Za sve koji su se pitali ili posumnjali - Ne, NBA liga nije u problemu

Čuli ste ili ste negde pročitali te teorije. Kažu da su TV rejtinzi NBA lige u padu. Kažu da liga više nije dovoljno atraktivna. Da su utakmice dosadne. Kažu da se preeeeviše šutira. Pišu o tome analitičari, košarkaški kolumnisti, ljubitelji Redita, a ponajviše iskreni poklonici evropske košarke.

Iskusni medijski lisac, američki novinar Džon Holinger (na njega kamenje, ne na nas), to je objasnio na slikovit način: "Sve su to ljudi koji u NBA svet slete padobranom negde sredinom aprila".

Ovo je kratka priča o tome koliko u Americi zapravo košta da gledate NBA tim koji volite i zašto pad TV rejtinga veze nema sa velikim brojem šuteva za tri poena.

Krenimo redom.

TRENDOVI

Džejson Tejtum (©AFP)

Ekipa Boston Seltiksa osvojila je titulu prošle sezone dopadljivom igrom i zbacila teret sa grbače, posle mnogo propalih sezona, pa se taj teret sada sručio na ostatak lige. Imperativ je postao - pariranje Seltiksima. Tim Džoa Mazule igra još raspucaniju košarku ove sezone, a Mazula je sve to definisao filozofijom lova kitova ubica (na njega kamenje ako vam se ne dopada, a da, već ste kamenolom izručili na potpisnika ovih redova zbog morskih sisara).

Šta je najkarakterističnije za igru Seltiksa u ove dve sezone? Ogroman broj šuteva za tri poena. Kako ostatak lige gleda da im parira? Podižući udeo šuteva za tri poena na 100 poseda. To je zapravo samo nastavak onoga što su prethodno radili Karijevi Voriorsi i Hardenovi Roketsi.

Stef Kari počeo je da šutira trojke iz svih pozicija, a tim Stiva Kera je svojim spejsingom menjao dinamiku igre. Džejms Harden je počeo do iznemoglosti da diže "pull-up" trojke (iz dotrčavanja) i podigao je taj broj na čak 12 takvih šuteva po utakmici u sezoni 2018/19. Upravo to je najviše smetalo starijim ljubiteljima NBA lige, naviklim na tuču iz devedesetih u kojoj je prvo trebalo da se izboriš za život, a tek onda za šut. Pitali su se - kako je moguće da neko u tako ranoj fazi napada umesto da ide na ulaz ili potraži bolju opciju, samo zabode u mestu i digne se na šut za tri poena.

NBA fanatici sa Univerziteta Berkli radili su čak i naučnu studiju koliko se takvi šutevi iz dotrčavanja zapravo isplate i u sezoni 2021/22 došli su do zaključka da od svih pull-up šutera jedino Tre Jang ima dovoljno dobar procenat da bi se ti šutevi smatrali isplativim. U tom trenutku u ligi je bilo nekoliko igrača koji uzimaju više od šest takvih šuteva po utakmici. U ovom trenutku ih je osam, što je i dalje mizeran broj.

Ostali šutevi za tri poena - iz driblinga, 'catch-and-shoot' i trojke sa korakom unazad - eksponencijalno rastu, ali to ne smeta do te mere navijačima jer to vode pod "racionalnije šuteve". Problem je u činjenici da igrača kao što su Kari, Harden ili Dončić i timova kao što su Voriorsi ili Mazulini Seltiksi nema puno, pa se tako desi da neki kamenac zbog novog trenda u ligi zategne pet, šest trojki. Tviteraši ga posle pitaju gde treniraš šut da odem da zavarim biciklu, ali većih posledica tog trenda zapravo - nema.

Brojne NBA ankete i istraživanja poslednjih godina pokazali su da je ciljna grupa borda lige zapravo nova generacija navijača, koja ceni napadače i preferira atraktivnost u odnosu na fizički kontakt.

Holinger u svojoj analizi tako ističe da je mlađim navijačima važnije da vide mlade zvezde i zakucavanja, nego da utakmicu promatraju šematski, analizirajući tajming cutova i španski pikenrol. A kad smo kod zakucavanja, njihov broj je već nekoliko sezona nepromenjen i kreće se između 4,5 i 5 zakucavanja po timu po utakmici. Šta je preduslov za atraktivna zakucavanja? Prostor. Šta otvara najviše prostora u reketu? Dobar spejsing i šut za tri poena.

Na ovaj način moguće je izvrteti još sijaset dokaznih postupaka, ali zaključak je isti - to što se u NBA ligi šutira za tri poena više nego ikada, ne može biti razlog za pad gledanosti, to je samo izgovor onih koji preferiraju drugačiji stil košarke.

