Spanulis ne zaboravlja lekcije od Obradovića: Željko nijednom nije vikao na mene za četiri godine
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 8min | čet. 17.04.25. | 10:27
Legendarni Vasilis Spanulis otkrio je najzanimljivije detalje iz bogate igračke karijere
Ako ste nekada ušli u raspravu oko titule najboljeg igrača svih vremena u Evroligi, verovatno ste u nekom momentu izgovorili ime - Vasilis Spanulis. Sa punim pravom. Grk je zaista živa legenda grčke i evropske košarke. Neko ko je osvjao titule sa dva najveća grčka kluba, Panatinaikosem i Olimpijakosem. Danas je Spanulis trener Monaka i na putu je da postane uspešan i na tom polju, a ne zaboravlja lekcije koje je naučio od Željka Obradovića sa kojim je osvajao Evropu u Panatinaikosu.
Odavno je poznata priča o velikom košarkaškom zemljotresu koji je Spanulis izazvao. Kao najbolji igrač Panatinaikosa je 2010. godine prešao u redove Olimpijakosa. Sada je detaljno u intervjuu za Skweek pričao o tom periodu.
"Nije bila teška odluka. Kada neku odluku donesem, onda nema povratka. Panatinaikos je bio najbolji klub u Evropi, Olimpijakos je bio iza njih. Panatinaikos mi je pomogao da pokažem talenat i imao sam privilegiju da radim sa sjajnim trenerom i igračima, ali sam osetio da je vreme da uradim nešto specijalno i da je moja sudbina da odem u Olimpijakos i postanem lider. Da oni postanu najbolji u Grčkoj i Evropi. To je bio cilj i moj motiv. Olimpijakos ima milione fanove, hteo sam da podignem taj tim i to mi je bio san kao dete. Kada sam bio u Panatinaikosu, jesam bio jedan od najboljih igrača, ali su oni već bili među najboljim klubovima", rekao je Spanulis i dodatno objasnio kakav je čovek:
"Najbolje funkcionišem kada sam u teškim situacijama. To je moj karakter. Svi znamo kakav je klub Panatinkos, veliki. Prosto to je moj karakter, Olimpijakos je više prijao meni".
Izabrane vesti
Uprkos što je napustio Panatinaikos i Željka Obradovića koji je tada vladao Evropom, ne zaboravlja period koji je proveo pod njegovom dirigentskom palicom. Isključivo u superlativima je pričao o današnjem treneru Partizan Mozzart Beta.
"Neverovatan trener, jedan od najboljih svih vremena. Možete mnogo toga da naučite od njega. Veoma je zahtevan, ali nisam imao problem sa njim. Mislim da nikada za četiri godine nije vikao na mene. Ja uvek prvi na terningu, poslednji sam odlazio. Naravno, svaki igrač napravi grešku, one se dešavaju, ali trener uvek vidi posvećenost. Ja sam uvek davao 150% na svakom treningu. Fokus je uvek bio tu. On je to uvideo i shvatio kod mene. Dao mi je veliku priliku da pokažem talenat".
Upitan je koja mu je najdraža uspomena vezana za Željka Obradovića?
"Titule, naravno. Bilo je i sezona kada nismo osvajali. On je zahtevan, ali ja nisam imao problema jer sam obožavao trening i video analize".
A neka loša uspomena?
"Nemam loših uspmena sa njim".
Pričao je i o metodama Obradovića koji on koristi danas kao trener.
"Iskrenost. Treneri moraju da budu iskreni sa igračima, da nikada ne lažu i pričaju iza leđa. Svi moramo da shvatimo da nema ničega ličnog već imamo cilj da napredujemo, da smo familija. Igrači nekada moraju da shvate stvari koje moraju da isprave".
Pričao je Spanulis i o detinjstvu i odrastanju u malom gradu Larisi.
"Imao sam lepo detinjstvo, sada je odrastanje dosta drugačije. Deca žive u velikim gradovima, mi smo se kao deca igrali od jutra do mraka napolju. Bilo je prelepo. Glavna razlika moje generacije i današnje dece je to što smo se mi igrali napolju po ceo dan, a oni igraju video igrice. To stalno govorim sinovima i njihovim prijateljima. To nije način da se odrasta, a to vreme se nikad neće vratiti. Mi smo igrali košarku i fudbal po ceo dan".
