Sa Bogdanom kroz deceniju uspomena u dresu Srbije: Najteži dan u životu i san o zlatnoj medalji

Posle toga ni Brazil i Francuska nisu imali šta da traže protiv nas.
"Utakmica protiv Francuza u polufinalu je bila neverovatna. Ako se dobro sećate, igrali smo izvanredno i stvorili ogromnu prednost protiv njih koji su realno bili veliki favoriti, a onda sam prvi put u karijeri osetio nemoć, da nekoga ne možeš da zaustaviš da postigne koš, bez obzira kakvu odbranu igraš. To je bio Batum u drugom poluvremenu. Svi ga čuvamo i on sve pogađa, ali smo na kraju uspeli da pobedimo. Protiv Brazila je Bjelica bio strašan i to je bila baš dobra utakmica. Sve tri su bile zaista za pamćenje i taj ulazak u finale je nešto posebno jer niko nije očekivao".

A u finalu - Sjedinjene Američke Države...
"Ufff, Šta tu da kažem... Kajri Irving... Ma svi su bili brutalni. Sećam se igramo protiv Kajrija i Derika Rouza, a onda im sa klupe uđe Stef Kari koji godinu dana posle toga postaje MVP NBA lige, a čovek bio treći plej u reprezentaciji. Meni tada ništa nije bilo jasno. Onda, Klej Tompson, ta brzina šuta, tada sam video kako izgleda taj specijalista šuter. Auuu, Hardena sam zaboraivo, ta snaga. Mi imamo Kalinu koji je jak, ali kako nas je Harden pomerao u kontaktu, to je bilo nestvarno. Dole su imali Keneta Farida, Demarkusa Kazinsa, Rudija Geja. Međutim, mi smo verovali da ćemo ih dobiti. Napalili smo se. Otvorili smo dobro, a onda odjednom pogledamo rezultat u drugoj četvrtini i gubiš 20 razlike. Tada smo prvi put igrali protiv njih i osetili smo tu nemoć. Oni jednostavno igraju na drugi način. Nemaju respekt prema nama, ne znaju ni ko smo, a mi ih gledamo na TV-u stalno. Jednostavno, bili su moćni".

EMOCIJE PROTIV LITVANIJE

Usledilo je novo prvenstvo Evrope posle neočekivanog senzacionalnog uspeha u Madridu, ovoga puta Srbija je igrala u Berlinu i Lilu 2015. godine gde je po mnogima bila favorit. Posle moćnog otvaranja u Nemačkoj gde nismo imali poraz, Srbija se seli u Francusku gde smo očigledno bili fizički pali.
"Pa jeste, slažem se da nas je putovanje iseklo, ali mislim da je realnije da kažemo da nismo tada znali da se nosimo sa ulogom favorita. Dobili smo bili Nemce sa Dirkom Novickim, dobili smo Španiju koja je posle toga osvojila šampionat. Pobedili smo Italiju, Tursku... Prošli smo dalje u Lil... Mučili smo se protiv Finske i Češke, dobro se sećam".

Ipak, naupečatljiviji momenat, posebno za Bogdana je bio polufinalni meč protiv Litvanije kada je imao loptu u svojim rukama da donese pobedu, ali...
"Bio sam emotivan posle toga, imao sam tek 23 godine. To je davna prošlost. Prvi put sam u karijeri sam osetio da me ekipa traži 2014. godine u četvrtoj četvrtini, bilo je to protiv Grka i Francuza iako sam do četvrte četvrtine imao dva poena. Protiv Litvanije... To je samo jedna utakmica, ali veoma važna. Ja jesam napravio rezonski potez, krenuo sam u prodor..."

Nastavlja u istom dahu, sa perfektnim objašnjenjima šta je tada hteo da uradi...
"Bio sam na bacanju, na skakačkoj poziciji kada su oni šutirali i u sebi razmišljam: 'Sad će da je promaši, ja je hvatam, krećem odmah napred i dižem se na šut za tri da ih slomim'. Tako i krene, lopta u mojim rukama posle skoka, krenem ka košu i vidim čoveka, vidim mu facu da je skroz u panici... Ja tu odlučim da krenem do kraja u prodor... I... Malo se sapletem... Ništa, nema faula. On je bukvalno stao i ja sam milimetar zakačio njegovu nogu i spotakao se. Danas je to faul, tada nije bio... Ha-ha-ha, šalim se, realno nije bio faul. Iskustvno, skupa škola".

