Unikahina četiri trofeja: Navikao si navijače na kavijar, pa sad neće jaja i pomfrit

U prirodi sporta – težnja da se uvek ide napred. Da se takmiči protiv najboljih. U prirodi biznisa – slična zamisao. Samo uz opasnost da te odvuče u bankrot ako stvari ne krenu kako treba. Unikaha iz Malage prva je shvatila da sa najvećima ne može. Bar kada je novac u pitanju. I umesto Evrolige i Evrokupa izabrala Fibinu Ligu šampiona. Beše to još 2021. godine i mada su joj mnogi odali priznanje na principijalnom poslovanju niko nije imao smelosti da uradi isto. Četiri sezone kasnije, možemo da ponovimo pitanje: da li je Unikaha birala mudro?

OK, nema je u Evroligu i prosečnom ljubitelju košarke nije previše bliska. Ali sve drugo ima. Ima čak i četiri trofeja samo iz ove sezone: Kup kralja, španski Superkup, Fibino Svetsko klupsko prvenstvo, a posle pobede nad Galatasarajem od 83:67 i Fibinu Ligu šampiona. I to drugu godinu zaredom. Predsednik Antonio Hezus Lopez Nijeto ima puno razloga da bude zadovoljan. I sasvim dovoljno iskustva da u velikom intervjuu za specijalizovani Basket News iz jednog drugačijeg ugla sagleda aktuelnu situaciju u evropskoj košarci.

Jer NBA kuca na vrata Starog kontinenta, dok Evroliga traži klubovima milione samo da bi igrali bez finansijskih nagrada. To je recimo nateralo Albu da istupi iz elitnog takmičenja.
“Drago mi je zbog toga, mada će svako to tumačiti kako želi. Ali jasno je da se u evropskoj košarci mnogo toga pomera i sve se pozicionira za budućnost, koja je neizvesna, ali interesantna. Evroliga je izuzetno takmičenje, meni zababvnija od NBA, ali je finansijski nemoguć trud za klubove srednje veličine kakav je naš. Ne možemo da održavamo budžete koji nisu zasnovani na finansijskom povratku”, kaže Lopez Nijeto za Basket News.

A povratka novca u košarci nema. I sve zavsi od toga koliko su bogati vlasnici – ili same države – spremni da izdvoje.
“To je srž Evroliginog modela. Klubovi koji najmanje gube, poput Albe, imaju najgore rezultate. Zašto? Jer ovde nema finansijskog reda. A oni su (vlasnici) strastveni ljudi koji ne gledaju brojke i kažu: ‘Hoću da osvojim Evroligu, bez obzira na cenu’. S tim ne možeš da se takmičiš. To je pogrešan model, ali da se ne bavim drugima. Problem je: šta se desi kada finansijer ode? Kada sa njim nestane i 80 odsto tvog budžeta? A, već si navikao navijače da jedu kavijar, sad neće da pristanu na jaja i pomfrit. Ne dopada mi se to”.

U EVROKUPU JE NAJVEĆA NAGRADA - KAZNA

(©FIBA)

Zato je Unikaha izabrala Fibu. Finansijski benefiti su bolji. Učešće zagarantovano na osnovu rezultata u domaćim takmičenjima. Ima naravno i svojih problema.
“Vidim da ljudima smeta šesnaestina finala, jer tu ima i nekih klubova niskog nivoa. Ali to je u stvari dobro za ukupan razvoj košarke. Sport mora da privuče sve vrste navijače, ne samo košaraške štrebere. Najviše mi se dopada format, male grupe, kao u Uefinoj Ligi šampiona, interesantne utakmice, razuman kalendar, koji nam ne prepuni rostere što je najvažnije. Liga šampiona nam dozvoljava racionalniji razvoj… Da igramo Evroligu verovatno bismo u ACB ligi bili između 11. i 14. pozicije… Ne sviđa mi se što se plasiramo na Fajnal for i 14 dana ranije ne znamo sve detalje. Kad smo igrali u Beogradu doveli smo 200 navijača, ali za tako nešto moramo da unapred da budemo obavešteni. Ne da igramo u Abu Dabiju kada ne učestvuje nijedan lokalni klub odatle. Teško je tako mobilisati navijače”.

