može reći za Šabac ili Zrenjanin. Segedin kao grad od 150.000 stanovnika i jakom privredom ulaže u rukomet. Kod nas ste imali Proleter iz Zrenjanina koji je bio u evropskom vrhu i iza koga je mogao da stane moćni Naftagas. Slično je u Šapcu gde je iza Metaloplastike stajala celokupna privreda Šapca i igrao se vanzemaljski rukomet. Danas bi sličan, mada ne toliko finansijski moćan, mogao da se napravi klub u Srbiji. Imate i dalje velike prehrambene divove u Vojvodini, ali nikome od njih ne pada na pamet da ulože u sport, o rukometu da ne govorimo. Suština je da se sa mnogo manje uloženog novca u rukometu stiže do evropskog vrha u odnosu na druge sportove. Prema tome, potrebna je veća angažovanost države, veći podsticaj privatnom sektoru da podrži rukomet i bolja organizacija rukometnog saveza kako bi se kvalitetan rukomet igrao u Srbiji. Jedini klub u Srbiji koji je u prethodnom periodu ličio na nešto je bila Vojvodina. Međutim, to nije ni blizu dovoljnog.

Na ušću Tise u Maroš!? Valjda na ušću Moriša u Tisu. Tisa se uliva u Dunav. P. S. Odličan tekst, bez obzira na ovu grešku.

Koliko navijači vole svoj klub najbolje govori podatak da ih prate i na gostujućim prijateljskim utakmicama. Tako su redovno dolazili sa klubom u Doboj, kada je PIK Seged učestvovao na rukometnom TV turniru šampiona.