Srbin deo istorijskog uspeha Miteldojčera: Bajern nam leži, Bambergu smo se revanširali, Lučić idol

Kakav je osećaj pobediti evroligaša i to tim koji je u gonjem delu tabele, bori se za četvrtfinale? Da li su vas oni malo potcenili ili ste vi išli preko granice?
”Pošto smo ih pobedili već drugi put u sezoni, prvi put je to bilo u prvenstvu, tada su oni bili stvarno umorni i rekao bih da su nas tada malo potcenili. Tu su smo utakmicu dosta lakše pobedili. Ovog puta je bilo drugačije, oni su izašli u punom sastavu. Hteli su verovatno da nam se i osvete na neki način, ali jednostavno smo mi odigrali do maksimuma i donekle nam leži kako oni igraju. Ima svega pomalo, ali pre svega to da smo mi odigrali vrhunski do kraja. Neverovatno je pobediti njih i Albu ove sezone, neverovatan osećaj. Svi su uzbuđeni i emocije su na sve strane”.

Da li ste možda već posle trijumfa u polufinalu znali ili osećali da je ovo vaš momenat, da možete da dođete do pehara?
”Da, iskreno. Značilo je mnogo to što smo pobedili Bajern. Ušli smo taj meč bez tereta, trener je uradio sve da nas maksimalno rastereti, niko nije mogao da očekuje da ćemo da pobedimo Bajern, pogotovo u Kupu. A, kada smo dobili Bajern, prešli smo veliku prepreku i došao nam je Bamberg, imali smo motivaciju više da im se osvetimo za prošlu utakmicu. Sve se vrhunski poklopilo. Značilo je to što smo pobedili Bajern i što smo, donekle, imali dosta lakšu utakmicu protiv Bamberga”.

Da li si možda stigao da razgovaraš sa Vladimirom Lučićem pre ili posle utakmice?
”Jesam, sreli smo se na treningu. Oni su imali trening posle nas na dan utakmice, tako da smo popričali malo. Znam Vladu odranije, on je meni bio jedan od idola, još dok je bio kapiten Partizana, pošto sam i sam navijač Partizana. Za mene je stvarno čast uvek kad se vidim s njim i drago mi je što on je mnogo dobar dečko, što uvek želi da popriča o košarci i svemu”.

Iako ste se okitili peharom, vaša dosadašnja sezona, do ovog momenta, bila je prosečna. Imate skor 10-10 i nalazite se na sredini tabele. Da li poslednji uspeh može da vam dođe kao podsticaj da odete još koju stepenicu više do kraja sezone?
”Značiće nam mnogo. Dobro smo otvorili sezonu, čak smo i vezali, ako se dobro sećam, pet pobeda u jednom trenutku. Onda smo pali i stigao je umor. Mislim da je trener koristio malo kratku rotaciju, tako da je starije igrače stigao umor. Ovo sada nam je mnogo značilo, kao potvrda da možemo, da smo ipak na tom nivou, da treba malo da izađemo iz šablona. Dosta se borimo ovde protiv tog mentaliteta, Miteldojčer je uvek na dnu, bori se za opstanak. Trener pokušava dosta da promeni tu situaciju, da uopšte ne razmišljamo tako, već da grizemo i idemo samo napred. Svaka utakmica je za sebe, novi izazov. I eto, pobeđivali smo ekipe sa vrha, Bajern, Albu, a opet gubili smo i dosta lakih utakmica, protiv uslovno rečeno manjih ekipa. Zato i verujem da će nam pobeda u kupu i ova pauza značiti da napravimo poslednji korak, da odemo u plej-of”.

