Zlikovac kome to dobro stoji i uživa u toj ulozi

U različitim branšama za to imaju različite nazive.

U pop kulturi, recimo, takvog lika bi nazvali - villain. Zlikovac kome to dobro stoji i koji uživa u toj ulozi. U popularnoj psihologiji za takve sve češće kažu - narcis. Posebna particija narcisoidnog poremećaja u kojoj ljudi uživaju u tome da ih drugi mrze. U književnosti i klasičnoj umetnosti, za takve bi koristili izraz - antagonisti. Uvek sa druge strane glavnih junaka. U košarci je stvar komplikovanija samo jer umesto jedne, morate da iskoristite tri reči - Džej Džej Redik.

Od momenta kada je seo na klupu Los Anđeles Lejkersa, sa koje je prethodno opravdano oteran Darvin Hem, Redik je dobio lekciju šta znači biti ismevan i kako izgleda kada svi u tebe upiru prstom i dovode u pitanje tvoj integritet. Problem je samo što trener Lejkersa tu lekciju po ko zna koji put obnavlja.

Od kada se prvi put pojavio na košarkaškoj mapi, preko baražne paljbe koju je priređivao u dresu Djuka, teških susreta sa Kobijem, još težih duela sa trenerima koji ga nisu razumeli, podkasta koji je započeo još tokom igračke karijere, do taktičkog podkasta sa Lebronom i preuzimanja de facto Lebronovog tima, Džej Džej je iznova i iznova prolazio kroz toplog zeca.

Toliko godina kasnije, logičan zaključak bi bio da ili voli tu vrstu pritiska, ili je lud, ili je hrabar. Ili sve ovo pomalo.

Poslednji put kada Redik nije bio žrtva istovaranja mentalnih fekalija od strane navijača i besnih kritičara, bila je njegova ruki godina na Djuku. Belac, meke ruke, koji deluje kao da bi bez probleme završio bilo koji cenjeni fakultet i koji se odluči za Djuk, već ima dovoljno predispozicija da ga ljubitelji američkog sporta zamrze, ali u toj sezoni za tim nije bilo razloga - postizao je 15 poena u proseku, krao 1,5 lopti, delio 2 do 3 asistencije po meču i pogađao uz 40 odsto uspešnosti za tri. A ne zaboravite, to je u svetu pre Stefa Karija bila jako dobra stvar.

A onda je u sofmor godini na koledžu postao svestan da je zapravo dobar. I počeo je postepeno da stavlja do znanja protivnicima da je baš on prekoputa. Nešto kao kada je Kežman pokazivao prezime na dresu, samo mnogo suptilnije, da mnogo više iziritira. Verovatno ključna trojka u njegovoj karijeri je pogodak protiv Merilenda, kad je nakon što je ubacio mrtav ladan krenuo u trash talk razmenu sa gazdom Baltimor Rejvensa.

To je bio prvi triger. Iste večeri je dobio više od 70 poziva sa različitih brojeva telefona, jer je njegov privatni broj procurio i počelo je iživljavanje. Na narednim utakmicama protivnički navijači su počeli da primećuju "koliko je mek". Užasno ih je nerviralo kada god bi, bez trunke čvrstine, uspeo da se izbori za poziciju i pogodi težak šut. Stvar je počela da raste kao grudva koja se pretvori u lavinu - već do kraja sezone ismevali su ga na svakoj utakmici, vređali, govorili mu najpogrdnije moguće stvari, a vrhunac je bio kada su u nekim univerzitetskim zidnim novinama objavili da je Redik u vezi sa svojim 12-godišnjim bratom.

Da stvar bude neverovatno - to nikada nije prestalo.

Karmelo Entoni je nedavno prepričao koliko je Kobija Brajanta iritirao Redik na pripremama reprezentacije i koliko je bio usmeren na to da ga ponizi. Navijači u NBA ligi još uvek nisu preterano cenili igrača koji ima "samo" finesu i nimalo žara i čvrstine da se pobije. Redik je primao udarce - što u blokovima kroz koje se probijao, što sa tribina - igrao i ćutao. A kada god bi progovorio bio bi izvrnut ruglu.

Tek kada je sve to prošlo, kada su se oštrice pera i navijačkih frustracija usmerile na neke nove igrače, Redik je priznao da je već na toj drugoj godini studija bio na korak od toga da prestane da igra košarku.

"Posle završene sezone Coach K. me je pozvao u kancelariju i rekao mi da Djuk nije postao šampion jer su meni bile važnije stvari van terena i da nisam bio dostojan da postanem NCAA šampion", priznao je Redik. "To me je dotuklo. I danima sam razmišljao da sve napustim, bilo mi je muka od tog pritiska i osećao sam kao da me je neko izdao. Ali sam onda shvatio da sam zapravo fokusom na pogrešne stvari ja izdao svoje prijatelje i saigrače. I odlučio sam da se ne povlačim, nego da se borim, da nikada tako nešto ponovo ne dozvolim".

Možda nije do trenera... Lejkersi i bez Lebrona savladali Kingse

Broni više puta šutnuo nego što je postigao poena, slaba partija i Đurišića

Zato je ćutao i radio. I trpeo. Čak i kada je sve prošlo, kada je postao veteran koga bi mnoge ekipe u ligi poželele u svom rosteru, sposoban da zatrpa rivala bez puno podignute prašine, nastavili su na njega mnogi da gledaju sa podozrenjem. Pa kada je pokrenuo podkasta "Old Man With The Threes", u tom trenutku prvi tako važan i gledan podkast u kom učestvuje neki aktivan igrač, mnogi su bili u fazonu: "Evo ga ovaj opet, ne odustaje".