Te godine nismo imali snage za bronzu.
"Teško je bilo, bili smo na loptu do finala. Nismo uspeli ni da se oporavimo od Litvanije. To je bilo to. Bilo je i problema pre tog prvenstva, umalo da nisam ni otišao na Evrobasket zbog povrede, nisam bio jedini".

PRVE OLIMPIJSKE IGRE I DOKAZIVANJE JOKIĆA

Novo veliko iskustvo za Bogdana u dresu Srbije dogodilo se 2016. godine. Prve Olimpijske igre - u Riju.
"Tada sam shvatio šta je sport. Koliko je to veliko zapravo. Vidiš vrhunske sportiste i shvatiš da si ti samo jedan od mnogih, da je tu još mnogo vrhunskih atleta koji su u potpunosti posvećeni svom sportu. Naučio sam kako se ljudi spremaju. Meni je na primer bilo interesantno kako se spremaju oni što brzo hodaju. Tada smo prvi put videli na delu Novaka, onda vaterpolisti koji više vole da budu izolovani. Video sam da svako ima nešto svoje, autentično. Video sam tada prvi put Juseina Bolta, koliki je on imao respekt od strane drugih. Kada uđe u menzu, svi ustanu, aplauz, slikanje... Neverovatan osećaj".

Pogledajte kolika je kvota da Srbija osvaja Evrobasket

Nema dileme koje rivale treba izdvojiti sa tog turnira - Amere, Hrvate i Australiju.
"Meč protiv Australije je možda i najbolji meč Srbije, zapravo - jedan od najboljih. Oni su nas pobedili u prvom delu, tada smo osetili slabost. Videli smo da i mi nismo baš toliko dobri. Bio je odličan momenat da to osetimo. Imali smo drugu šansu, stigli su nam u polufinalu. Oni su došli sa došta nepoštovanja i zato su završili kako su završili. Za nas je to bila najnormalnija utakmica. Svi smo se podredili timu jer smo znali koliko su oni fizički jaki, tu je Pefi Marković prvi odgovorio. Iz odbrane smo ih šokirali jer smo hteli da ih prebijemo, a ne samo da ih pobedimo. Oni su nas prebili u prvoj utakmici, stvarno nas prebili što je bilo fer i sportski, realno su nas dobili, ali smo ih isto tako onda mi fer i sportski dobili u tom polufinalu".

Međutim, pre tog polufinala, Srbija je pobedila Hrvatsku u još jednom meču za prepričavanje.
"Jedan od najboljih timova Hrvatske ikada sklopljenih. Svi su bili u najboljim godinama - Bojan Bogdanović, Hezonja, Šarić, Simon... Svi su igrali i bili u zenitu karijera".

© Starsport

Izdvaja Bogdan jednog saigrača sa tog meča.
"Nikola Jokić, to je bila njegova utakmica. Ušao je hladan kao špricer. Uvek u repki ti moraš da dođeš i da se dokažeš pred momcima. Nema tu puštanja. Moraju da igraju najbolji i tu nema razgovora ili izgovora, nema ega. Na tebi je da pokažeš da zaslužuješ, nema ti druge. On je na tom meču pokazao da zaslužuje, dao je neke mnogo bitne poene, odigrao je u tandemu sa Teom odlično. Tako se postaje igrač i on je to baš pokazao. Isto je i protiv Amera pokazao da zna da igra. Imao je nerealnu utakmicu protiv njih u grupnoj fazi, tu je bila ona naša akcija kada smo se svi izdodavali i na kraju zicer koš".

Kada već pominje meč protiv Amera u grupnoj fazi OI, podsećamo ga na pas Miloša Teodosića.
"To je bila akcija koja je nekoliko puta prolazila. Teo meni prilazi i kaže: 'Samo je šutni'! Ja rekoh: 'Šta?' Vidim da ide u prodor i u takvom je uglu da pomišljam, ma on je to hteo da ovi čuju da napravi neki mamac, nema šanse da je odatle meni doda, a to se sve dešava u sekundi... Odjednom meni lopta direktno u glavu ide... Umalo me ne pogađa u nos... Šteta što sam promašio. Krivo mi je... Doduše, kada razmislim, možda je i dobro... Toliko je bio dobar pas da nije mogao da se pogodi koš, ha-ha-ha. Bili su moćni Ameri i tada, prvi put smo igrali protiv Kevina Duranta. Ipak, medalja sa Olimpijskih igara je veliki uspeh".

