Sportski direktor Virtusa o istorijskoj konekciji sa Srbijom: Genije Teodosić temelj današnje Bolonje

Preporod nekada slavnog Virtusa iz Bolonje počeo je dolaskom nove uprave na čelu sa Masimom Zanetijem, Lukom Baraldijem i sportskim direktorom Paolom Roncijem. Oni su 2016. godine krenuli iz Serije A2 sa snom da se dokopaju Evrolige, u kojoj je nekada crno-bela ekipa beležila rezultate vredne svake pažnje. Da bi došli do velikog cilja, trebalo je privući velika imena, a kako je Ronci u razgovoru za Mozzart Sport otkrio sve je krenulo u pravom smeru posle dolaska Miloša Teodosića. Kapiten reprezentacije Srbije stigao 2019. godine posle epizode u NBA ligi i vrlo brzo je postavio temelje za kasnije uspehe Virtusa.

Zahvaljujući srpskom znanju (trener Aleksandar Đorđević, Miloš Teodosić i Stefan Marković), slavna ekipa iz Bolonje postala je prvak Italije, a zatim je sa Teom osvojila i Evrokup i posle više od dve decenije se vratila u evropsku elitu.

"Miloš je genije, a kada imate genija morate nekada samo da sednete i gledate kako radi. Miloš je ključan za Bolonju iz vrlo prostog razloga. Bio je prvo veliko ime koje je stiglo u naš klub, veliki igrač koji je od samog starta verovao u projekat. Pre svega prihvatio je da dođe zbog Saše Đorđevića koji je bio trener, ali on nije mogao da opipa ono što smo mi zamislili. Kada je Teodosić došao, Bolonja kakva je danas je i dalje bila samo misaona imenica. Tek se kretalo u realizaciju svega, zato je njegov dolazak bio vrlo bitan. Kada su ostali videli da je došao neko kao što je Teodosić, znali su da smo ozbiljni. Miloš je kamen temeljac današnjih uspeha, a to je šampion Italije i šampion Evrokupa“, počeo je Ronci za naš portal odmah naglasivši da je ugovor sa Teodosićem produžen.

Kada je treći čovek u organizaciji kluba pomenuo Saleta Đorđevića, tema razgovora je prirodno prešla na njegov odlazak iz kluba posle velikog uspeha, a to je osvajanje titule šampiona Italije. Bolonja je tada deklasirala Olimpiju Milano sa 4:0 u velikom finalu. Posle te sezone, stigao se Serđo Skariolo a sa njim i Andrija Gavrilović.

"Saša je odradio sjajan posao, tu nema dileme. Kada osvojite titulu posle 20 godina u gradu kao što je Bolonja, onda je to nešto veliko. Ipak, ekipa i klub su osetili kao da je posao završen. Hteli smo da idemo jedan korak dalje, doneli smo odluku, ali ta odluka ne može da izbriše ono što je Saša uradio, a uradio je nešto specijalno. On je upisao svoje ime u istorijskim stranicama. Jednostavno takav je život u sportu, događaju se takve stvari, razišli smo se. Sada je tu Skariolo koji radi dobar posao, čak smo se i u potpunosti složili sa njegovom željom da nastavi da vodi nacionalni tim Španije."

U sezoni kada je Bolonja došla do istorijske titule šampiona Italije, viđen je i jedan neuspeh. Poraz u polufinalu Evrokupa protiv Uniksa.

"Protiv Rusa je bio klasičan primer lošeg dana. Svi smo mnogo želeli da se tada vratimo u Evroligu, od uprave, preko trenera i igrača. Posle tog poraza smo imali dve opcije. Jedna je bila da sve porušimo ili da nastavimo dalje kao tim. Ekipa se skupila zajedno, pokazali su karakter, takmičarski duh, što je bilo evuidentno protiv Olimpije iz Milana. Mislim da se sve prenelo i iz sezone pre toga kaja je prekinuta zbog korone. U tom momentu smo igrali izvanrednu košarku i sezona se zaustavila. Osećali smo kao da nam je neko nešto ukrao. Onda imamo situaciju da počinjemo narednu sezonu, ali kao da nismo hteli da igramo te utakmice koje su karakteristične za početak takmičenja, želeli smo odmah mečeve za titulu. Kada se dogodio poraz od Uniksa, ekipa se okupila i pokazala kakav kvalitet ima. Imali smo stav da uopšte nije bitno protiv koga igramo jer ne želimo da prospemo sve što smo radili tokom dve godine. Na kraju smo pobedili."