I on stvarno opet nije odustao.

Ne samo da nije odustao nego je nastavio da razvija taj podkast, napravio od njega biznis i kao krunu na par godina uspešnog rada, u zanimljivoj koprodukciji sa Lebronom Džejmsom napravio serijal u kome su otvoreno govorili o taktici, košarkaškim aktuelnostima, pili vino i crtali po tabli.

Opet su se mnogi smejali, a Redik je odlučio da napravi novi trk kroz blokove.

Ne da je nastavio da pije vino i crta sa Lebronom po tabli, nego je, bez ikakvog trenerskog iskustva u seniorskoj košarci, seo na klupu Los Anđeles Lejkersa da Lebronu i njegovom sinu Broniju bude trener i reši veliku dilemu koju je rukovodstvo ove trofejne franšize imalo. Rob Pelinka je pre Redika razgovarao sa mnogima - od Sema Kasela iz Bostona, do Dejvida Adelmana iz Denvera - ali se odlučio za Redika.

Insajderi su otkrili da je Redik svoje mesto na klupi kupio ubedljivim nastupima na sastancima sa Pelinkom i predstavnicima porodice Bas. On je bio vrlo energičan govoreći o tome da će njegov način vođenja tima biti uslovljen isključivo statističkim analizama i empirijski dokazanim stvarima, a ne unapred stečenim mišljenjima, za koja je rekao da su najveće ograničenje trenera koji su već dugo u ligi.

Kao svoje primarne trenerske zadatke naveo je da podigne formu Entonija Dejvisa i učini da Lebron Džejms igra mnogo više bez lopte, kako bi ostao svež jer krajem godine puni 40.

Način na koji se ponašao na tim sastancima iskusnije glavešine u Lejkersima podsetio je na mladog Peta Rajlija i brzo su poverovali da bi Redik mogao da bude u stanju da uspostavi timsku kulturu. Upravo to su mnogi videli kao nedostatak ovog tima, koji je podređen auri Lebrona Džejmsa, koju Darvin Hem nije umeo ni da iskoristi ni da obuzda.

Već od prvih utakmica, videla se promena na Lejkersima. Delovalo je da je Redik u tim usadio ono što je i sam oduvek imao - osećaj za borbu. Protiv očekivanja, protiv kritika, protiv boljih rivala, protiv sebe samih. Entoni Dejvis je prvih nekoliko nedelja izgledao kao legitiman MVP kandidat, Lebron je isporučivao svoje (njegove brojke u 40. godini su frapantne), a ostatak tima se šibao i dodavao rukiju Daltonu Knehtu koji je čekao u ćošku i pogađao za tri. Već su počele paralele između njegovog stila i Redikovih NBA početaka i delovalo je da će medeni mesec Redika i Lejkersa potrajati.

A onda su se survali u provaliju.

Način na koji Lejkersi igraju odbranu užasniji je i od niza poraza. Ako se u napadu jasno vidi da je Redikov tim mnogo smisleniji nego kada ih je vodio Hem i ako je sa te strane kantara i Džej Džej koji pasionirano učestvuje u utakmici i dobro oseća dinamiku tima, sa druge strane je odron odbrane koju Lejkersi prikazuju. Uključujući i Lebrona, kome se prvi put u životu vidi da su ga godine uzele na zub (makar na toj strani parketa, na kojoj već dugo ne daje sve od sebe, ali je makar izgledao dostojanstvenije).

Kada ne ulete u limbo nenormalno loše odbrane, Lejkersi su u stanju da se pobiju sa mnogima. Ali kada ih uhvati minus faza, izgledaju stvarno jezivo, a Džej Džej Redik biva predmet sprdnje jer ga ljudi snimaju kako pasionirano bulji u tablet i analizira nešto dok čeka hranu, dok pere kola, dok je na wc šolji.

Budimo pošteni, tim koji Redik ima na raspolaganju je zaista loš i neizbalansiran. Dianđelo Rasel izgleda kao surova šala prirode sa košarkom od početka sezone, a Lebronova aura i Dejvisov suvi kvalitet nisu dovoljni da nadomeste nedostatak osoblja i epizodnih uloga.

Nekada izgleda da bi Redik najradije ušao u teren i sam odradio neki prljav posao. Postavio se za faul u napadu, ili pogodio trojku posle trka kroz blokove. Ili samo isprovocirao rivala nečinjenjem bilo čega provokativnog. Svojom pojavom.

To se neće dogoditi jer je Džej Džej do sada u karijeri pokazao da koliki god ponori oko njega bili, on nastavlja dalje. Kroz čvrste blokove i laktove u rebra.

Kao jedan od onih ljudi za koje ne znaš jesu ludi, ili vole da ih mrze ili su samo nenormalno hrabri. Ili sve to zajedno, sa trenerskom tablom u rukama.

NBA LIGA

Nedelja:

21.30: (1,40) Orlando (14,0) Bruklin (3,35)

Ponedeljak:

00.00: (2,25) Toronto (12,5) Atlanta (1,80)

00.00: (1,17) Boston (20,0) Indijana (5,50)

01.00: (1,35) Hjuston (14,0) Majami (3,70)

01.00: (1,40) Oklahoma (14,0) Memfis (3,35)

02.00: (1,40) Minesota (14,0) San Antonio (3,35)

*** Kvote su podložne promenama