G. KelićTi pripadaš! Arijan Lakić i lekcije o strpljenju i upornosti
.jpg.webp)
.jpeg.webp.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 6min | čet. 23.01.25. | 10:01
Bek crno-belih je od starta sezone bio u drugom planu kod Željka Obradovića, ali je strpljivo čekao svoju šansu i sada je ne pušta
Personifikacija izreke strpljen - spasen je Arijan Lakić. Do tančina. Isprva potpuno skrajnut u drugi plan, bez minuta i bilo kakve uloge u timu Željka Obradovića, bek Partizan Mozzart Beta je u poslednje dve nedelje, malo silom prilika, a malo više poštenim odnosom prema radu i sebi, uskrsnuo u veoma bitnog igrača u rotaciji ekipe iz Humske. To se najpre videlo u duelima sa Asvelom i Olimpijom, a potvrđeno je u sinoćnjem okršaju sa Parizom.
U sve te tri pobede, nekadašnji košarkaš Zadra je bio tajni sastojak glavnog jela. Ukrasio je i obogatio nestvarne poenterske partije Sterlinga Brauna, dvojice Džonsa i Ifea Lundberga koji su izneli najveći teret u poslednjih nekoliko evroligaških mečeva. Najpre požrtvovanom odbranom, voljnim momentom na skoku, a onda i važnim trojkama koje je juče pogađao u pravi čas, utkao je dobar deo sebe u veoma važne trijumfe svog tima.
Izabrane vesti
Još u Lionu je pokazao Obradoviću da može da služi kao svojevrsni flaster na najboljim protivničkim igračima. Protiv Asvela je dobio zaduženje da se prilepi na Tea Maledona i ne pušta ga iz vida. Epilog je samo sedam postignutih poena prve zvezde francuskog tima, od kojih su svi stigli sa linije penala i više nego ubedljiva pobeda Partizana (62:93). Može se reći da je svojski uradio posao na svom debiju u elitnom evropskom takmičenju. Za 19 minuta je pritom upisao dva poena uz pet skokova i jednu asistenciju.
"Nacrtao sam sebi u glavi da pripadam ovde, čekao priliku i verovao. Kada sam ušao na teren, kao da sam igrao svaku utakmicu pre toga. Velika je čast što su minuti došli i u Evroligi, pogotovo u ovakvom klubu. Verovao sam na svakoj utakmici od početka sezone, čekao sam svoju priliku – došla je i bio sam spreman. Najbitnija i prva stvar je bila odbrana. Pogotovo na ovakvom nivou da se najviše trudite u odbrani, da date 100% – u napadu dođe prilika. Najviše sam bio fokusiran na dva njihova glavna igrača koji su bili na terenu”, rekao nam je Lakić posle tog duela.
Uvertira za tu partiju bio je okršaj sa čačanskim Borcem Mozzart tri dana ranije kada je rođeni Beograđanin posle dužeg vremena dobio veći prostor za igru. Bila je to svojevrsna priprema za onu što će kasnije uslediti. U gradu kraj Morave mu je Obradović dao više do 20 minuta, a on je odigrao najbolju poentersku partiju postigavši 12 poena i tako se fizički i psihički pripremio za ono što će kasnije uslediti.
Jeste da se u tim trenucima nije znalo da će duplo evroligaško kolo propustiti Dvejn Vašington (virus) i Frenk Nilikina (povreda), i to je sigurno u velikoj meri pokvarilo taktičku pripremu za te okršaje, ali je zato stručni štab nateralo da gleda u pravcu momka koji je pre toga odigrao tek devet utakmica u celoj sezoni i to sve u regionalnom takmičenju. To se na kraju višestruko isplatilo jer je Partizan ne samo slavio pobede, već je dobio dodatnu opciju u rosteru. Izuzetno važnu i izuzetno korisnu.
U Milanu je imao dosta manje minuta (tek pet), ali i za to vreme je uspeo da ostvari nekoliko dobrih odbrana i presingom na lopti natera na grešku bekove Manekena. I u gradu mode su se crno-beli radovali ubedljivom trijumfu (70:90).