Miloš Teodosić (© Star Sport)

Šampionska sezona u Evrokupu nije bila posuta ružama. Ipak, posle trnovitog dela, došlo se do toliko željenog cilja.

"Počeli smo dobro, imali smo dobar osećaj za tim. Međutim, imali smo velikih problema sa povredama. Na prvoj utakmici Ekpe Judo je završio sezonu zbog teške povrede. Niko Menjon se vratio sa Olimpijskih igara bolestan. Izgubio je čak 18 kilograma. Znali smo tada da je jedini cilj da pokušamo da ga oporavimo, a to znači da nećemo moći da računamo na njega nekoliko meseci. Onda je i Miloš imao problem sa listom noge. Mam Žaite je imao problem sa palcem šake. Sve se to izdešavalo, ali nikada nismo paničili. Samo smo se dogovorili da dovedemo dve zamene za dva teško povređena igrača".

Uprkos problemima, uvek je postojala vera u kvalitet ekipe.

"Iskreno, verovali smo da možemo da pobedimo sve bez obzira da li igramo kod kuće ili na strani. Ostali smo smireni i samouvereni. Sačekali smo mart i dočekali smo formu. Sve je došlo na mesto. Na kraju je to bila kombinacija svega i stvarno smo temriprali naša najbolja izdanja u finišu Evrokupa kada smo zasluženo slavili".

U finalu u Bolonji, Virtus je savladao Bursu koju je Dušan Alimpijević predvodio do najvećeg uspeha u istoriji mladog kluba.

"Neverovatan posao trenera Alimpijevića. rekao sam mu i pre i posle utakmice da je uradio sjajan posao sa ekipom. Zaista je uradio nešto posebno sa ekipom koja je imala kratku rotaciju i svaku utakmicu je igrao na gostujućem terenu."

Put od druge lige do Evrolige nije bio jednostavan...

"Kada je vlasnik, gospodin Zaneti došao na čelo kluba sa Lukom Baraldijem, klub je bio u drugoj ligi. Oni su tada rekli da je plan da za pet godina budemo šampioni Italije i da ćemo ponovo biti u Evroligi. Reći tako nešto u momentu kada je klub u drugoj ligi, zvučalo je neverovatno. Ipak, danas smo tu baš kao što su oni očekivali. Uradili smo veliki posao i možemo da budemo ponosni. Moram da priznam da smo osetili i dozu pritiska kao klub, jer su svu želeli ponovo da vide Virtus u eliti. Klub sa velikom tradicijom, navijačima. Na kraju smo uspeli u svemu što smo naumili. Osetili smo da smo na misli i da ne smemo da razočaramo toliki broj ljudi. "

Sportski direktor bolonjskog kluba u prvi plan stavlja Zanetija kao ključnu figuru.

"Otkako su došli on i (njegova) kompanija Segafredo, promenila se kultura u klubu. Ne dolazimo u klancelarije samo da bismo odradili posao, doveli smo ljude na svim nivoima koji vole ovaj posao, koji su posvećeni. Sve sa ciljem da budemo kompetitivni, ne želimo da učestvujemo samo da bismo učestvovali, želimo da pobeđujemo, to je baš ono što želi Zaneti. Za mene je impresivno koliku ljubav je pokazao prema košarci. Nije moguće da ostanete ravnodušan na to. Sponzorisao je Formula 1 tim, doveo je Senu u F1, pa je ulagao u fudbal, kafa Segafredo je sponzor Milana koji je postao šampion Italije. Takođe sponzoriše UCI biciklistički tim. To su sve velike stvari. Napravili smo i žensku sekciju košarkaškog kluba. Cilj nam je da imamo i žensku i mušku ekipu u Evroligi. To je samo dokaz koliko je posvećen."

Iako je Masimo Zanet prvi čovek, imao je dovoljno pameti da prepusti košarkaške odluke pravim ljudima.

"Sagradio je imperiju, zna kako funkcioniše biznis. Jednom prilikom je rekao da smo trio - on, Luka Baraldi i ja - da smo mi jedan tim koji veruje jedan drugom. Sve odluke donosimo vrlo lako i skladno. Zato što se zna piramida odgovornosti. Zaneti, Balardi pa ja. Možemo da imamo dobre ili loše odluke, ali uvek iza njih stojimo."

Sada je pred Virtusom sličan zadatak koji je Monako imao ove sezone. Posle šampionske titule mora da se pojuri mesto u najboljih osam Evorlige kako bi se osigurao ostanak u eliti.

