Sa Stefanom Ivanovićem o košarci, Parizu i Dušku: Voleo bih da očev stil prilagodim modernim tokovima

Iz tog razloga je Pariz dosta nepredvidiva ekipa...
”Istina, protivnicima je teško da nas skautiraju, pošto je na kraju krajeva dosta prosta košarka, ali treba pratiti svaki detalj”.

Tijago Spliter je odlučio da ne menja ono što je kroz svoj rad postavio Tuomas Isalo pre odlaska u NBA ligu, odnosno nije menjao mnogo toga. Spliter je odlučio da se adaptira na ono što ekipa nudi, nije želeo da podredi tim svojim trenerskim zamislima. Koliki je izazov za jednog stručnjaka da napravi potreban balans u takvim situacijama?
”Tijago se dokazao odlično u početku sezone. I kao što kažete, realno je teško doći kao trener u novi tim i praviti velike promene. On je stvarno napravio analizu situacije i bio hladnokrvan tokom sagledavanja iste. Posle završene analize rekao je: ‘Ovaj tim ima svoj identitet i tako najbolje funkcioniše’. U takvoj situaciji, gde su desetorica igrača od prošle sezone, odnosno dobar deo njih sa višegodišnjim zajedničkim iskustvom, treba imati mudrost i pamet da se zadrži taj sistem. Tijago se prilagodio stilu ovog tima, pritom je dodao lični potpis kroz detalje na kojima još radimo, ali zadržati identitet koji sa ovom grupom igrača dokazano funkcioniše, prava je odluka i odličan potez”.

Ti Džej Šorts i Nadir Hifi iskristalisali su se kao lideri ovog tima, Na društvenim mrežama i u raznim objavama mogli smo da vidimo koliko su njih dvojica opušteni i da ih cela ekipa prati, da su svi na istim talasnim dužinama. Opet, oni kao debitanti u Evroligi nose ceo tim na svojim leđima, pa je mnoge iznenadilo to što konstantno na parketu demonstriraju nivo igrača sa višegodišnjim iskustvom u takmičenju.
”Njih dvojica imaju auru, čak i medijsku, ako hoćemo tako... Imaju posebnu harizmu, ali pre svega su dobri, skromni momci koji su naviknuti na rad i ne ponašaju se kao zvezde, ne izigravaju zvezde, nego su tu za tim. Prvi cilj im je jasan, da ekipa pobeđuje, da pomognu ekipi. I bez obzira što su debitanti, što je pogotovo Hifi veoma, veoma mlad, imaju mudrost i zrelost u igri koja je, da kažemo, brza, malo luda, to im odgovara. Tako im prija i ovaj stil igre, da ispuste adrenalin kao mladi igrači, ali ipak su u glavi dosta zreli i imaju disciplinu, iskustvo da mogu da nastave dalje sa nogama na zemlji”.

Pariz je postao apsolutna senzacija Evrolige kada je vezao deset pobeda u Evroligi i delovalo je kao da niko ne može da vam parira. Opet, sada smo svedoci pada forme koji je, objektivno, bio očekivan u nekom trenutku.
”Kada smo vezali 10 pobeda u Evroligi, tada da je bilo 14 u svim takmičenjima...taj ritam igre, taj stil igre koji su imali i samopouzdanje, to je cilj kojem težimo. Ali, opet, znamo da nije realno da uvek bude tako. Veoma je teško držati visok nivo cele sezone, usponi i padovi su više nego normalni. Sad samo treba da se u ovom padu povratimo što pre na ritam koji smo imali pre, nema ni mesec dana. Toliko utakmica, toliko putovanja, imali smo i prehlade, kada nam je skoro cela ekipa bila van stroja... To je mnogo uticalo na naš ritam i u nedelju dana prođeš put od 14 pobeda zaredom do pet poraza u nizu, što ti sve poremeti. Očigledno je ovo linija koja ekipi odgovara i kao što sam rekao, biće vrlo teško za protivnike da se adaptiraju na našu košarku i da nas prate, ako uspemo da povratimo taj nivo brzine i agresivnosti”.