NISAM MOGAO DA STOJIM NA NOGAMA

Nastavljamo da kopamo po uspomena, na redu je Evrobasket u Istanbulu 2017. godine i još jedna medalja, ponovo srebrna.
"Tu smo bili...baš smo zaređali, osetio se umor. Taj ritam iz leta u leto. Kako da kažem, bilo je baš teško zbog manjka odmora. Imali smo tu nesreću sa povredama, skoro svi su imali problema. Ipak, to je uvek šansa za druge. Tu se na primer Vasa izborio i pokazao da mu je mesto u reprezentaciji. Bio je prospekt za budućnost. Mislim da nismo imali sreće. Borili smo se do kraja, ali jednostavno nismo imali snage u finalu. Promašili smo neka bacanja, neke trojke".

Prisećamo se nekih detalja sa tog finala protiv Slovenije.
"Goran Dragić je tu vukao tri četvrtine, ali je on čovek 'umro'. Sećam se da smo on i ja imali takve grčeve, da je to bilo nemoguće izdržati. Tada se telo, ne znam ni kako da opišem, samo se telo isključi. Kada si glavni, treba ti i podrška drugih na kraju, a mi nismo uspeli da pogodimo. Mene je blokirao Vidmar, Mačvan promašio trojku. Kuzma promašio dva bacanja. To su tri momenta koje pamtim, a kod njih Blažič ili Klemen Prepelič pogađa neku divlju trojku, ma užas... A mi igrali sjajnu odbranu... Ma, nemam pojma šta više da kažem... Mrav sam bio u tom finišu. Sećam se i da sam faulirao Rendolfa i on pogađa uz kontakt, još jedan od veoma bitnih momenata. Ipak, stvarno niko nije očekivao da dođemo do finala".

DOMINACIJA U KINI

Stižemo do jednog specijalnog turnira za Bogdanovića. Srbija tada nije uzela medalju iako su očekivanja bila ogromna pred Mundobasket u Kini 2019, ali način na koji je Bogdan odigrao taj šampionat će ostati zapisano u istorijskim knjigama. Sve moguće košgeterske rekorde je tada oborio...
"Otvorili smo dobro, ali ta Argentina... Bukvalno su nas izvaćarili, tako sam se osećao. Španija nas je taktički pocepala. Nismo bili ujedinjeni kao tim, bilo je neslaganja što je donekle normalno. Međutim, nismo uspeli to da rešimo i došla je naplata na terenu".

Okrećemo priču na njegova individualna izdanja...
"Nikada se bolje nisam osećao. Sećam se, toliko sam se spremao za to prvenstvo. Kako sam završio sezonu u Sakramentu, tada sam video kako se trenira u NBA. Kako se oporavljaju, kako jedu. Išao sam kod nutricioniste, kod Ane Petrović u Srbiji. Sve sam ispoštovao, nema akohola, slatkiša, nema ničega. Mentalna borba. Košarka je naravno kolektivan sport, ne možeš toliko da se izdvajaš od ekipe, ali je bio baš jak osećaj. Nisam bukvalno osećao umor na tom prvenstvu. Mogao sam da igram po ceo dan. Sećam se, zovemo tajm-aut, ja ne sedam na stolicu... Nema umora, nema ničega. Definitivno moj najbolji turnir u karijeri".

Tada prvi put padaju Ameri, nažalost u meču za peto mesto.
"Neverovatno, ali dobro... Tu je bila i motivacija. Hteo sam da im pokažem. To mi je doduše prirodno došlo, ja sam takmičar. Sve mi se poklopilo i prethodna iskustva. Teško je doći do tog, elitnog nivoa, imao sam iskustvo iz ranijih godina, znao sam kako će šta da izgleda. Mogao sam da kalkulišem, sve je nekako došlo na naplatu, sva odricanja od ranije".

