Slučaj Boriše Simanića: Poziv koji je morao da se dogodi i reakcija koja je mogla da se izbegne

Poruka Boriše Simanića na društvenoj mreži Instagram dobro je prodrmala srpsku košarkašku javnost. Blagu euforiju u iščekivanju spiska Svetislava Pešića pred okupljanje reprezentacije zamenila je zbunjenost usled osećaja da smo svi nešto propustili.

"Hvala Srbijo. Ja vama bubreg, slavu i radost, a vi meni poniženje, tugu i žalost". Kroz te dve rečenice prožima se bura emocija koju srebrni reprezentativac iz Manile nije mogao da obuzda. Sve je od prvog čitanja ukazivalo na jednu stvar - Boriša Simanić nije dobio poziv u reprezentaciju i neće biti u kombinaciji za Evropsko prvenstvo. To je momak rođen u Ljuboviji kasnije potvrdio u javljanju za Telesport.

Slučaj Boriše Simanića zapravo je rezultat poziva koji je morao da se dogodi i reakcije koja je mogla da se izbegne. Kako se može čuti, visoko krilnog Igokee nazvao je selektor Pešić i rekao mu da neće dobiti poziv za okupljanje, posle čega je nastala poruka koja nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Ma koliko emotivno bili vezani za Simanića i saosećali sa njim zbog nesrećnog događaja u Manili pre dve godine, u ovom slučaju objektivne okolnosti ukazuju da razloga za ljutnju - nema. Možda zvuči grubo, ali nepravedno je emocijama udarati u svetinju. Boriša Simanić jeste izgubio bubreg igrajući u opremi Srbije, mada ovde ne možemo da govorimo ni o čemu drugom, osim o spletu nesrećnih okolnosti. Nesporno je da je Srbiji dao sve. Isto tako, reprezentacija je tada učinila sve što je mogla kako bi se izbegao tragični scenario. Pre svega, najviše zahvaljujući iskustvu i stručnosti dr Gage Radovanovića. Jer, da nije bilo njega, pitanje je šta bi se dogodilo...

Najveća pobeda Boriše Simanića je ta što se posle svega i dalje profesionalno bavi košarkom. Što je mimo svih očekivanja uspeo da pobedi sve izglede i stručne procene koje nisu bile na njegovoj strani. I što je preko Igokee, koja je na sebe preuzela veliki rizik i ponovo mu otvorila vrata koja su bila maltene zaključana, uspeo da se vrati u opremu Srbije tokom kvalifikacija za Evrobasket. Priča Boriše Simanića je jedna od onih iz edicije "život piše romane", ipak reakcija kojoj je pribegao nije u skladu sa svim realnim i nepristrasnim faktorima. Treba otvoreno reći da ima boljih od njega i da ovde niko ne zauzima strane.

Možda njegova poruka vuče korene još iz vremena kada nije imao klub. Pre malo manje od godinu dana govorio je javno o tome da je "imao obećanja" od ljudi iz Saveza i da se "oseća zaboravljenim" jer mu niko nije pomogao da pronađe sledeći angažman, u pokušaju da vrati karijeru na pravi kolosek. Nezvanično, poziv Igokee nije bio praćen nikakvim sugestijama, već je došao kao želja ljudi iz kluba da mu pruže novu šansu da košarkaški oživi. Možda je zapravo njegov povratak u reprezentaciju probudio u njemu tračak nade da on može (i mora) da bude deo reprezentacije na Evropskom prvenstvu, međutim to tako ne ide. Verovatno se iza kulisa desilo još nešto, što mi ne znamo, ali postoje stvari u koje se ne dira.

Reprezentacija je iznad svih! Boriša Simanić zaslužuje da mu se srpska košarka oduži na pravi način i to MORA da bude odgovornost ljudi koji o njoj vode računa. Zauvek ćemo mu svi biti zahvalni na žrtvi koju je podneo, na tome što je pobedio u životnoj borbi i pokazao svima da je moguće vratiti se uprkos gubitku bubrega. Zato će zauvek biti i ostati inspiracija. Ali, dres sa nacionalnim grbom je svetinja. Nijedno mesto nije numerisano, ni za koga nije rezervisano. Ma kolike bile stare zasluge. Istina jeste teška, ali ovde nikakvog spora ne bi smelo da bude.

Borišina reakcija je ljudska, a u vreme kada su društvene mreže toliko važan deo naše svakodnevnice, nekada je nemoguće izbeći ovakve izlive. Samo on zna da li mu je posle razgovora sa Pešićem slomljeno srce ili povređena sujeta, ipak ma kako da se osećao, nije trebalo onako da reaguje. Zbog sebe, saigrača i reprezentacije. Ne, jer objektivno, javnost nije blagonaklono dočekala njegove reči. Verovatno ni selektoru Pešiću nije bilo lako da donese ovakvu odluku, ali je to očigledno uradio ostavljajući emocije po strani, vodeći se isključivo profesionalnim motivima.

Svi možemo delimično da razumemo Borišu. Isto tako, svako će vam reći da sada ispred Simanića ima boljih, kvalitetnijih i samim tim onih koji su više zaslužili da se nađu među dvanaest odabranih. I tu se svaka dalja priča završava.