Kada ste već pomenuli impresivnu seriju pobeda i eto, činjenicu da u rasponu od nekoliko sedmica može da se napravi takav zaokret, gledate na evroligašku košarku, odnosno na ovaj ritam elitnog takmičenja, s obzirom da je za sve vas to nešto novo.
“Jeste, za sve nas je ovo novo, igrače, Tijaga, za ceo klub. Nismo imali neki konkretan cilj na početku sezone, nego smo išli utakmicu po utakmicu, da probamo svakog da dobijemo, da se borimo 40 minuta pa da vidimo dokle ćemo da doguramo. I mislim da taj mentalitet treba zadržati do kraja sezone. Liga je puna odličnih ekipa, iskusnih igrača, trenera... To je sad težak deo za nas, da se mentalno i fizički povratimo što pre i da savratimo našoj igri i da doguramo dokle budemo mogli”.

Dejvid Kan je prvi operativac kluba, neko ko je posle rada u NBA ligi došao u Evropu i postavio Pariz na noge. Sada, kada se pominje eventualni dolazak NBA na Stari kontinent, se to najčešće povezuje sa Parizom. Da li to i koliko utiče na ekipu?
”Što se ekipe tiče, igrača i trenera, ne utiče to na nas nešto mnogo. To je, da kažemo, sporedna situacija. Sasvim je normalno da je Pariz kao grad vrlo zanimljiv za Amerikance, za NBA ligu, za potencijalnu neku buduću ligu ili šta god to bilo. S drugo strane, mi stvarno nemamo ni vremena da razmišljamo o tim stvarima, pošto toliko imamo utakmica i priprema tokom godine”.

Otac vam je čuveni trener Duško Ivanović. Proveli ste celu mladost uz njega, pratili ga tokom njegovog trenerskog rada i imali prilike iz prve ruke da iskusite njegove metode. Koliko se vaša trenerska filozofija razlikuje od očeve?
”Pa, u mnogo toga”, smeje se Ivanović i nastavlja:
”Dobro, Duško je moj idol. Pratim ga od kada sam rođen, od vremena kada je bio igrač, pa kao trener... Vrlo, vrlo dobro poznajem njegovu filozofiju rada. Vrlo dobro ga poznajem i taktički, kako razmišlja. Godinama komentarišemo pred utakmice, posle utakmica, o svim detaljima razgovaramo. Pogotovo u poslednje tri godine, otkako sam i ja postao trener. Bio mi je najbolji i najbitniji savetnik od momenta kada sam počeo da radim kao glavni trener u Švajcarskoj, boljeg nisam mogao da zamislim. Uvek mi je bio na raspolaganju. Ima dosta toga što sam od njega uzeo ili pokušavam da uzmem. Međutim, imao sam tokom svoje karijere dosta različitih trenera sa kojima sam radio, koje sam gledao i pratio. Sistem u kojem sam sada u Parizu potpuno je drugačiji od svega što sam imao i video”.

Kako biste vi zamislili idelan košarkaški stil?
”Voleo bih da Duškov stil igre malo preuredim i adaptiram, preuredim na modernu košarku. To mi je neki cilj, da zadržim Duškovu bazu i da vidim šta bi moglo da funkcioniše. Naravno, zavisi od ekipe”.

Šta vam kaže Duško na igre Pariza i stil koji gaji?
”On je bio na našim utakmicama u početku sezone dok je bio, da kažemo, na odmoru. Od početka je govorio: ‘Vi ako budete igrali ovako brzo, agresivno kao što igrate do sada, vi ćete puno ekipa dobiti’. To je naglasio još od prvog poraza, od Zvezde, bio je odmah ubeđen u to. Svidela mu se ekipa, svidela mu se ambicija, želja koju momci imaju od prvog dana. Naravno, sada neće ni mnogo da komentariše, otkako je preuzeo rivalski klub iz Evrolige, ali mu se veoma dopao stil igre Pariza”.

