Veliki intervju Dude Ivkovića: Priče o lošim odnosima Dražena i Divca su američko sr...e
Vreme čitanja: 8min | uto. 13.07.21. | 14:15
Legendarni stručnjak pričao o propalom dogovoru s Denverom, zašto Dejan Bodiroga nije došao u Olimpijakos, odnosu Željka Obradovića i Vasilisa Spanulisa, kako je Dejvid Rivers tražio platu Predraga Danilovića, reprezentaciji Jugoslavije pre raspada države...
Kada Dušan Ivković govori, svi treba da stojimo mirno. Jer to što jedan od najtrofejnijih evropskih trenera svih vremena i najvećih košarkaških stručnjaka srpske i jugoslovenske košarke čuva u svojoj glavi je prava riznica. Kovčeg s blagom. Nepresušni izvor uspomena i događaja od kojih mnogi nisu ni ispričani...
Stari trenerski vuk ne pojavljuje se više toliko često u javnosti, niti priča toliko za medije, zbog čega treba maksimalno ceniti svaki put kada govori, jer možete da čujete ili pročitate mnogo toga. Tako je u velikom intervjuu za renomirani grčki portal Sport24 Duda govorio o svemu - od početka! Za potrebe srpske javnosti izdvojili smo samo neke od najzanimljivijih stvari - o propalom dogovoru s Denverom, zašto Dejan Bodiroga nije došao u Olimpijakos, odnosu Željka Obradovića i Vasilisa Spanulisa, kako je Dejvid Rivers tražio platu Predraga Danilovića, reprezentaciji Jugoslavije pre raspada države...
Izabrane vesti
Četvrtak, 03.00: (1,60) Milvoki (13,0) Finiks (2,60)
Pa krenimo redom. O tome kako nije otišao u NBA i radio u Denver Nagetsima.
"Imao sam prvi sastanak u Nici sa CSKA. Istovremeno sam dobio ponudu Denvera, otišao sam u Njujork, razgovarao sa Kikijem Vandevegeom, tadašnjim generalnim menadžerom Nagetsa, a onda smo zajedno sa mojim agentom i još trojicom skauta otišli na ručak. Celu noć, dok smo jeli, postavljali su mi pitanja. Na kraju mi je agent Bil Dafi rekao: 'Spremi se da potpišeš ugovor ujutru'", rekao je Ivković u velikom intervjuu za Sport24.
Već sledećeg dana dogodio se veliki obrt...
"Dogovorili smo uslove ugovora, ujedno i moju ulogu. Dogovorili smo se da ću tokom prve godine biti savetnik, odnosno učiti o NBA, da bih potom potpisao dvogodišnji ugovor. Sledećeg jutra bili smo na kafi i rečeno mi je da su vlasnici na odmoru i da ne može ništa da se završi. Zamolili su me da budem strpljiv nekoliko dana, na šta sam im odgovorio da za dve nedelje imam sastanak sa CSKA. S vremenom su prolazili dani i potpisao sam za CSKA".
Denver se javio nekoliko dana kasnije, ali je već bilo kasno...
"Posle nekog vremena dobio sam poziv Denvera, rekli su mi: 'Treneru, mi smo spremni'. Odgovorio sam im: 'Žao mi je, potpisao sam za CSKA' posle čega je stavljena tačka".
Otkrio je Duda Ivković i malo poznati detalj – Dejan Bodiroga je 1997. godine, tada igrač madridskog Reala, želeo da dođe i igra za Olimpijakos kod njega...
"Bila je to velika greška administracije. Da smo svi ostali, bila bi drugačija priča. Dejan Bodiroga je želeo da dođe i igra za Olimpijakos. Sećam se tog leta, otišli smo na večeru sa Kostasom Papadakisom i Markom Flečerom, njegovim agentima, a Dejan je rekao kako želi da igra samo za Olimpijakos. Ne znam zašto o tome grčki mediji nisu pisali. Da li je istina? Pa pitajte Kostasa Papadakisa ako želite. Ali nismo mogli da ga dovedemo. S njim i Dejvidom Riversom nastavili bismo da dominiramo Evropom još dugi niz godina".
Zanimljiva je i priča kako je Dejvid Rivers pregovarao o produžetku ugovora sa Olimpijakosom...