"Videli smo primer Valensije koju izuzetno poštujem. Kada su bili u Evroligi borili su se do poslednjeg meča da uđu u plej-of. Čudna je to situacija, ali mi ne želimo da dovodimo igrače na jednu sezonu samo da bismo došli u osam. Moramo da mislimo da duže staze. Ipak, moram nešto da kažem, na parketu idemo na pobede i bez ikakve dileme idemo na plasman u plej-of. Ne želimo da zavisimo od specijalnih pozivincima, želimo da uradimo sve na parketu."

Za tako velike ambicije potreban je i adekvatan igrački kadar.

"Nije bitan broj pojačanja koliko činjenica da mi imamo bazu igrača sa kojima smo zadovoljni. Doveli smo igrače kao što su Heket i Toko Hengelija koji su se sjajno uklopili u tim. Osećaju grad. Svaki drugi dan može da se pročita o nekom novim imenu, ali rekao sam već, mi smo zadovoljni ekipom. Moj zadatak je da im omogućim da igraju i rade svoj posao."

Teodosić i Stefan Marković (© Star Sport)

Proces dovođenja novih igrača je dugotrajan i sa jasnim ciljem.

"Ljudski kvaliteti su mnogo bitni. Pre svega što sada imamo izvanrednu atmosferu i vrlo sam pažljiv da ne srušim proces koji je dugo trajao. Imamo dosta igrača koji su već nekoliko sezona tu na čelu sa Milošem, imamo vrlo solidnu bazu igrača koji se poznaju koji dobro funkionišu zajedno na parketu i van njega, bila bi velika šteta da sve to srušimo."

Nije tajna da se sa Virtusom jedan od najboljih centara u Evropi Nikola Milutinov, koji trenutno dominira u plej-ofu VTB lige.

"Milutinov je danas igrač CSKA. Ima ugovor. Nemam nikakvu informaciju da bi mogao da napusti klub. Čitao sam da ga povezuju i sa nama, ali te informacije ne dolaze sa naše strane. Naravno, Nikola je izvanredan igrač."

Pomenut je Teo kao temelj današnjih uspeha Virtusa, ali su Srbi uvek imali veliku ulogu u Bolonji. Od Aleksandra Nikolića, Predraga Danilovića, Marka Jarića, Aleksandra Đorđevića, Zorana Savića, Stefana Markovića...

"Verujem da postoji istorijska konekcija između Srbije i Virtusa. Lično, veliki sam poštovalac srpske školi košarke, imala je veliki uticaj na mene. Imate Jokića MVP-a NBA lige, pa Vasu Micića, Teodosića. Sve to znači nešto. Jasan je pokazatelj. Jednostavno, takve stvari ne mougu da se objasne ako ne dođete ovde."

Potvrda te konekcije bila je pred početak pandemije kada je Virtus izabrao da baš u Beogradu kao domaćin, dočeka Darušafaku.

"Naša želja je bila da dođemo ovde i igramo. U Beogradu smo se osećali kao kod kuće. Kada je bilo jasno da ne možemo da igramo u Turskoj, postojali su nekoliko opcija, rekli smo da bismo želeli u Beogradu. Igrali smo protiv Partizana u nestvarnoj atmosferi, izgubili smo, ali bila je to utakmica za pamćenje. Sada smo igrali u našoj areni finale, a imaćemo definitivnu verziju nove dvorane na početku naredne sezone."

Primetio je Ronci da beogradski crno-beli prolaz sličan put kao bolonjski. Cilj je isti - doći do Evrolige.

"Gledajući sa strane, vidim koliko Partizan želi da bude deo Evrolige. To je sjajno. Navijači mogu da vide timove kao što su Valensija, Virtus i Partizan mogu da budu deo elite. Sistem je bio takav da ako imate jedan loš dan - kraj takmičenja. Imali smo i mi tešku utakmicu, naročito protiv Ulma u četvrtfinalu, ali smo na kraju uspeli da pobedimo."

Imao je Paolo Ronci zanimljiv početak karijere. Posao je učio od Lućana Kapikjonija.

"Završio sam pravo, a onda sam otišao kod Kapikjonija - pionira menadžerskog posla u Evropi. Mnogo toga sam naučio radeći kod njega, pre svega da treba da putujem kako bih se upoznao sa raznim metalitetima ljudi, da ne ostajem samo u Italiji. Mnogo mi je to pomoglo tokom karijere jer znam da ne mogu isto da pregovaram sa GM Rusije ili sa nekim iz Brazila, ili Španije.", završio je Ronci.

Pišu: Đorđe MATIĆ i Bojan BREZOVAC