Tada se rađa killer instinct

Košarkaški večiti derbi od devedesetih, a poslednjih nekoliko godina od kada se Željko Obradović vratio u Partizan Mozzart Bet i vratio duopol na Jadran i u Beograd naročito, poligon je socijalnih, navijačkih i svih drugih pritisaka. To je jedan od retkih događaja koji u individualističkom društvu privlači kolektivnu pažnju i budi očekivanja čak i onih koji nemaju materijala da ih formiraju. Kada vir krene da uvlači igrače i stručne štabove, sve oko njih (i nas) postaje binarno.

U večitom derbiju Partizana i Crvene zvezde - svakom, pa i ovom današnjem, kada pred krcatu Arenu u crno-belom istrče na "revanš" u Evroligi - moguće su samo nule i jedinice. Svaka pobeda može biti samo velika. Svaki poraz može biti samo tragičan. Svaki tim može biti ili moćan, ili nemoćan. U seriji napada koja traje nekoliko minuta i koja preokreće rezultat, u čitavom poluvremenu u kom se nemoćnom parališu zadnje lože, kičma i mozak, ili u utakmici posle koje si uvek i samo pukovnik ili pokojnik.

Upravo u takvim trenucima, punih nula i jedinica, euforije i tragike, izdvajaju se samo igrači spremni na to da preuzmu odgovornost.

Bilo je mnogo sjajnih igrača koji su igrali večite derbije u poslednjih desetak, petnaestak godina. Reprezentativaca naše zemlje, reprezentativaca drugih zemalja, brutalnih košarkaških legionara, evroligaških zvezda na ceni. A opet, na prste dve ruke možemo nabrojati igrače koji su svoj kvalitet umeli da smeste u kalup o kom je pričao igrač sa verovatno najvećim "killer instinctom" u istoriji košarke.
"Moraš to da pronađeš duboko u sobi. Da iskopaš taj osećaj, da želiš da su stvari u tvojim rukama", govorio je Kobi Brajant. "Moraš čulima da odgovoriš na ono što se dešava oko tebe i da duboko u sebi osvestiš da je trenutak da nametneš svoju volju. Ali nikada ne smeš da zaboraviš da si deo tima. Tada se rađa killer instinct".

Igrači koji će u petak istrčati u Arenu u crveno-belom i crno-belom, pripadaju generaciji koja je rasla pod Kobijevim posterima i pod uticajem njegovog mamba mentaliteta. Zato bi ovakve utakmice, na ivici oštrog sečiva tenzije, utakmice koje i igrače i navijače ostavljaju budne do jutra pod udarima adrenalina, za njih trebalo da budu nagrada. Ali nagrada koja se zaslužuje. Za one koji je ne zasluže, ovakve utakmice su usud. Nema sredine.

Upravo po toj liniji, u poslednje gotovo dve decenije mogli smo da razdvojimo igrače koji su voleli da igraju derbije i umeli da se ponašaju na terenu kada se sve pretvori u haos i one igrače kojima su se stezale i hladile ruke. Ali i među onima koji su umeli, izdvaja se mala grupa odabranih.

(©Starsport)

To su igrači koji jednim potezom, teškim šutem ili lucidnom asistencijom u totalno neočekivanom i važnom trenutku, preokreću utakmice i jednoj polovini čitavog svog sveta lome grudni koš, a drugoj polovini lome i poslednje granice samokontrole. To su trenuci kada svi ličimo jedni na druge. Kada čitava jedna boja dobije samo jedno lice.

Pogled Bogdana Bogdanovića i jak pritisak u temporomandibularnim zglobovima kad stegne zube posle ubačene ko zna koje trojke u nizu - to je facijalna ekspresija, to je stegnuta vilica svakog navijača Partizana kada uđe najvažniji šut. Ushićenje i urlik od kog puca glas, udarac pesnicom u grudi i klimanje glavom Marka Gudurića posle trojke o tablu, pred očima Aleksandra Džikića - to je svaki navijač Crvene zvezde kada se dogodi neočekivano. Surovost u smirenosti pogleda Markusa Vilijamsa. Surovost u opštoj nesmirenosti i euforiji Matijasa Lesora. Lakoća postojanja Tarensa Kinzija u crvenom i crnom. Ples neograničenog samopouzdanja Kevina Pantera u crnom i crvenom. To su trenuci po kojima se večiti derbiji pamte i to je metafora svih osećaja, uvreda i kletvi, strasti i pozitivne energije, koja se kreira na tribinama i u svim domovima gde je večiti derbi važan.

Killer instinct je zapravo ono što u derbiju najviše volimo. Veština. Hrabrost u trenucima nemoći. Preokreti. Intenzitet i strast. To je i zaveštanje svih onih koji su u večitim derbijima pobeđivali, igračima koji će izađi na evroligaški "revanš" pred 20.000 partizanovaca.