Da nije prolazna senzacija, već ustaljen deo tima pokazao je u megdanu sa subotičkim Spartakom gde se po prvi put javio i njegov ofanzivni potencijal. Nije se libio Lakić ni u Lionu da opali šut sa polukružne linije, zatrči se ka košu, međutim tu ga nije slušao šut. Za razliku od sinoć kada je čak četiri puta pokušao za tri i pogodio dvaput. Pak, oba puta u veoma bitnom momentu. Kada se protivnik rezultatski opasno približio i nadirao sve jače.
"Kada igrate sa dobrim igračima, sve je lakše. Imam i dosta prostora, pošto prave prednost na terenu. Osećam se mnogo opuštenije", kazao je Lakić posle jučerašnjeg slavlja.
Ipak, ono što zbog čega je zaslužio pohvale kako navijačke publike, tako i trenera Obradovića jeste rola u defanzivi. Još jednom. Ušao je u igru u drugom kvartalu kako bi pokušao da uspori furiozno otvaranje gostujućeg tima i njihovog najboljeg igrača Ti Džej Šortsa. I slikovito govoreći, izgrizao ga je. Omaleni plej Pariza je prvi kvartal završio sa osam poena, dok je do kraja poluvremena ubacio još samo dva, a ekipa je posle 34 datih poena u prvih deset minuta, u drugih ubacila jedva 15 što je bio glavni razlog preokreta crno-belih.
Manična odbrana u niskom startu, ali i sada već prepoznatljiva bacanja za loptu te ofanzivni skokovi su postali Lakićev "trejdmark". Ono na čemu gradi svoju igru i zarađuje vreme na parketu. Ti Džej Šorts jeste ubacio svoju porciju poena, ali je morao da se naradi za njih. Koliku je već reputaciju defanzivnog specijaliste stekao Lakić govore i Šortsove reči posle meča, izrečene baš za Mozzart Sport.
"Bio nam je na skauting izveštaju i bio je označen kao odličan defanzivac. Otežao mi je mnogo i imam poštovanje za igrače koji se posebno trude u odbrani jer je to zapravo najteže, da čuvate talentovane napadače. Dolazio sam do svojih pozicija, mislim da to mogu da uradim protiv bilo koga, ali bez obzira želim da mu ukažem poštovanje", rekao je Šorts o Lakiću.
Pohvale mu je na konferenciji za medije izrekao i Obradović rekavši da igra i trenira sa velikom željom. Što i ne treba da čudi. Svesno je Lakić letos došao u Partizan sa predznanjem da neće biti jedan od igrača oko kojeg će igra da se vrti, kao što je to bio u Zadru. Već da će svaki sekund morati pošteno da zaradi. Da dobro oguli kolena i odere dlanove. I znao je da će morati mnogo utakmica da presedi na klupi, za neke da se i ne skida, međutim ni u jednom momentu, prema ličnom priznanju, nije osećao da tu ne pripada. To se vidi po načinu na koji razgovara sa igračima na terenu, komunicira sa trenerom, ali najvažnije, stavom sa kojim dolazi na svaki trening. Prosto govoreći, zadovoljan je što je tu i što mu se pružila jedna ovakva karijerna prilika.
Ni to što je bio praktično poslednji igrač u rotaciji, što su bolji status od njega u ekipi imali i Mario Nakić i Balša Koprivica te najmlađi Mitar Bošnjaković nije kod njega probudilo ozlojeđenost. Niti mu je uticalo na samopouzdanje. Primerom je pokazao sebi, ali i svima drugima kako se na najbolji način koristi dobijenih "pet minuta". Ščepao ih je obema rukama i sada ih ne pušta. Izborio se za svoje mesto pod suncem. A, to u ovakvom timu nije lako. Međutim, tu dolazimo i do njegovog karaktera. Isti je izronio na površinu nekoliko godina ranije kada je zbog teške povrede leđa bio na pragu da završi karijeru. Nije pristao na to, kao što ni sada nije pristao da bude mahač peškira. I zbog toga mu je stigla nagrada. Bolja nego kakvom se nadao.
Jer, zaista koliko god strpljenje može da bude gorko, plodovi su slatki. U slučaju Arijana Lakića - najslađi mogući.
tagovi
Obaveštavaj me
KK Partizan Mozzart Bet
.jpg.webp)