Aleksa Kovačević (©Guliver Images/Alexander Trienitz)

Kako je uopšte igrati u Miteldojčeru, u gradu Vajsenfelsu koji nije klasičan košarkaški grad?
”Pa jeste, nije klasičan košarkaški grad, ali bih Vajsenfels, ali bih ga uporedio sa Krajlshajmom. Mali gradovi, imaju po 30.000-40.000 ljudi, svi te znaju, svi te poštuju. Porodično orijentisani klubovi, navijači su tu, prenose tu ljubav s koleno na koleno, deca, roditelji, babe, dede... Na utakmicama je uvek porodična, topla atmosfera, nije neki pritisak, sa te strane je to prednost. Nemaš neku prednost što se tiče grada, manji grad, manja hale... Ali, opet to je okej. Navijači su druželjubivi, porodično orijentisani. Atmosfera oko kluba je takva”.

Rekao si na početku razgovora da si radio sa Tomasom Isalom u Krajlshajmu, imao priliku da vidiš uspon kluba i njegov trenerski rast. Kakav je bio tih godina kao trener i kako gledaš na to što je u roku nekoliko godina napravio toliki kvalitativni skok, preko Bona gde je uzeo FIBA Ligu šampiona i Pariza sa kojim je osvojio Evrokup, do mesta pomoćnika u Memfisu?
”Tomas je stvarno fanatik za košarku, bukvalno po ceo dan nešto gleda, uvek su nam treninzi bili raznovrsni... Radili smo dve godine, ja sam bio u ekipi, bio sam prisutan na treninzima... Video sam njegov napredak, video sam taj prelaz iz druge u prvu ligu, koliko se on posvetio svemu tome, detaljima... Što se mene tiče, on je jedan od najboljih trenera koje sam u životu video, pre svega zbog načina rada, funkcioniše na vrhunskom nivou. Donekle me nije ni čudio njegov uspeh posle Krajlshajma, Bona i Pariza. Sve je apsolutno zasluženo i on je pokazao svima koliki je stručnjak, kako se neke stvari rade”.

Otkud to da si otišao u Nemačku tako rano?
”Otišao sam posle pionira u Partizanu, gde sam odigrao godinu dana. Marko Stanković, sada trener Bona, otišao je u Krajlshajm. Vodio je mlađe kategorije u Partizanu i potrefilo se da je u Krajlshajmu vodio U16, pošto oni ovde imaju U16 i U19, pa je dobio dozvolu da dovede jednog igrača, setio se mene i tako smo stupili u kontakt. Nisam mnogo razmišljao, pošto je za mene Marko isto vrhunski trener, tako da je bila laka odluka. Tada sam prešao kod njega, zadržao sam se u Krajlshajmu pet sezona, tako da sam ostvario to što je meni bilo bitno, što sam kasnije shvatio... Nisam odmah znao da mogu da dobijem nemačko košarkaško državljanstvo”.

Kakva je po tebi nemačka košarkaška liga? Imao si prilike da odigraš i godinu dana u Slogi iz Kraljeva u KLS, mada nije isto kao kada su tu svi najjači srpski klubovi, ali možda možeš da napraviš poređenje?
”Meni je stvarno žao što se u Srbiji ne posveti malo veća pažnja našim manjime klubovima i domaćoj košarci, verujem da bi to stvarno značilo za razvoj mlađih igrača, novih talenata... Znam, na primer, iz moje reprezentacije, malo je ko iz moje generacije ostao da igra sa 18-19 godina u KLS. Želeo sam da se oprobam u KLS, da vidim sve to, ali smatram da Nemačka košarku više tretira kao biznis. Ne znam da li je to dobro ili nije, ali može da se vidi kroz njihove uspehe koliko dobro rade. Imaju dosta novih talenata, imaju dobru i prvu i drugu ligu, finansijski dobro stoje, hale odlične... Podižu nivo iz godine u godinu. Evo, na primer, za BBL su podigli budžet, zna se kolika hala mora da bude. Mislim da svi prvoligaški timovi moraju da imaju i prvoligaške mlađe selekcije, to im je obavezno. Oni ovde rade dobru stvar, dosta ulažu, dovode čak dosta naših trenera, trenera iz Španije, tako da mislim da dobro rade”, kaže Kovačević i dodaje:
”Nisam bio toliko prisutan u Srbiji, prošao sam jednu godinu u Partizanu, mislim da se stvari menjaju i kod nas, pa se nadam da će u budućnosti biti dosta bolje”.