E sad, ako uđe NBA moglo bi lako da se desi da se mapa evropske košarke u potpunosti promeni. Pominje se u da bi Fibina Liga šampiona mogla da se ujedini sa Evrokupom?
“Mislim da će se desiti, ali ne zato što će neko da naloži, već će to biti učinjeno iz nužnosti. Jer trenutno, najveća nagrada u Evrokupu je – kazna. Klubovi poput Valensije, koji traže stabilnost, znaju da bi taj jedan nivo više mogao finansijski da ih upropasti. To je izazov: pronaći istinsku održivost… Kad sam 2021. odlučio da idemo u Llgu šampiona bio sam žestoko kritikovan. I ja sam to video kao korak unazad. Ali imao sam jasnu ideju, a vreme je pokazalo da smo bili u pravu. Klubovi iz Lige šampiona su sada na drugom nivou. Nije to samo u nagradi od milion evra. To je racionalno takmičenje, u skladu sa domaćim prvenstvima. A za prvenstvo kakvo je špansko to je suštinski važno”.

PREMALO JE ŠTREBERA, POTREBNI SU NAM FUDBALSKI NAVIJAČI

No, da bi košarka zaista mogla da napreduje, smatra Lopez Nijeto, mora da se otvori. Sledi objašnjenje…
“Prijatelj me je nedavno pitao koliko ljudi u Malagi gleda plej-of utakmice Evrolige. Rekao sam mu: ‘Ne više od 300’. Zašto? Zato što to gledaju samo košarkaški štreberi. Mi se nismo takmičili sa Evroligom, nego sa fudbalskom utakmicom Intera i Barselone. A morao si prvo da shvatiš da li uopšte ima prenos”.

Vatrenih navijača Unikaha svakako ima.
“Imamo 9.000 prodatih sezonskih ulaznica i listu čekanja sa 2.000 ili 3.000 ljudi. Jer želimo da nešto prodajemo i pred same utakmice. Oni dolaze zbog Unikahe. I takvih navijača imaju i Breogan, Mursija… Ali kada njihovi klubovi ispadnu – oni se jednostavno isključe. U stvari, najveću gledanost španska košarka ima u Kupu kralja. Finale ACB lige gleda mnogo manje ljudi. Ljudi se odjave kad njihov tim ispadne. Ko ostane da gleda? Štreberi, a to nije dovoljno velika baza”.

Ima i do medija. Svako ko je putovao po zapadu Evrope video je Marku, Gazetu ili Ekip, debele sportske novine u kome košarke ima tek na jednoj ili dve strane. Fudbala recimo na 60.
“Moraš da kopaš dok ne naiđeš na košarku. Prvo je španski fudbal, pa međunarodni fudbal, pa ženski fudbal, pa motosport. I kad dođeš do košarke prva vest je – NBA… Mene to ne zanima do plej-ofa. Ljudi žele tekstove na dnevnoj bazi, da o košarci pričaju u barovima. U tom smislu, Grčka, Litvanija i Srbija su zadržale taj nivo autoriteta u njihovim zemljama”.

SVAKI IGRAČ MOŽE DA IDE, ALI NEMA PREGOVORA O VISINI OBEŠTEĆENJA

I još jedno poređenje sa fudbalom.
“Finale Evrobasketa (Španija – Francuska) se igralo u isto vreme kada i fudbalska utakmica Reala i Atletika, a opet ga je gledalo 5.400.000 ljudi. Košarka ima moć. Puna je emocija, preokreta, ritma. Ali moramo da privučemo više ljudi da je gleda, a tu je televizija ključ. U fudbalu su TV prava astronomska. FK Malaga igra drugu ligu, a od televizije dobija 8.000.000 evra. Da su u prvoj ligi imali bi 45.000.000 ili 50.000.000. Mi u Unikahi smo među najboljima u Španiji, naši igrači imaju veće plate od fudbalera Malage, ali mi od TV prava dobijamo samo 300.000 evra. U redu, oni imaju 25.000 sezonaca, mi 10.000, ali neravnoteža je brutalna i to mora da se ispravi”.

Nazad na Unikahu i ono što je čini najboljim evropskim klubom van Evrolige. Između ostalog i zbog odličnog skautinga.
“Dovodili smo dobra pojačanja. Ako igrač želi da napreduje i neko mu ponudi više – super. Ali ne pregovaramo oko obeštećenja. Ako je u ugovoru izlazna klauzula milion evra neka plati milion. Ne spuštamo na 200.000. Dovodimo igrače da bi igrali za nas… I igrači su nam verni. U aktuelnom sastavu njih deset je sa nama barem tri godina. Deo su grada, uzori mladima. Samo što to košta. Stranac ne samo da ti posle prve dobre godine traži veću platu nego plaćaš i veći porez. U prvoj godini 19 odsto, već u drugoj 45. Ako hoćeš da sačuvaš tim u Španiji to je mnogo skupo. Zato svi i menjaju toliko svake godine”.