"Kada smo seli da pričamo, on se okrenuo predsedniku i rekao mu: 'Predsedniče, MVP sam četiri takmičenja, zato želim da budem plaćen shodno tome'. On ga je pitao koliko para želi, a Rivers mu je odgovorio: 'Hoću novac koji Predrag Danilović zarađuje u Kinderu'. Sve se to odvijalo na moje oči. Bila je to više šala, ali posle smo dogovorili sumu novca i dali mu 24 sata da odgovori na poslednju ponudu. Ubrzo su mi se javili njegov agent i on da mi kažu kako su svi telefoni predsednika kluba isključeni i da ne mogu da mu odgovore. Dani su prolazili, u međuvremenu sam uzeo zlato s Jugoslavijom na Evrobasketu 1997, a onda me je Rivers opet zvao. Bila je skoro ponoć. Rekao mi je: 'Žao mi je treneru, potpisao sam za Fortitudo'. Tada sam napravio veliku grešku", rekao je Ivković i nastavio:
"Da sam tada zapretio ljudima u Olimpijakosu da ću da odem ako ne zadrže tim na okupu, bilo bi verovatno drugačije. Sada to razumem".
Izbor urednika
Pričao je Duda i o tome kako su u Olimpijakosu mislili da Miloš Teodosić nema kvalitet za najviše domete i kako je vrsnom plejmejkeru karijera umalo otišla u pogrešnom smeru...
"Rekli su mi kako smatraju da Miloš nema dobre lateralne kretnje za vrhunsku košarku. Vreme je prolazilo, Miloš je odigrao odličan turnir na Evrobasketu 2009. Sećam se da je tog leta bio nadomak prelaska u Ređo Emiliju. Posle završenog Evrobasketa Panajotis Janakis me je nazvao i rekao: 'Treneru, mogu li da ti kažem nešto? Zašto Miloš nema dobre lateralne kretnje? Zato što su mu mu.a toliko velika da ne može da se kreće lepo'".
Osvrnuo se trofejni as na onaj čuveni transfer Vasilisa Spanulisa direktno iz Panatinaikosa u Olimpijakos 2010. godine. Taj transfer je dodatno zakomplikovao odnose dva velikana i gradska rivala, ujedno i zauvek rastavio Željka Obradovića i Vasilisa Spanulisa...
"Moj odnos sa Željkom se posle tog događaja nije promenio. Meni je bilo malo teško, ali to se sve dogodilo pre nego što sam se vratio u Olimpijakos. Ne znam kako je tada Željko reagovao. Znam da sam Vasilisu, s kojim sam uvek imao dobre odnose, rekao da treba da ostane u dobrim odnosima sa Željkom. Ali mislim da ni danas kada su u istoj prostoriji, Željko ne pozdravi Vasilisa".
Veliko poglavlje intervjua bilo je posvećeno košarkaškoj reprezentaciji stare Jugoslavije iz perioda od 1987. do 1991. godine iliti pre raspada zajedničke države.
"Jugoslavija je imala mnogo neverovatnih talenata. Dražen Petrović je bio verovatno najveći radnik od svih u tom timu. Pet godina smo sarađivali i on je baš mnogo radio. U to vreme smo se merili sa Sovjetskim Savezom. Kada smo sastavili tim s Draženom, Divcem, Paspaljem, Rađom, Vrankovićem, Kukočem i ostalima, svi su pričali da oni nikad ne bi pobedili zlatnu generaciju sa Draženom Dalipagićem i Draganom Kićanovićem. Oni su takođe bili fantastični talenti i odlični ljudi", priseća se Duda i nastavlja:
"Da vam kažem nešto – na Evrobasketu 1989, kada je Grčka pobedila Sovjetski Savez u polufinalu niko nije bio srećan. Znate zašto? Zato što su ljudi hteli da igramo protiv Sovjetskog Saveza i da ih pobedimo, da dokažemo da smo bolji od njih. Tada je već bilo 10 godina otkako je Jugoslavija uzela poslednje zlato na Evrobasketu. Uspeli smo tada, baš kao i na Mundobasketu u Argentini 1990. i na Evrobasketu 1991. godine, posle čega se tim raspao".
U dahu nastavlja...