Aleksa Kovačević kao kapiten U20 reprezentacije Srbije, sa peharom osvajača B divizije (©MN Press)

Kakve utiske nosiš posle sezone odigrane u Slogi?
”Meni je iskreno bila teška sezona, pošto je bila zaista velika razlika u pritisku. Da, mnogo je više naših saigrača, ali sve to mi je na kraju pomoglo na mentalnom nivou, da steknem iskustvo igranja u Srbiji”.

Da li je možda to razlog što si se vratio u Nemačku?
”Nije, nije. Čak bih voleo da igram opet jednu sezonu u Srbiji. Ne bežim od Srbije, zato i kažem da mi je žao što nije u Srbiji takva situacija. Da mogu, ceo život bih igrao u našoj zemlji. Otvorilo se ovde da me je Miteldojčer hteo. Video sam da hoće da promene malo situaciju, nov trener. Janis (Gailitis) takođe je vrhunski trener. Meni je bilo čak iznenađenje kako su ga potpisali, pošto je radio u Rigi, ceo život veliki klub. Na kraju se ispostavilo da je dobra odluka. Dobro iskustvo, drago mi je da radim sa njim. Borim se za veću ulogu, nadam se ću uspeti da se izborim do kraja sezone, ali videćemo”.

Možda je prošlo malo ispod radara, iako nisi igrao mnogo u Srbiji, ali jesi nastupao za mlađe kategorije, odnosno reprezentaciju, u kojoj si čak bio i kapiten selekcije do 20 godina, koja se kroz B diviziju vratila nazad u najviši rang. Radio si sa Zoranom Lukićem i Vladimirom Jovanovićem, kakva sećanja nosiš iz tog perioda?
”Imali smo pre svega vrhunsku generaciju. Bio sam i godinu dana ranije, sa U19 selekcijom, na Svetskom prvenstvu. Preneli smo celu tu atmosferu i ekipu koja je bila već vrhunska. Zoran Lukić nas je vodio, vrhunski stručnjak, on i Vlada Jovanović, dva vrhunska trenera. Mnogi su nam kasnije pričali da smo imali jednu od boljih atmosfera što se tiče druženja. Niko se nije osećao kao zvezda. Čak smo imali Nikolu Jovića, Nikolu Đurišiću, svi su se uklopili vrhunski. Niko nije bio sujetan. Treneri su radili odličan posao. Atmosfera vrhunska, svi smo se zbližili... Sa svima iz ekipe sam ostao u kontaktu, svi se družimo. Kad god sam u Srbiji, uvek se viđam sa nekim. Mušikić mi je jedan od boljih drugara, protiv Petrovića sam igrao prošle godine, on ima odličnu sezonu... Vrhunsko iskustvo, drago mi je što smo se vratili u A diviziju, što sam bio kapiten. To mi je prvi pehar, ovo je drugi, sve najbolje uspomene nosim iz reprezentativnih selekcija”.

Sigurno pratiš Partizan Mozzart Bet. U Kupu se nije dalo da se uzme pehar, ali ekipa je prva u ABA ligi i dobro gura u Evroligi...
”Baš je bila teška utakmica u Kupu. Da ne idem u detalje sada... Žao mi je što nismo osvojili. Imamo odlične šanse u Evroligi. Uhvatili smo sad dobar ritam, vezali četiri pobede na strani. Sad imamo neke utakmice na domaćem terenu i to je naša šansa. Verujem u Željka Obradovića, atmosfera mi izgleda odlično, što mi nije tako izgledalo prošle godine. Mislim da je to velika razlika u odnosu na prošlu sezonu i to je nešto što je falilo za veći uspeh prošle godine. Nadam se plej-ofu i Fajnal foru Evrolige za ovu godinu”, zaključuje Kovačević javljanje za Mozzart Sport.