TV ZAVRZLAMA

Amazon (©AFP)

Uostalom, da je NBA liga stvarno u problemu sa gledanošću, da li bi zaista Džef Bezos i njegova ekipa uložili 76 milijardi dolara u TV ugovor koji stupa na snagu od sezone 2025/26? Jeste u čitav paket uključen i Dizni, ali takva teza zvuči smešnije od crtanog filma jer ni Bezos, ni drugi milijarderi, niti bilo ko drugi u Americi, ne bi uložio ni hiljadu dolara u nešto što je rizično i što preti da sklizne iz šina.

Suština pada TV rejtinga ogleda se u dva ključna faktora. Prvi smo već spomenuli - to je mlađa struktura gledalaca. Kao i u Srbiji, mlađi Amerikanci provode mnogo manje vremena uz TV, a mnogo više vremena na TikToku, Instagramu i YouTube, gde NBA ohrabruje influensere, novinare i analitičare da kreiraju sadržaj u vezi sa ligom, pa se tako utakmice mnogo manje konzumiraju uz TV, a mnogo više na internetu.

Tu dolazimo do drugog faktora - TV prava i blackouti. Ne samo da se nova NBA publika pomerila od televizora ka internetu, nego i na internetu postoje vrlo jasna ograničenja, koja novu publiku teraju na ilegalne strimove.

Kako to u NBA ligi funkcioniše? Postoje lokalni emiteri u svakom od gradova gde igra neki NBA tim i oni su kupili prava na određene utakmice - neki lokani broadcasteri imaju prava na sve utakmice njihovog tima, neki imaju na 50 odsto utakmica, što znači 41 prenos. U trenutku kada se igra ta utakmica, na svim drugim platformama, osim na kanalu tog lokalnog emitera, dolazi do blackouta.

U prevodu, kada igraju Lejkersi, navijači tog tima iz Los Anđelesa ne mogu da gledaju Lejkerse na NBA pass-u (zvaničnoj platformi lige), niti na bilo kom drugom mestu osim na kanalu lokalnog emitera.

A da bi to uopšte mogli, potrebno je da koriste usluge kablovskog operatera u čijem je paketu taj kanal. Za prenose nekih timova, poput Denvera, potrebno je da navijači imaju čak dva različita paketa kablovskih operatera. To je sve dodatni trošak na koji se mnogi ne odlučuju.

Prevedimo čitavu ovu priču na domaći teren.

Zamislite da televizija XYZ odluči da plati 76 milijardi evra za pravo na prenošenje Evrolige. Uvede se pravilo da više niko na Euroleague TV aplikaciji ne moze da gleda Zvezdu i Partizan iz Srbije, nego da imaju blackout i da je jedini način da u Srbiji gledaš naše klubove - lokalni emiter koji sarađuje sa XYZ televizijom. Većina, recimo, nema taj kanal i mora da ga doplati. Ali to nije doplata na nivou našeg konteksta, gde ljudi biraju između dva emitera, pa često koriste usluge oba - to je scenario po kome bi na ta dva emitera, gledaoci bili prinuđeni da plate usluge trećeg.

I onda bi, kao što je danas u slučaju NBA lige, na analitici bilo manje ljudi uz TV, manje ljudi bi koristilo usluge zvanične platforme za gledanje utakmica, a dobar deo publike bi birao ilegalne načine.

To je zapravo pravi razlog zašto TV rejtinzi NBA lige opadaju.

KULTUROLOŠKA STVAR

Dončić i Jokić (©AFP)

Razlika između "našeg" i "njihovog" načina toliko je upečatljiva da o njoj konstantno govore svi NBA punditi. To su na površinu svojim igrama izbacili Nikola Jokić i Luka Dončić, pa zato nikoga ne bi trebalo da čudi kulturološki šok koji dožive i "naši" i "njihovi" kada gledaju ligu ovih drugih.

Za NBA fanove rođene i odrasle u Americi, Evroliga (ako su za nju uopšte čuli) presporo je takmičenje u kom se ne poštuje dovoljno napadač i u kom je moguće guranje, čupanje, odbrana koja više liči na devedesete u NBA ligi.

Za ljubitelje evropske košarke, rođene tamo gde su na betonskim terenima između zgrada u radničkom naselju stasavale legende, količina šuteva za tri poena koju uzimaju igrači u NBA ligi i trenuci u kojima se ti šutevi uzimaju, nerazumljivi su i ponekad sumanuti.

Ipak, i jedan i drugi način imaju svoju jasnu računicu. U Evroligi se detaljno argumentuje zašto se ceni nešto sporija igra, sa dužim posedima u odnosu na NBA (mada ni to nije pravilo, pogledajte ekipe u vrhu Evrolige), a u NBA prostom matematikom pokazuju zašto su odustali od poludistance i vratili se korak iza linije za tri poena.

Opasno je samo na osnovu ličnog ukusa i računice koja ne važi u drugačijem kontekstu, donositi zaključke. Ne, NBA liga nije u problemu. Pitajte Džefa Bezosa.