Tijagu Spliteru je posao u Parizu prvi samostalni u karijeri, posle višegodišnjeg rada kao asistent. Vi ste došli u njegov stručni štab, poznajete se dobro još iz vremena u Baskoniji. Ako neko zna koliko je treneru potrebno da napravi kvalitativan skok u karijeri, onda je to on, a koliko vama znači što ste posle rada u Švajcarskoj sada deo Evrolige?
”Nisam mogao nešto bolje da zamislim”, nema dilemu mladi stručnjak:
”Kad je Tijago dobio posao i preuzeo ekipu, pozvao me je rekao mi da ima dosta posla, da bi voleo da ima još jednog pomoćnika, pogotovo nekoga koga zna, u koga može da veruje. Osetio sam izuzetan ponos, bio sam jako srećan što sam mogao da napravim takav iskorak u karijeri, na nivo Evrolige. Mislim da sam dosta toga naučio kao prvi trener u Švajcarskoj, ali to je druga dimenzija, druga liga. Ovo je stvarno top nivo. Ne znam koliko godina pratim Evroligu i to mi je uvek bio neki cilj, da priđem tom svetu. Stvarno veliki iskorak. Isto takav je i način rada koji je Tijago doneo. Bio je dugo pomoćnik. Doneo je NBA, američki stil rada u ekipi. Pomoćnici su, da kažemo, zavisni od toga što rade dao nam je veliku odgovornost. Raspodelimo skautinge po ekipama, znači svaki pomoćni trener ima toliko i toliko ekipa za koje je zadužen da prati. Svaku utakmicu moraš da znaš šta ta ekipa radi, kako igra u odbrani i napadu. I kad igramo s njima, on je zadužen da prezentira taj skauting. Prvo trenerima, naravno, pa onda i ekipi. Što se nas tiče, osećamo se vrednovani i sto posto smo u tome. Svi smo na istoj stranici”.

Da li je taj stil, koji je Tijago doneo u Pariz, budućnost evropske košarke, odnosno da li ćemo sve više gledati trenere koji su takve orijentacije, pre nego one koji su stara škola?
“Ne znam, ne znam... Ovo je sigurno početak. Mislim da je bilo i drugih ekipa koje su pokušale da imaju taj stil. Nije kod svakog funkcionisalo. Bilo je dosta pokušaja koji su bili, da kažem, prilično loši sa ekipama koje su imali. Da ne imenujem sada nikog, ali sve to zavisi od ekipe, zavisi od stila. Moguće je da idemo malo u tranziciju, više prema tome, bržoj igri, više šuteva, više napada... Moguće, moguće. Zaista sve zavisi od ekipe koju imaš na raspolaganu. Možeš ti da radiš jednu ili drugu stvar, jasno je da nama taj stil odgovara”.

GLEDAJ EVROLIGU I KLADI SE UŽIVO

Imali ste priliku da igrate ove sezone i protiv Zvezde i protiv Partizana, obe u Parizu. Jeste od tada prošlo od tog momenta dosta vremena, ali kako ti se čine, da kažem, Kako vam se čine beogradski večiti ove sezone?
”I jedni i drugi su jasni kandidati da igraju plej-of, kao što se i predviđalo na početku sezone. Partizanu je bilo teže, pogotovo na početku, ali to je sasvim normalno kad imaš novu grupu igrača. Čak i mislim da su se vrlo brzo uklopili. To je bila Zvezdina situacija prošle godine, kad su imali 10-11 novih igrača. Nikad nije lako, da od početka to krene kako treba. Ali, jedni i drugi imaju odlične rostere. Da ne pričamo o ambijentu i o svemu ostalom. Zvezdin roster je, po meni, među boljim u Evropi, pogotovo sada kad su vratili Petruševa. Džon Braun bi mogao da im doda ekstra energije, što im ponekad možda i fali. Iskustva im ne fali, poznaju se odlično. Realno, gledaš roster i ne znaš ko će da igra, a ko neće. Ne znamo koga bismo skautirali”.

S obzirom da u sezonu niste ušli sa nekim velikim očekivanjima u Evroligi, koji bi rezultat, gledajući iz ove perspektive, bio adekvatan na kraju sezone?
”Nama je od početka bio isti mentalitet, da pokušamo da dobijemo svaku utakmicu. Ako gledate naše utakmice, nemamo padova, nemamo momenata kada kažemo: ‘Sad ćemo malo da stanemo, da smirimo’. Stalno je idi, idi, idi, igramo uvek još više. Posle svega što smo prošli u ovih nekoliko meseci, nema nikakve šanse da ćemo da promenimo mišljenje, idemo uvek i u svakoj utakmici na pobedu, pa dokle doguramo. Dobro stojimo u Evroligi, takođe i u prvenstvu. Znamo da je mnogo teško da držimo isti ritam, ali cilj je da do kraja guramo maksimalno, pa dokle stignemo”, zaključuje Ivanović priču za Mozzart Sport.