Zvezdino razbijanje sopstvenog kamena spoticanja... Macolom!

Nije ovo samo najubedljiviji trijumf tima sa Malog Kalemegdana od kada je deo elitnog društva, već je ovom pobedom skinuto teško breme i neugodna tradicija po kojoj srpski i regionalni šampion kao po nekom nepisanom pravilu gubi od timova koji su na papiru slabiji. Navijači u šali kažu da bi Zvezda možda bila i prvak Evrope da se igra samo protiv timova koji pripadaju kontinentalnom kremu (Fenerbahče, Barselona, Real Madrid...), ali kada dođe u goste neki finjeraš... E, tu su znale da nastanu Tantalove muke. Gubila je Zvezda ove sezone od Makabija i Žalgirisa, a svi se sećaju da je pre dve godine u Pioniru Alba nadigrala Beograđane i tako im ugasila šanse za Top 8.

Ne možemo da sudimo o tome da li su crveno-beli u tim utakmicama ulazili sa određenim potcenjivačkim stavom prema rivalu ili se radilo o nekoj psihološkoj prepreci, ali je Zvezda takve mečeve igrala vrlo smušeno, nervozno i bezidejno. Sve se odigravalo po skriptiranom scenariju gde bi se rival već na startu odvojio, a onda bi nastala jurnjava u kojoj bi tim sa Malog Kalemegdana pokušavao, borio se, ali džabe - rezultat bi bio poraz.

Sinoć je sve bilo drugačije. I nije Zvezda samo zaobišla taj kamen o koji se saplitala. Zvezda je uzela macolu i razlupala ga u paramparčad. Videla se od starta odlučnost da se ne ponove greške, iste one koje su koštale Crvenu zvezdu pobeda u okršajima u kojima je bila apsolutni favorit. Italijanima nije dozvolila da udahnu vazduh. A pomenutom macolom je nemilosrdno udarala i već posle uvodnih 10 minuta imala 17 razlike, a ni tu nije bio kraj, jer kako ono kažu: ko se vatrom opeče taj i u led duva. Previše je toga dobrog Zvezda uradila ove sezone da bi sebi dozvolila da sve prospe u vodu zbog kakvog grča u teškom trenutku.

Svestan je toga i Filip Petrušev, centar crveno-belih koji je po ko zna koji put bio najbolji pojedinac u redovima srpskog i regionalnog šampiona. Bila je ovo još jedna njegova ol-araund partija u kojoj je Petrušev ostvario učinak od 16 poena, četiri skoka i čak šest asistencija.
"Bili smo favoriti i znali smo da moramo da pobedimo, ukoliko želimo da završimo na željenom mestu. Imali smo pehova kod kuće u utakmicama gde smo favoriti. Započinjali smo takve mečeve stegnuto, odigramo ih na kraju loše i znate ishod. Naučili smo upravo iz tih utakmica. Odlučili smo se da protiv Virtusa uzmemo stvari u svoje ruke i sve je bilo baš onako kako treba", rekao je Petrušev.

Otkrio je centar Beograđana šta je bilo ključno da se stigne do ovako ubedljive pobede.
"Početak meča i generalno cela energija koja se stvorila u hali. Preneli smo sve ono iz Pireja ovde u Beograd i bili smo konkretni bukvalno od starta. Uticala je povreda Džoela Bolomboja na nas, promenili smo način igre. Sa njim smo dosta čvršći i sporiji, a sada smo prinuđeni na brži ritam. Najbitnije je da pobeđujemo", zaključio je Petrušev.

Ova kratka Filipova analiza pokazuje jasnu genezu i ukazuje na rešenje problema Zvezdinih mečeva sa slabijim rivalima. Konačno nije bilo pristupa "lako ćemo", ni lošeg starta protiv evroligaških fenjraša, a kad se sve to ukomponuje sa energijom sa tribina, onda je ovakva pobeda neminovnost. Najvažnije za Zvezdu je činjenica da je konačno položila najteži ispit.

Možda su zazirali mnogi navijači crveno-belih od utakmice sa Virtusom, dok su im u misli nadirale slike koje žele da izbrišu iz svoje memorije. Međutim, upravo su velike "male pobede" ono što razdvaja ovosezonsku Zvezdu od nekih ranijih generacija koje su nosile boje tima sa Malog Kalemegdna. Ostala su za početak još tri koraka do kraja ligaškog dela, na horizontu se jasno vidi plej-of. Mesta za euforiju nema, a sigurno je kad Zvezda u sprinterskom finišu prođe kroz cilj da će se zaboraviti i Žalgiris, Makabi i Alba, te da ti porazi mogu da se posmatraju kao proces i neizbežne lekcije u procesu zarevanja i stvaranja moćne Zvezde.