Nastavio je u tom tonu.
"Ja sam uvek voleo košarku. Ne znam zašto, tako je bilo. Stalno sam gledao košarku i igrao košarku. Čim sam uzeo loptu u ruke, imao sam dobar osećaj, odmah sam zavoleo igru. Počeo sam da igram sa 12 godine u lokalnom timu. Nisam odmah uspeo da uđem u 12 igrača, bio sam veoma frustriran. Sledeće godine sam otišao kod drugog trenera, pokazao sam talenat. Svake godine sam napredovao i to je bilo ključno. Imam taj ego, ponos. Voleo sam igru, imao sam viziju da želim da igram. Treneri su takođe veoma važni, posebno u mladim godinama igrača. Oni su učitelji. Sada su treneri okupirani rezultatima. U mlađim kategorijama rezultat nije najbitniji, već naučiti decu karakteru i osnovama igre. To je važnije od rezultata".
Pričao je i o teškim momentima iz detinjstva.
"Sa 15 godina sam izgubio oca zbog raka, to je bio veliki šok za familiju. Bili smo bliski, ali to je život. Nastavili smo da živimo. Hteo sam da učinim oca ponosnim. Rekao sam majci posle toga da želim da igram košarku. Majka mi to nije zabranila. Uvek sam je hvalio jer je ona u tim godinama postala i majka i otac. Shvatila je kakav sam karakter i znala je da ću uraditi nešto što kažem".
Baš taj karakter i mentalitet ga je kasnije izdvojio od konkurencije na parketu.
"Imam ego, želeo sam da pobeđujem, da pokažem da sam najbolji. Često sam bio frustriran ako nešto ne uspem, ali sam u isto vreme uvek sebi postavljao nove ciljeve. Ponekad sam možda žurio kada sam bio klinac, ali sam hteo uvek da napredujem, ali na kraju uspeo sam sve. Nikada nisam brinuo da li ću da izgubim. Mogu da preuzmem odgovornost za poraz ili neuspeh, ali budite sigurni da ću se vratiti. To je moj karakter. To želim da prenesem deci. Ako se plašiš poraza, uvek će gubiti".
Zbog svega navedenog mnogi ga smatraju najboljim igračem svih vremena u Evroligi.
"Ne volim da pričam previše o sebi, niti volim ljude koji pričaju samo o sebi. Posvetio sam život košarci. Ne samo kada sam trenirao i kada sam bio na parketu, stalno sam razmišljao o košarci, čak i kada sam spavao. Nekima to nije logično da se neko toliko posveti. Međutim, ja to volim i to je tako".
Ipak, nije sve išlo perfektno u karijeri Vasilisa Spanulisa.
"Najteže mi je bilo kada sam bio u NBA ligi, a nisam igrao. To sam međutim iskoristio da trenira, nikada u životu žešće nisam trenirao kada tada kada nisam igrao. Iskoristio sam vreme da napredujem. Neki bi verovatno potpuno psihički pali, ali ja sam uradio suprotno. Kada sam odlazio nisam pričao sa ternerom kako bi izgledala moja uloga, to je jedino što mi je bilo čudno".
Danas je Spanulis ušao u trenerske vode. Napravio je velike uspehe sa Peristerijem, a sada je ponovo u Evroligi kao trener Monaka.
"Znao sam da ću biti trener u Evroligi, ali nisam hteo da preskačem stepenike. Hteo sam da se sve desi prirodno. Tako je i bilo. Moj plan je sada da budem u klubu koji osvaja trofeje. Spreman sam za te momente. Imam velike ciljeve za sebe i za tim".
Za kraj je pričao i o porodičnom životu - Vasilis je otac šestoro dece.
"Imao sam sree da upoznam ženu, neverovatna žena koja mi pomaže u svemu. Ona mi daje momentum i poržava me. Uvek je uz mene. Sjajna je majka i supruga. Ne znam šta bi bilo bez nje. Bez prave žene nemoguće je napraviti dobar život. Dala mi je šestoro predivne dece", rekao je Spanulis za Skweek.
tagovi
Obaveštavaj me
Evroliga.jpg.webp.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