OPERACIJA I SVE OD NULE

Posle istorijskog turnira za Bogdana, stiže i jedan od najtežih perioda u reprezentativnoj karijeri. Prvi put preskače veliko takmičenje zbog povrede.
"Nisam mogao prvo da pomognem u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju jer je utakmica bila dan posle moje finalne utakmice u plej-ofu sa Atlantom. Nisam ni bio u mogućnosti da pomognem u tom pohodu za Olimpijske igre. Tada sam shvatio koliko je sistem zapravo glup. Doduše, prvi put tada sam to osetio na svojoj koži. Onda sam imao povredu, nije bilo šanse da igram Evrobasket 2022. Kasnio sam bio i sa početkom sezone u NBA. Nije što sam imao povredu, nego taj hronični deo... Prvi put su mi sekli tetivu, ideš pod nož, otvaraju te. Onda ideš od nule, nije to toliko strašno, ali oduzima mnogo vremena. Propuštaš momente, propuštaš reprezentaciju, ali sada kada gledam na to... Pomoglo mi je. Ja sam do tog momenta u životu samo igrao basket, bukvalno nisam stajao i onda odjednom - kraj. Stajem i gledam... Au, šta sada? Uradio sam ceo reset, da legnem i krenem sve iznova. Osećao sam se kao da mi je tada počela nova karijera. Morao sam da se dokazujem, jer sam imao osećaj da sam invalid, ne možeš da skočiš, da sedneš, sve sam krenuo od nule".

U tom periodu Srbija dobija i novog selektora - Svetislava Pešića.
"Išao sam u Kraun Plazu da ih posetim pred šampionat u Pragu i zvao sam ih na rođendan. Generalno nisam bio uključen u sve to. Prvi put da nisam bio tu, sve je bilo novo. Sa Manilom smo krenuli saradnju. Šta da kažem o Kariju? Čovek pun znanja i iskustva. Neverovatno kako brzo misli, funkcioniše, kako živi. Kako on postavlja pitanja, vidi se da uživa u ovom životu trenera i da se pronašao u svemu".

MANILA - DRUGI KRAJ SVETA

Dolazimo do perioda koji je svima u svežem sećanju... Barem tako konstatujemo za Manilu 2023. godine...
"Pa dobro, meni ne baš. Lepo je bilo, onako.... Nisam zadovoljan bio. Već sam imao srebro sa Svetskog prvenstva. To je možda bio prvi turnir, da sam osećao da sve znam. Da ništa ne može da me iznenadi. Jednostavno, izgubili smo u finalu. Imali smo dosta sreće na tom turniru, ali smo tu sreću baš zaslužili jer su momci to zaslužili svojim odricanjem. Imali smo baš velikih turbulencija. Bilo je tu neznanja, koje su uloge, šta ćemo da radimo. Saradnja sa Karijem je bila dugačija u odnosu na druge trenere, on misli na jedan način, ja na drugi, ali to je taj proces, tu smo porasli i tu se gradi poverenje. Na kraju smo možda tu bili najbliži osvajanju".

Oseća se promena tona u Bogdanovom glasu...
"Ja sam zakazao u drugom poluvremenu tog finala protiv Nemaca. Sigurno smo mogli bolje, ali nekako to brzo prođe... Kada vratim sada film, lako je pričati, ali kada sam na terenu potpuno je drugačije. Drugačiji osećaj, velika je to mentalna igra. Nije to samo: 'E, trebalo je da dam koš'. Da je tako, svaku bih hteo da dam. Velika psihološka igra. Hteo sam da ti novi momci iskuse osvajanje medalje, to mi je bio prvi motiv. Možda sam i preveliki pritisak stavio na sebe, da to mora da se osvoji jer nisam bio zadovoljan ulaskom u finale. Žao mi je".

Emocije naviru...
"Meni su tu bili i porodica i drugari. Svi dolaze na drugi kraj sveta. Momenat kada smo svi zajedno, ma nerealno. Bukvalno, to su najlepši osećaji u životu. Da imaš svoje da podeliš sve to".

Nemoguće je a da se ne pomene čitava situacija sa Borišom Simanićem.
"Užasno. Kada se to dešava ispred tvojih očiju. Iz nekog udarca koji se dešava stalno. Ma, mi se bre udaramo u bubrege i tamo gde ne treba, sve je to deo košarke. Ne razmišljaš o tome. Niko nije očekivao da će to biti tako ozbiljno. Kada smo videli krv u svlačionici... Ne znam, ne znam ni šta da kažem. Onda i ta panična informacija da mu je život ugrožen... Na kraju mi je drago da je ostao živ, a sada igra i košarku, čudo".