"Sećam se finala u Rimu, tokom zagrevanja, sve o čemu sam mislio je odluka Slovenije o secesiji i kako to nije trebalo da se desi. Jurij Zdvoc je otišao zbog toga. Pitao me je: 'Treneru, šta da radim? Ako budem igrao, u Sloveniji će me zvati izdajicom'. Tada sam mu rekao da ne brine, da ću ja sve da sredim. Posle sastanka pred finale, izdrao sam se na novinare iz Slovenije. Rekao sam im da sam ja gazda i da odlučujem šta će da bude sa Zdovcom, ne oni".
A onda je vratio film još malo unazad...
"Pre tog incidenta u Rimu, desilo se još nešto što je odredilo dalji put jugoslovenskog tima. Na Mundobasketu u Argentini dogodio se onaj momenat sa Divcem, koji je zgrabio hrvatsku zastavu od navijača".
Priča se da od tada odnos između Dražena i Divca više nikad nije bio isti...
"To je sve bila šala. Pre svega, to je bila zastava Velimira Perasovića, ne Draženova, neko mu je dao. Reći ću vam istinu – ta priča o braći, ta američka sra..a, ništa od toga nije istina. U to vreme (Mundobasketa) mnogo hrvatskih navijača došlo je u Argentinu sa zastavama Hrvatske. Perasović je imao jednu od tih zastava, jer mu je neko dao. Divac mu je uzeo i stavio mu jugoslovensku na ramena. Čak su se smejali, a Divac mu je rekao: 'Kada budu videli koju zastavu imaš u kući, svi će da te zaj....u'. Bila je to interna šala. Sve ono što se pričalo i pisalo o tome da su odnosi Dražena i Divca propali nije tačno. Ljudi, pričamo o timu u kojem nikada niko nikom nije rekao da je neko iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore... Svi su se voleli jako", priča Duda i dodaje:
"Paspalj i Kukoč su igrali na istoj poziciji, kao i Divac i Rađa. Svaki put neko od njih je morao da ostane na klupi zato što je ovaj drugi morao da igra. Kada bi se menjali, prvo bi se zagrlili i poljubili. Bio je to sjajan tim, gde je vladala ljubav. Političari su hteli da privuku pažnju s tim incidentom u Argentini".
Zanimljiv je i deo o Draženu Petroviću i tome zašto nije igrao na Evrobasketu 1991. godine...
"Dražen je želeo da na Evrobasket dođe istog dana kada i Divac, iako je on završio sezonu u aprilu, a Vlade igrao finale sa Lejkersima. Zvao bih ga i on bi mi rekao da dolazi sledeće nedelje. Došli smo do prelomne tačke pred sam turnir. Pozvao sam ga i rekao mu: 'Slušaj me, to što radiš nije u redu. Da li bi hteo da daš intervju i kažeš kako imaš poseban program rada u Nju Džerziju i da zbog toga ne možeš da igraš za reprezentaciju. Nećeš igrati u Rimu'. On se saglasio. Kada sam saopštio odluku da on ne igra, nastao je haos u zemlji. Zvao me je predsednik Saveza i rekao mi da mogu da radim sve, samo ne tako nešto. Novinari su pisali o tome kako ga je Josip Đerđa uveo u reprezentaciju 1983, a Duda Ivković izbacio 1991. godine. To nije istina. Imali smo dogovor. Dražen je samo hteo da dođe u reprezentaciju kao NBA igrač zajedno s Divcem".
Na kraju Jugoslavija nije dobila mogućnost da se takmiči na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine protiv američkog Drim tima.
"Svi smo čekali Barselonu da bismo igrali protiv Amerikanaca. Imali smo dosta NBA iskustva sa Divcem, Rađom i Petrovićem. Znali smo da ćemo sve lako da pobedimo, spremali smo se samo za meč protiv Sjedinjenih Američkih Država. Da ih pobedimo. Mi nismo bili kao drugi, bili smo drugačiji, ne bismo se slikali s Drim timom. Veliki je gubitak za sport što najbolji tim Evrope nije odmerio snage protiv Drim tima. Veliki je trenutak bio dogovor NBA lige i FIBA da NBA igrači zaigraju na Olimpijskim igrama. Šteta što se nismo sudarili", završio je Ivković razgovor za Sport24.