Sada kreće da se pominje i Pariz, čudesne Olimpijske igre.
"Bronza mi je mnogo draža od srebra, ideš kući kao pobednik. Meni je to neopisivo, taj osećaj".

Zastaje na momenat.
"Uopšte nisam bio srećan posle Manile. Imao sam tu situaciju sa ujakom koji je preminuo. Baš na finalu u Manili. Nisam mogao da idem na Balkon u Beogradu, ma nisam izašao ni sa društvom u Manili tada jer mi je baš bilo teško. Sve mi se to skupilo i poraz i ujak i baš loš dan. Brate, ako mogu da zamislim najlošiji dan, onda je to taj posle utakmice sa Nemcima. Trebalo mi je baš da se oporavim, samo da dođem sebi od tog dana".

COURT OF SERBIA

Vraća Bogdan čitavu priču na Pariz.
"Ipak, te Olimpijske igre, spektakularno. Neopisivo. Naravno ima i žala, gorkog ukusa jer nismo dobili Amere. Najteži poraz u tom sportskom smislu, ali ni ta pobeda ne bi garantovala zlato. Igrati protiv Francuza na njihvom terenu u finalu, a dobili smo ih u prvom delu. Ne znam šta bi bilo gore, ali ne razmišljam tako... Samo mi je ostao gorak ukus. Bili smo u mogućnosti. Bili smo u prednosti i nismo mogli da zatvorimo utakmicu. Šta je - tu je. Stvarno je težak momenat da se oporaviš posle toga, da kreneš u borbu za bronzu, ali sam se setio baš onog Evrobasketa iz 2015. godine. Znao sam da su i Nemci pali. Razmišljao sam, rekao sam momcima: 'Večeras da se ispraznimo, ali sutra moramo da pobedimo kao da nam život od toga zavisi'. Imali smo bukvalno 20 sati da se oporavimo i baš mi je drago što smo uspeli, to je bila naša mentalna pobeda. Baš smo bili spremni da ih pobedimo".

Ponovo malo o Amerima i atmosferi sa te utakmice.
"Baš je bilo nekih upečatljivih momenata. Svaki put kada skoči klupa, kada ja dam koš ili kada bilo ko pogodi, skačemo, svi luduju... I stvarno mislimo da ih dobijamo u tim momentima. Bukvalno najjači osećaj na svetu, osećaš se kao najjači čovek na planeti. Cela hala skače zbog tebe. Sećam se da nije bila cela hala za nas na samom početku jer je bilo uljeza koji hoće samo da vide američke zvezde, ali se to preokreće tokom meča. Ona Gudurina trojka je bila nešto neverovatno, cela hala skače za nas u tom momentu. Osećaš tu lepotu sporta, ljubav publike".

Ne menjamo temu, samo puštamo Bogdana da priča...
"Ne znam da li su to bili najjači Ameri... Sigurno po imenima, najveće zvezde. Ipak, one 2014. godine... Bili su mladi, napaljeni, bukvalno su mleli. Niko im nije ni prišao, a da ne pričamo da je neko vodio protiv njih. Mi znamo da Embid slabije igra kada su tu Kari, Lebron i Durant, da im je bio neko kao Kenet Farid, bili bi 10 puta jači".

Privodimo kraj - Netfliksov dokumetarac o tim Olimpijskim igrama.
"Ma pogledao sam, ali samo naše delove. Neko je to isekao lepo i sve sam to pregledao. Interesantno je. Gledao sam i delove o Durantu, on je čovek koji uživa u tome, obožava sport. On je tamo 100 godina u reprezentaciji, nije klasičan Amer, ima široka shvatanja. Nije mi se možda svidelo to na kraju malo, ali hajde... Američka produkcija. Da smo ih dobili... Bilo bi 'Court of Serbia'", završava opširnu ispovest Bogdanović za Mozzart Sport sa osmehom na licu i bez ljutnje što smo probili svaki mogući dogovoreni termin o trajanju intervjua.

Sada je na njemu i ostalim momcima da urade ono što do sada nisu, da se osvoji ta zlatna medalja koja bi Bogdana, ali i ostatak tima lansiralo u besmrtnost. Sada čekamo Rigu i Evrobasket.

Foto: FIBA/Starsport